U budističkoj psihologiji se kaže da je glavni izvor gubitka energije govor. Hrišćanska religija uči: „Nije važno šta čoveku ulazi u usta, glavno je ono što izlazi“.
Kako govoriš, tako i živiš. U budističkoj psihologiji se kaže da je glavni izvor gubitka energije govor. Hrišćanska religija uči: „Nije važno šta čoveku ulazi u usta, glavno je ono što izlazi. Neki ljudi koriste ovaj izraz da opravdaju svoj stil ishrane, koji po mnogo čemu podseća na stil ishrane svinje – „jedi šta hoćeš i šta vidiš”, ignorišući drugi deo izjave. Mnogi podvižnici i svetitelji su odlazili u usamljena mesta, da ih ništa ne bi navelo da učestvuju u praznim razgovorima. U Vedama se prazna priča naziva prajalpa. I upravo je to jedna od glavnih prepreka duhovnom i materijalnom napretku. Prvu ocenu čoveku dajemo po načinu na koji govori. Govor definiše osobu.
Skoro svaka osoba koja je zainteresovana za jogu, istočnjačku psihologiju i filozofiju zna ime mudraca Patanjalija i njegovo monumentalno delo o jogi, Joga Sutre. Ali malo ljudi zna da je, pre svega, napisao ništa manje izvanredna dela o govoru i medicini: Patanjala-bhashia i Charaka, respektivno. Patanjala-bhashia, kao komentar na Paninijevu gramatiku, uči kako pravilno govoriti i kako pravilno strukturirati svoj govor. Postoji blizak odnos između uma i govora, uma i tela, uma i duše. Zdravo telo, zdrav duh i zdrav govor stvaraju skladnu ličnost. Savremena istraživanja su pokazala da govorne greške nisu slučajne. Imaju duboku vezu sa mentalnim razvojem. Mucanje u govoru se javljaju kada postoji ozbiljan emocionalni poremećaj.
Svaki čovek koji teži savršenstvu mora postati, najpre, lekar koji leči svoje telo; drugo, gramatičar koji prati njegov govor; treće, filozof koji pročišćava svoju svest i shvata Apsolutnu Istinu.
U životu takve osobe ne može biti mesta fizičkim tegobama, ravnodušnosti prema samospoznaji i neuređenom govoru. To je bila takva osoba koju je mudrac Patanjali nazvao joginom. I ma kakvom se jogom, ma kakvom duhovnom praksom čovek bavio, sve navedeno važi za njega u potpunosti.
Zdravlje i materijalno blagostanje zavise od govora. I to se ne odnosi samo na duhovne ljude, već i na one koji žele da uspeju materijalno. Sposobnost govora i slušanja se veoma ozbiljno proučava u svim poslovnim školama. Čak i u kriminalnom svetu, da biste se uzdigli u gangsterskoj hijerarhiji, morate biti u stanju da kontrolišete jezik. Postoji veoma realizovan citat iz Budine izreke da reč može da ubije čoveka. Tri minuta ljutnje mogu uništiti desetogodišnje prijateljstvo. Reči snažno određuju našu karmu. Može se deset godina baviti duhovnim razvojem i dobrotvornim aktivnostima, ali uvredivši veliku ličnost, može izgubiti sve na svim nivoima i degradirati u niže oblike života. Odakle dolaze? Od uvreda. Vedska astrologija kaže da je planeta senka Ketu odgovorna za uvrede. Ketu je planeta koja brzo daje reakcije, često trenutno. Ketu takođe daje oslobođenje. Ali u negativnom aspektu, Ona kažnjava za uvrede i govor bez poštovanja, brzo lišavajući čoveka svega što je postigao duhovno i materijalno. U vedskoj civilizaciji, svaka osoba je bila naučena da pažljivo prati svoj govor. Dok čovek ne progovori, teško ga je prepoznati.
Skoro svaka osoba koja je zainteresovana za jogu, istočnjačku psihologiju i filozofiju zna ime mudraca Patanjalija i njegovo monumentalno delo o jogi, Joga Sutre. Ali malo ljudi zna da je, pre svega, napisao ništa manje izvanredna dela o govoru i medicini: Patanjala-bhashia i Charaka, respektivno. Patanjala-bhashia, kao komentar na Paninijevu gramatiku, uči kako pravilno govoriti i kako pravilno strukturirati svoj govor. Postoji blizak odnos između uma i govora, uma i tela, uma i duše. Zdravo telo, zdrav duh i zdrav govor stvaraju skladnu ličnost. Savremena istraživanja su pokazala da govorne greške nisu slučajne. Imaju duboku vezu sa mentalnim razvojem. Mucanje u govoru se javljaju kada postoji ozbiljan emocionalni poremećaj.
