Profesor psihologije Aleksandar Bondarenko razmišlja o muškarcima koji nestaju iz veza ne objašnjavajući ništa i pokušava da otkrije zašto se ljubav danas pretvorila u „projekat“, a ljubavnici u menadžere.
Govoreći o svom odnosu, svako od nas će odražavati samo svoje iskustvo, svoje utiske - a ti utisci često mogu biti varljivi, jer slika percepcije ne odgovara samoj stvarnosti. Imamo "slepu zonu" u oku – kada jednostavno ne vidimo šta spada u ovu zonu. Tako je i u psihi – ponekad nam je nemoguće da damo objektivnu procenu našeg odnosa, ne možemo da kažemo šta se zaista dogodilo između nas. A ponekad ne možemo razumeti zamršenosti odnosa ni psiholog.
Kada stvari nazovemo pravim stvarima, lakše je živeti...
Žena procenjuje situaciju na osnovu svojih interesa, muškarac - iz svojih, posmatrač sledi svoje interese. A autsajderi gledaju spolja i vide situaciju onako kako im sopstveno iskustvo govori. Šta se zaista dešava u paru, bolje je da razume profesionalni psihoterapeut.
Podeliću svoja profesionalna zapažanja - tokom protekle godine broj ljudi koji su se obratili psihoterapeutu za pomoć porastao je za nekoliko puta!
I ovo nije samo moje zapažanje, već i mnoge moje kolege. Štaviše, ako su ranije dolazili uglavnom sa porodičnim problemima, danas je sve više onih koji su zabrinuti za muško-ženske odnose. Bilo je to u kontekstu „Šta se dogodilo, zašto je otišao, nije nazvao?“
Na prvom mestu po broju zahteva kod psihoterapeuta je zavisnost. Žene ne žele da zavise od muškaraca. A pitanja "zašto se nije javio?" - iz ove opere. Žene žele jasnoću, ne žele više da ih muči neizvesnost. Ako su ranije pristajale da budu domaćice, da igraju pasivnu ulogu – doći će – neće doći, zvaće – neće zvati, a danas su ogorčene i nategnute. Ako u nevažnoj finansijskoj situaciji žene i dalje mogu da zažmure pred zavisnošću od muškarca - kao što je to bilo 90-ih, na primer, danas su naučile kako da zarađuju novac, donose odluke i razumeju da za sreću nije važno kakav toalet imate kod kuće - zlatni ili fajans. Ali važno je znati da je muškarac iskren prema vama.
Ovo je trend. Počinje romansa, čovek brine, razvijaju se normalni odnosi. A onda ih čovek zaustavi. Često čujem od žena u poslednje vreme – „muške prevarante“. Druga stvar je da su oni možda nesvesni prevaranti, ali to ne olakšava ženama, zar ne?
Tema - "muškarci neko vreme"
Za razliku od „muškaraca zauvek“, oni se prema ženi ponašaju ne kao prema liniji svoje sudbine, ne kao prema važnoj i vrednoj ličnosti, već kao… projekat, zar ne? Mislim da se ovo ranije nije dešavalo. Pre nekoliko godina muškarci se nisu ovako ponašali! Naravno, nikako ne želim da generalizujem i tvrdim da muškarci nisu nestali „iz vazduha” pre dvadesetak godina. Nestjao je i ranije. Međutim, danas postoji jasan trend: muškarci su počeli da doživljavaju odnose sa ženama na drugačiji način. Prema ljubavi se odnose razborito, promišljeno, hladne glave.
Kada stvari nazovemo pravim stvarima, lakše je živeti...
Žena procenjuje situaciju na osnovu svojih interesa, muškarac - iz svojih, posmatrač sledi svoje interese. A autsajderi gledaju spolja i vide situaciju onako kako im sopstveno iskustvo govori. Šta se zaista dešava u paru, bolje je da razume profesionalni psihoterapeut.
Podeliću svoja profesionalna zapažanja - tokom protekle godine broj ljudi koji su se obratili psihoterapeutu za pomoć porastao je za nekoliko puta!
