Treba da naučimo da se molimo, ne da preklinjemo, već da se susretnemo sa Bogom. Odnosno, da uveče, ujutru ili u bilo koje vreme staneš pred Boga i kažeš: Gospode, znam da si sveprisutan, svuda si, ovde si, a ja sam u Tvom prisustvu; kako divno! Mogu li malo da sedim sa Tobom, i umesto da ti govorim, samo ću ćutati sa Tobom?...
Znate kako se to ponekad dešava, prijatelji se sretnu, sednu pored kamina. Došlo je veče. Prvo, živ razgovor, zatim razgovor postaje tiši, dublji, a onda vam se ne da ni da razgovarate, jer je tako dobro biti zajedno. A prijatelji sede i ćute zajedno. To je ono što treba da tražimo u molitvi. Da ne kažeš nešto novo Bogu za Njega, šta možeš da kažeš novo Bogu posle hiljada godina? Ali možete početi tako što ćete razgovarati sa Njim, reći Mu: danas je bio takav dan, život me je bacio u jednom ili drugom pravcu, bilo je bilo je neprijatno, bila je velika radost, tako je prošao dan; a sad ću sedeti malo tiše sa tobom...
Onda će to biti učinjeno tiho, biće tiho u sobi kada prestanem da pričate rječima ili mislima. I onda ste sa Bogom: ja gledam u njega, on gleda u mene, i tako se dobro osećamo jedni s drugima...“
mitropolit suroški Antonije
Prevod teksta: https://sobiratelzvezd.ru/pomolchat-vmeste-s-bogom/
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Onda će to biti učinjeno tiho, biće tiho u sobi kada prestanem da pričate rječima ili mislima. I onda ste sa Bogom: ja gledam u njega, on gleda u mene, i tako se dobro osećamo jedni s drugima...“
mitropolit suroški Antonije
Prevod teksta: https://sobiratelzvezd.ru/pomolchat-vmeste-s-bogom/
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