Svaki čovek koji teži savršenstvu mora postati, najpre, lekar koji leči svoje telo; drugo, gramatičar koji prati njegov govor; treće, filozof koji pročišćava svoju svest i shvata Apsolutnu Istinu.
U životu takve osobe ne može biti mesta fizičkim tegobama, ravnodušnosti prema samospoznaji i neuređenom govoru. To je bila takva osoba koju je mudrac Patanjali nazvao joginom. I ma kakvom se jogom, ma kakvom duhovnom praksom čovek bavio, sve navedeno važi za njega u potpunosti.
Zdravlje i materijalno blagostanje zavise od govora. I to se ne odnosi samo na duhovne ljude, već i na one koji žele da uspeju materijalno. Sposobnost govora i slušanja se veoma ozbiljno proučava u svim poslovnim školama. Čak i u kriminalnom svetu, da biste se uzdigli u gangsterskoj hijerarhiji, morate biti u stanju da kontrolišete jezik. Postoji veoma realizovan citat iz Budine izreke da reč može da ubije čoveka. Tri minuta ljutnje mogu uništiti desetogodišnje prijateljstvo. Reči snažno određuju našu karmu. Može se deset godina baviti duhovnim razvojem i dobrotvornim aktivnostima, ali uvredivši veliku ličnost, može izgubiti sve na svim nivoima i degradirati u niže oblike života. Odakle dolaze? Od uvreda. Vedska astrologija kaže da je planeta senka Ketu odgovorna za uvrede. Ketu je planeta koja brzo daje reakcije, često trenutno. Ketu takođe daje oslobođenje. Ali u negativnom aspektu, Ona kažnjava za uvrede i govor bez poštovanja, brzo lišavajući čoveka svega što je postigao duhovno i materijalno. U vedskoj civilizaciji, svaka osoba je bila naučena da pažljivo prati svoj govor. Dok čovek ne progovori, teško ga je prepoznati.
Budala se može razlikovati od mudraca kada govori. Govor ima veoma jaku energiju. Specijalisti suptilnog vida kažu da ljudi koji nepristojno komuniciraju, govore grubo i uvredljivo, odmah dobiju crnu tačku na određenom mestu suptilnog tela, koja za godinu-dve može da preraste u kancerogeni tumor.
Govor je manifestacija životne sile. Najvažnije za šta nam je jezik namenjen je čitanje molitava, mantri i razgovor o temama koje nas približavaju Božanskom. Takođe možete, po potrebi, razgovarati o praktičnim stvarima, komunicirati sa voljenima. Ali, što je najvažnije, ne preterujte. Ajurveda kaže da je govor manifestacija prane. Prana je životna sila, univerzalna energija. Što je više prane, to je osoba zdravija, uspešnija, harizmatičnija i harmoničnija. Dakle, pre svega, prana se troši kada osoba govori. Pogotovo kada neko kritikuje, osuđuje, iznosi tvrdnje, psuje. Prema statistikama, 90% svih svađa je zbog činjenice da o nekome govorimo loše. Najuspešniji su oni ljudi koji prijatno govore i umeju da kontrolišu svoj govor.
Bhagavad Gita kaže, ljudi koji grubo govore zauzimaju poslednja mesta u svim hijerarhijama. Ovo važi i za zemlje uopšte. Imajte na umu da su uspešnije zemlje sa visokom kulturom govora - Japan, Nemačka... Iako sada postoji kulturna degeneracija, koja uključuje i degradaciju kulture govora. A to utiče i na ekonomiju i na duhovni život uopšte. Na Istoku se osoba koja jednostavno ne može da kontroliše svoj govor smatra veoma primitivnom, iako na Zapadu može biti profesor.