I ovo nije samo moje zapažanje, već i mnoge moje kolege. Štaviše, ako su ranije dolazili uglavnom sa porodičnim problemima, danas je sve više onih koji su zabrinuti za muško-ženske odnose. Bilo je to u kontekstu „Šta se dogodilo, zašto je otišao, nije nazvao?“
Na prvom mestu po broju zahteva kod psihoterapeuta je zavisnost. Žene ne žele da zavise od muškaraca. A pitanja "zašto se nije javio?" - iz ove opere. Žene žele jasnoću, ne žele više da ih muči neizvesnost. Ako su ranije pristajale da budu domaćice, da igraju pasivnu ulogu – doći će – neće doći, zvaće – neće zvati, a danas su ogorčene i nategnute. Ako u nevažnoj finansijskoj situaciji žene i dalje mogu da zažmure pred zavisnošću od muškarca - kao što je to bilo 90-ih, na primer, danas su naučile kako da zarađuju novac, donose odluke i razumeju da za sreću nije važno kakav toalet imate kod kuće - zlatni ili fajans. Ali važno je znati da je muškarac iskren prema vama.
Ovo je trend. Počinje romansa, čovek brine, razvijaju se normalni odnosi. A onda ih čovek zaustavi. Često čujem od žena u poslednje vreme – „muške prevarante“. Druga stvar je da su oni možda nesvesni prevaranti, ali to ne olakšava ženama, zar ne?
Tema - "muškarci neko vreme"
Za razliku od „muškaraca zauvek“, oni se prema ženi ponašaju ne kao prema liniji svoje sudbine, ne kao prema važnoj i vrednoj ličnosti, već kao… projekat, zar ne? Mislim da se ovo ranije nije dešavalo. Pre nekoliko godina muškarci se nisu ovako ponašali! Naravno, nikako ne želim da generalizujem i tvrdim da muškarci nisu nestali „iz vazduha” pre dvadesetak godina. Nestjao je i ranije. Međutim, danas postoji jasan trend: muškarci su počeli da doživljavaju odnose sa ženama na drugačiji način. Prema ljubavi se odnose razborito, promišljeno, hladne glave.
Usudio bih se da generalizujem: danas se mnogi muškarci odnose prema odnosima tačno kao menadžer - projekat koji ima početak, kulminaciju, plato, kraj. Ne postoje romantične misli „ona je moja za ceo život“, čak ni „ona je moja“. On mirno prekida vezu, kao što menadžer zatvara završen projekat.
Bar izgleda veoma slično! I to je važno razumeti iz ovog razloga: da biste sprečili samoponižavanje, da ne počnete da krivite sebe, da tražite svoje nepostojeće nedostatke. Žena nema veze sa tim, verujte mi. Lepe žene dolaze kod psihoterapeuta na konsultacije. Prelepe. Sasvim adekvatne. I kažu da čovek nije želeo da nastavi vezu. Kada sam se uverio da to nisu izolovani slučajevi, već novi trend, počeo sam da razmišljam o čemu se radi. I došao sam do zaključka da je ovo tipičan muški način reagovanja velikom broju slobodnih žena u našem društvu.
Jednostavno rečeno, muškarci su razmaženi pažnjom i tretiraju ženu ne kao osobu, već kao funkciju. Ovo je prvo što mi pada na pamet. Ali misliti da se sve radi o razmaženim muškarcima bilo bi previše lako. I drugi zaključak: projektni odnos prema ljubavi je odgovor ljudske psihe na brzo promenljive scene društva. Naše vrednosti se menjaju prebrzo da bismo ih tretirali kao vrednosti. Jednom smo već pričali o tome da je pre četrdeset godina udariti vaš auto bila tragedija. Auto je bio veoma vredan, bilo je malo automehaničara. Danas lako menjamo jedan model u drugi, ne posebno vezani za naš automobil.
Neprijatno, zar ne? Ali odnos prema ličnosti se tehničarizuje. Čovek vezu sa ženom tretira kao poslovni projekat: procenjuje koliko će vremena, emocionalnih i finansijskih troškova biti potrebno da bi se postigao rezultat, zatim počinje sam projekat, zatim rezultat. Pod rezultatom ne mislim na činjenicu fizičke intimnosti, mada i to.