Karmu određuje naš govor. Važno je zapamtiti da ako nekoga kritikujemo, preuzimamo negativnu karmu i loše osobine karaktera te osobe. Tako funkcioniše zakon karme. A uzimamo i kvalitete osobe koju hvalimo. Stoga, Vede pozivaju da se uvek govori o Bogu i svetima i da se hvali. Ovo je najlakši način za sticanje božanskih kvaliteta. Odnosno, ako želite da steknete neke osobine, samo treba da čitate o nekom svetitelju koji ih poseduje ili da sa nekim razgovarate o njegovim osobinama.
Odavno je primećeno da stičemo kvalitete osobe o kojoj razmišljamo i, samim tim, razgovaramo. Stoga se čak i zapadnim psiholozima savetuje da razmišljaju i govore o uspešnim i harmoničnim ljudima.
Ali što imamo više sebičnosti i zavisti, teže nam je da o nekome govorimo lepo. Moramo naučiti da nikoga ne kritikujemo. Imao sam jednog pacijenta koji je po horoskopu trebalo da ima tešku bolest od određene godine, ali sa njim je sve bilo u redu. Pitao sam ga šta je počeo da radi ove godine. Rekao mi je da se zavetovao da neće nikoga kritikovati. I rekao je da je zaista primetio da mu se život poboljšao, da je njegova duhovna praksa dostigla novi nivo.
Onaj ko nas kritikuje daje nam svoju pozitivnu karmu i oduzima naše loše.Zato se u Vedama oduvek smatralo da je dobro kada nas kritikuju. Kako govor funkcioniše sa našom karmom? Mahabharata kaže da ako ste nešto planirali, želite nešto da uradite, ne govorite nikome o tome. Jednom kada ste to rekli, 80% je manje verovatno da će se to dogoditi, posebno ako ste to podelili sa ljubomornom, pohlepnom osobom. Zašto ljudi koji malo govore i promišljeno postižu više? Ne gube energiju. Još jedno jednostavno pravilo vezano za govor je da ako smo nekome učinili nešto dobro i time se hvalili drugima, onda u tom trenutku gubimo pozitivnu karmu i sve plodove pobožnosti koje smo zaslužili ovim činom. Hvalisavci malo postižu. Zato se nikada ne treba hvaliti svojim dostignućima,
„...leva ruka tvoja neka ne zna šta radi desna ruka tvoja“ (Jevanđelje po Mateju, 6:3).
Misli određuju govor. Istinita priča:
Učenik prilazi majstoru i pita:
– Savetujete da živite otvorenog uma. Ali onda ceo um može da odleti, zar ne?
"Samo začepi usta." I sve će biti dobro.
Misli određuju govor, pa je važno ni o kome ne misliti loše. Što više haotičnijih misli imamo u glavi, to se više pojavljuju u jeziku i govor će biti haotičniji. Ko jasno misli, jasno govori.
Postoji još jedan nivo - naučiti da prihvatate kritiku. Jedna od osobina uma je da se može opravdati u svakoj situaciji. Što je čovek niži, to više izgovora čujete od njega. Čak i počinivši najgnusniji zločin, takav se opravdava bez crvenila. Vodio sam seminare po zatvorima, uključujući i za posebno opasne kriminalce, bio sam veoma iznenađen što se praktično niko nije smatrao krivim. Jedan od glavnih pokazatelja osobe koja je na visokom nivou razvoja određena je činjenicom da mirno sluša kritike upućene njemu.
Pravila razumnog govora. Tri jogija meditiraju u pećini. Odjednom čuju zvuk životinje. Jedan jogi kaže - To je bila koza. Prođe godina. Drugi jogi odgovara: „Ne, to je bila krava. Prođe još jedna godina. Treći jogi kaže: - Ako ne prekineš spor, ostaviću vas.
Prvo pravilo razumnog govora je da brojite do 10 pre nego što kažete nešto grubo. Ovo može izgledati glupo. U početku, malo je verovatno da ćemo moći da brojimo do 3. Ali, s druge strane, ako odgovorite posle kratke pauze, onda će vaš odgovor biti mnogo razumniji, jer prvo što vam pada na pamet kada nas kritikuju, grde je želja da se opravdamo i oštro odgovorimo. Zato naučite da razmišljate 5-10 sekundi pre nego što odgovorite. Između ostalog, srušiće nepotreban intenzitet emocija. Osoba koja se bavi samorealizacijom govori vrlo malo i promišljeno. Čitao sam u biografijama nekih velikana da nikada nisu odmah odgovarali na optužbe i uglavnom su se trudili da ništa ne govore u ljutnji. Razgovor su odlagali za neki drugi dan ili čak dok se strasti ne smire.