Čovek pod rezultatom znači emocionalnu intimnost, zanimljivu zabavu. I onda odlučuje da je projekat zatvoren, ne treba mu više ništa od ove žene. Takav obrt svesti: razmišljamo u smislu projekata, menjamo gadžete svakih šest meseci, automobile i kućne aparate svakih nekoliko godina - i dođe do transfera, počinjemo da mislimo da su ljudi brzo i lako zamenljivi. Ali voljena i draga osoba je nezamenljiva. A misliti drugačije je greška nezrele svesti.
„Muškarac neko vreme” ne doživljava ženu kao sudbinsku osobu. Da, sviđa mu se, dosadna je, zabrinuta, čeka sastanak - ali ta osećanja su mala, ne tako duboka kao ona koja doživljava žena. U takve veze žena ulaže mnogo više emocionalnog ulaganja.
Za žene je ljubav uvek bila i biće bezuslovna vrednost, garancija sreće i zadovoljstva životom. Žena nije u stanju da razume kako možete da tretirate odnose kao projekat. Iako žene ponekad karakteriše takozvana "gadžet" svest. Savremeni trendovi su takvi da ljudi psihološki doživljavaju i rođenje dece, i planiranje odmora, i kupovinu kuće kao projekat...
Svest o gadžetima podrazumeva obaveznu zamenu jednog projekta drugim.
Muškarci češće postaju žrtve svesti o gadžetima, jer su bliži svetu tehnologije. Kažem „žrtve“ jer muškarci sa takvim stavom sami sebe osiromašuju, pljačkaju. Nedavno sam razmišljao o savremenim muškim piscima: pa, šta možete pročitati o njima? Gde, u kojim knjigama se može naći takav odnos prema ženi, kao kod Hemingveja? Šta kažeš na Remarka? Kada je žena linija sudbine? A sad – eto, sreo sam takvu junicu, pa drugu junicu... Savremena književnost nema muško lice. Muškarci pišu o bilo čemu osim o muško-ženskim odnosima. Ne postoji ovaj očaravajući odnos prema ženi kao dar sudbine.
Večiti, arhetipski muški strah je da ne izađe na kraj sa ženom. Na kraju krajeva, nehotice, ali morate dokazati da ste stvarni: ratnik, ljubavnik, hranitelj, gospodar. Nada i podrška. Arbitar sudbine, uopšte. Ako si zauvek. A ako „na neko vreme“ – kakav ste onda vi arbitar sudbine, donosite strateški važne odluke? Vi ste samo menadžer situacije.
Bar izgleda veoma slično! I to je važno razumeti iz ovog razloga: da biste sprečili samoponižavanje, da ne počnete da krivite sebe, da tražite svoje nepostojeće nedostatke. Žena nema veze sa tim, verujte mi. Lepe žene dolaze kod psihoterapeuta na konsultacije. Prelepe. Sasvim adekvatne. I kažu da čovek nije želeo da nastavi vezu. Kada sam se uverio da to nisu izolovani slučajevi, već novi trend, počeo sam da razmišljam o čemu se radi. I došao sam do zaključka da je ovo tipičan muški način reagovanja velikom broju slobodnih žena u našem društvu.
Jednostavno rečeno, muškarci su razmaženi pažnjom i tretiraju ženu ne kao osobu, već kao funkciju. Ovo je prvo što mi pada na pamet. Ali misliti da se sve radi o razmaženim muškarcima bilo bi previše lako. I drugi zaključak: projektni odnos prema ljubavi je odgovor ljudske psihe na brzo promenljive scene društva. Naše vrednosti se menjaju prebrzo da bismo ih tretirali kao vrednosti. Jednom smo već pričali o tome da je pre četrdeset godina udariti vaš auto bila tragedija. Auto je bio veoma vredan, bilo je malo automehaničara. Danas lako menjamo jedan model u drugi, ne posebno vezani za naš automobil.
Neprijatno, zar ne? Ali odnos prema ličnosti se tehničarizuje. Čovek vezu sa ženom tretira kao poslovni projekat: procenjuje koliko će vremena, emocionalnih i finansijskih troškova biti potrebno da bi se postigao rezultat, zatim počinje sam projekat, zatim rezultat. Pod rezultatom ne mislim na činjenicu fizičke intimnosti, mada i to.
Čovek pod rezultatom znači emocionalnu intimnost, zanimljivu zabavu. I onda odlučuje da je projekat zatvoren, ne treba mu više ništa od ove žene. Takav obrt svesti: razmišljamo u smislu projekata, menjamo gadžete svakih šest meseci, automobile i kućne aparate svakih nekoliko godina - i dođe do transfera, počinjemo da mislimo da su ljudi brzo i lako zamenljivi. Ali voljena i draga osoba je nezamenljiva. A misliti drugačije je greška nezrele svesti.
„Muškarac neko vreme” ne doživljava ženu kao sudbinsku osobu. Da, sviđa mu se, dosadna je, zabrinuta, čeka sastanak - ali ta osećanja su mala, ne tako duboka kao ona koja doživljava žena. U takve veze žena ulaže mnogo više emocionalnog ulaganja.
Za žene je ljubav uvek bila i biće bezuslovna vrednost, garancija sreće i zadovoljstva životom. Žena nije u stanju da razume kako možete da tretirate odnose kao projekat. Iako žene ponekad karakteriše takozvana "gadžet" svest. Savremeni trendovi su takvi da ljudi psihološki doživljavaju i rođenje dece, i planiranje odmora, i kupovinu kuće kao projekat...
Svest o gadžetima podrazumeva obaveznu zamenu jednog projekta drugim.
Muškarci češće postaju žrtve svesti o gadžetima, jer su bliži svetu tehnologije. Kažem „žrtve“ jer muškarci sa takvim stavom sami sebe osiromašuju, pljačkaju. Nedavno sam razmišljao o savremenim muškim piscima: pa, šta možete pročitati o njima? Gde, u kojim knjigama se može naći takav odnos prema ženi, kao kod Hemingveja? Šta kažeš na Remarka? Kada je žena linija sudbine? A sad – eto, sreo sam takvu junicu, pa drugu junicu... Savremena književnost nema muško lice. Muškarci pišu o bilo čemu osim o muško-ženskim odnosima. Ne postoji ovaj očaravajući odnos prema ženi kao dar sudbine.
Večiti, arhetipski muški strah je da ne izađe na kraj sa ženom. Na kraju krajeva, nehotice, ali morate dokazati da ste stvarni: ratnik, ljubavnik, hranitelj, gospodar. Nada i podrška. Arbitar sudbine, uopšte. Ako si zauvek. A ako „na neko vreme“ – kakav ste onda vi arbitar sudbine, donosite strateški važne odluke? Vi ste samo menadžer situacije.
A sada - glavna stvar: na kraju krajeva, koji je program pravog muškarca?
Učini ženu srećnom.
Tako je bilo u svim vekovima. Naše vreme nije izuzetak.
I čini mi se da ćemo uskoro preboleti ovu bolest – mislim na proračunat marketinški pristup ljubavi. Vrednost ljubavi kao dela vaše sudbine, kao karmičkog principa, vratiće nam se.
Nije bitno da li se muškarac i žena venčaju ili imaju decu. Ne raspravljamo o ekonomskim i medicinskim aspektima problema, zar ne? Govorimo o glavnoj stvari, o ljubavi. Činjenica da ljubav nije bila projekat, već element, ne zamišljeni plan, već smisao oba života. Takvi odnosi - deo sudbine - zahtevaju da budete u potpunosti, duboki, a ne površni.
Postoje muškarci "zauvek" - pogledajte okolo!
Dešava se čak i da „muškarci na neko vreme” postanu „muškarci zauvek” - ako između njih dvoje postoji takva hemija da muškarac ne može da zamisli život bez ove žene.
Pravo na postojanje ima različite odnose - i privremeno i zauvek. Nema ništa loše u projektnom odnosu - ako su i muškarac i žena svesni da njihova romansa ima određena pravila igre.
Problemi počinju kada se žena uključi u ljubav kao sudbinu, a muškarac kao drugi projekat.
Kako to razumeti? Intuitivno, žena skoro uvek može da oseti kako se njen ljubavnik ponaša prema njoj.
„Čovek na neko vreme“ je kao glup – ne daje nikakve znake „ti si mi jedina, želim da budem uvek sa tobom“. A u sudbonosnoj vezi, čovek šalje takve signale - setite se kako u filmu o maršalu Žukovu: „Želim da mi zatvoriš oči“? Ili: „Gušim se bez tebe“.
Ništa ne sprečava čoveka koji je upoznao svoju ženu. U istinskoj, autentičnoj vezi nema prepreka.
Čak i ako je muškarac oženjen ili žena udata, ni to nije prepreka. Imam veliko psihoterapeutsko iskustvo, znam o čemu pričam. Mnogo je nezdravih brakova unaokolo, kada ljudi žive jedni sa drugima po inerciji, jer „tako se desilo“.
A kada neko sretne pravu sudbinsku ljubav, ovo je pravi test, tragični ispit sudbine. Pa, takav svetski marker - "muškarac zauvek" će priskočiti u pomoć, spasiće ženu, brinuti se o njoj, jer je ona za njega precenjena vrednost - i u radosti i u tuzi.
A „muškarac na neko vreme“ može pozvati ženu na Tajland na nedelju dana, zajedno se odlično odmoriti, ali onda ne odgovoriti na njen zahtev za pomoć. Jer pomoć je izvan projektnih odnosa.
Evo još jednog simptoma projektne veze: dokle god ste sa ovim čovekom, sve je u redu. Prijatno veče, radostan vikend, strastvene noći. A kada muškarac ode, a žena ostane sama, postoji tako neprijatan priukus, strepnja, sumnja. Ona duboko u sebi oseća da ova veza „nije stvarna“. Sve je u njima, kako se to kaže... Tako je.
Pokloni su prikladni. Raspoloženje je pravo. Poljupci su vatreni. Seks je tačan. Čovekove ruke ne drhte, dlanovi se ne znoje. Može ili ne mora odgovarati na SMS i pozive: zauzet je ... Generalno, čovek nije spreman, kao što smo već rekli, da uloži svoje emocije, osećanja, svoj život u veze.
Ne možeš prevariti ženu. Još jednom želim da naglasim: „čovek za neko vreme“ nije nitkov. I u takvim vezama možete uživati. Pod uslovom da žena razume: pozvana je u projekat, a ne u život. Kada stvari nazovemo pravim stvarima, život postaje, ako ne lakši, onda bar logičniji ...
Nismo otkrili da ljudi žive u mitu. Na kraju krajeva, čovek dolazi na prijem kada se mit sruši. Naravno, žene do poslednjeg brane svoje muškarce, pravdaju ih: „toliko je zauzet na poslu“, „okolnosti su mu nepovoljne“... „Ljubavni projekat“ vređa i ponižava žene. Ali što je najgore, oni mogu razviti osnovno nepoverenje u život – i kada sretnu „muškarca zauvek“, ponašaju se po pogrešnom modelu, plašeći pravu ljubav.
U zaključku, poželeo bih nevoljnim učesnicima neuspešnog ili iznuđenog „projektnog romana” da skupe snagu i tretiraju ga kao svakodnevnu produkciju, gde se sve nije pretvaralo, sve je bilo ozbiljno, gde se proživljava i dobija veoma važno iskustvo, ali uz jedno upozorenje: ova predstava nije iz vašeg života i nije o vama. Vaš pravi život tek dolazi. On te čeka.
Aleksandar Bondarenko
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/160610-muzhchiny-na-vremya-i-muzhchiny-navsegda
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Učini ženu srećnom.
Tako je bilo u svim vekovima. Naše vreme nije izuzetak.
I čini mi se da ćemo uskoro preboleti ovu bolest – mislim na proračunat marketinški pristup ljubavi. Vrednost ljubavi kao dela vaše sudbine, kao karmičkog principa, vratiće nam se.
Nije bitno da li se muškarac i žena venčaju ili imaju decu. Ne raspravljamo o ekonomskim i medicinskim aspektima problema, zar ne? Govorimo o glavnoj stvari, o ljubavi. Činjenica da ljubav nije bila projekat, već element, ne zamišljeni plan, već smisao oba života. Takvi odnosi - deo sudbine - zahtevaju da budete u potpunosti, duboki, a ne površni.
Postoje muškarci "zauvek" - pogledajte okolo!
Dešava se čak i da „muškarci na neko vreme” postanu „muškarci zauvek” - ako između njih dvoje postoji takva hemija da muškarac ne može da zamisli život bez ove žene.
Pravo na postojanje ima različite odnose - i privremeno i zauvek. Nema ništa loše u projektnom odnosu - ako su i muškarac i žena svesni da njihova romansa ima određena pravila igre.
Problemi počinju kada se žena uključi u ljubav kao sudbinu, a muškarac kao drugi projekat.
Kako to razumeti? Intuitivno, žena skoro uvek može da oseti kako se njen ljubavnik ponaša prema njoj.
„Čovek na neko vreme“ je kao glup – ne daje nikakve znake „ti si mi jedina, želim da budem uvek sa tobom“. A u sudbonosnoj vezi, čovek šalje takve signale - setite se kako u filmu o maršalu Žukovu: „Želim da mi zatvoriš oči“? Ili: „Gušim se bez tebe“.
Ništa ne sprečava čoveka koji je upoznao svoju ženu. U istinskoj, autentičnoj vezi nema prepreka.
Čak i ako je muškarac oženjen ili žena udata, ni to nije prepreka. Imam veliko psihoterapeutsko iskustvo, znam o čemu pričam. Mnogo je nezdravih brakova unaokolo, kada ljudi žive jedni sa drugima po inerciji, jer „tako se desilo“.
A kada neko sretne pravu sudbinsku ljubav, ovo je pravi test, tragični ispit sudbine. Pa, takav svetski marker - "muškarac zauvek" će priskočiti u pomoć, spasiće ženu, brinuti se o njoj, jer je ona za njega precenjena vrednost - i u radosti i u tuzi.
A „muškarac na neko vreme“ može pozvati ženu na Tajland na nedelju dana, zajedno se odlično odmoriti, ali onda ne odgovoriti na njen zahtev za pomoć. Jer pomoć je izvan projektnih odnosa.
Evo još jednog simptoma projektne veze: dokle god ste sa ovim čovekom, sve je u redu. Prijatno veče, radostan vikend, strastvene noći. A kada muškarac ode, a žena ostane sama, postoji tako neprijatan priukus, strepnja, sumnja. Ona duboko u sebi oseća da ova veza „nije stvarna“. Sve je u njima, kako se to kaže... Tako je.
Pokloni su prikladni. Raspoloženje je pravo. Poljupci su vatreni. Seks je tačan. Čovekove ruke ne drhte, dlanovi se ne znoje. Može ili ne mora odgovarati na SMS i pozive: zauzet je ... Generalno, čovek nije spreman, kao što smo već rekli, da uloži svoje emocije, osećanja, svoj život u veze.
Ne možeš prevariti ženu. Još jednom želim da naglasim: „čovek za neko vreme“ nije nitkov. I u takvim vezama možete uživati. Pod uslovom da žena razume: pozvana je u projekat, a ne u život. Kada stvari nazovemo pravim stvarima, život postaje, ako ne lakši, onda bar logičniji ...
Nismo otkrili da ljudi žive u mitu. Na kraju krajeva, čovek dolazi na prijem kada se mit sruši. Naravno, žene do poslednjeg brane svoje muškarce, pravdaju ih: „toliko je zauzet na poslu“, „okolnosti su mu nepovoljne“... „Ljubavni projekat“ vređa i ponižava žene. Ali što je najgore, oni mogu razviti osnovno nepoverenje u život – i kada sretnu „muškarca zauvek“, ponašaju se po pogrešnom modelu, plašeći pravu ljubav.
U zaključku, poželeo bih nevoljnim učesnicima neuspešnog ili iznuđenog „projektnog romana” da skupe snagu i tretiraju ga kao svakodnevnu produkciju, gde se sve nije pretvaralo, sve je bilo ozbiljno, gde se proživljava i dobija veoma važno iskustvo, ali uz jedno upozorenje: ova predstava nije iz vašeg života i nije o vama. Vaš pravi život tek dolazi. On te čeka.
Aleksandar Bondarenko
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/160610-muzhchiny-na-vremya-i-muzhchiny-navsegda
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