Govor je manifestacija životne sile. Najvažnije za šta nam je jezik namenjen je čitanje molitava, mantri i razgovor o temama koje nas približavaju Božanskom. Takođe možete, po potrebi, razgovarati o praktičnim stvarima, komunicirati sa voljenima. Ali, što je najvažnije, ne preterujte. Ajurveda kaže da je govor manifestacija prane. Prana je životna sila, univerzalna energija. Što je više prane, to je osoba zdravija, uspešnija, harizmatičnija i harmoničnija. Dakle, pre svega, prana se troši kada osoba govori. Pogotovo kada neko kritikuje, osuđuje, iznosi tvrdnje, psuje. Prema statistikama, 90% svih svađa je zbog činjenice da o nekome govorimo loše. Najuspešniji su oni ljudi koji prijatno govore i umeju da kontrolišu svoj govor.
Bhagavad Gita kaže, ljudi koji grubo govore zauzimaju poslednja mesta u svim hijerarhijama. Ovo važi i za zemlje uopšte. Imajte na umu da su uspešnije zemlje sa visokom kulturom govora - Japan, Nemačka... Iako sada postoji kulturna degeneracija, koja uključuje i degradaciju kulture govora. A to utiče i na ekonomiju i na duhovni život uopšte. Na Istoku se osoba koja jednostavno ne može da kontroliše svoj govor smatra veoma primitivnom, iako na Zapadu može biti profesor.
Karmu određuje naš govor. Važno je zapamtiti da ako nekoga kritikujemo, preuzimamo negativnu karmu i loše osobine karaktera te osobe. Tako funkcioniše zakon karme. A uzimamo i kvalitete osobe koju hvalimo. Stoga, Vede pozivaju da se uvek govori o Bogu i svetima i da se hvali. Ovo je najlakši način za sticanje božanskih kvaliteta. Odnosno, ako želite da steknete neke osobine, samo treba da čitate o nekom svetitelju koji ih poseduje ili da sa nekim razgovarate o njegovim osobinama.
Odavno je primećeno da stičemo kvalitete osobe o kojoj razmišljamo i, samim tim, razgovaramo. Stoga se čak i zapadnim psiholozima savetuje da razmišljaju i govore o uspešnim i harmoničnim ljudima.
Ali što imamo više sebičnosti i zavisti, teže nam je da o nekome govorimo lepo. Moramo naučiti da nikoga ne kritikujemo. Imao sam jednog pacijenta koji je po horoskopu trebalo da ima tešku bolest od određene godine, ali sa njim je sve bilo u redu. Pitao sam ga šta je počeo da radi ove godine. Rekao mi je da se zavetovao da neće nikoga kritikovati. I rekao je da je zaista primetio da mu se život poboljšao, da je njegova duhovna praksa dostigla novi nivo.
Onaj ko nas kritikuje daje nam svoju pozitivnu karmu i oduzima naše loše.Zato se u Vedama oduvek smatralo da je dobro kada nas kritikuju. Kako govor funkcioniše sa našom karmom? Mahabharata kaže da ako ste nešto planirali, želite nešto da uradite, ne govorite nikome o tome. Jednom kada ste to rekli, 80% je manje verovatno da će se to dogoditi, posebno ako ste to podelili sa ljubomornom, pohlepnom osobom. Zašto ljudi koji malo govore i promišljeno postižu više? Ne gube energiju. Još jedno jednostavno pravilo vezano za govor je da ako smo nekome učinili nešto dobro i time se hvalili drugima, onda u tom trenutku gubimo pozitivnu karmu i sve plodove pobožnosti koje smo zaslužili ovim činom. Hvalisavci malo postižu. Zato se nikada ne treba hvaliti svojim dostignućima,
„...leva ruka tvoja neka ne zna šta radi desna ruka tvoja“ (Jevanđelje po Mateju, 6:3).
Misli određuju govor. Istinita priča:
Učenik prilazi majstoru i pita:
– Savetujete da živite otvorenog uma. Ali onda ceo um može da odleti, zar ne?
"Samo začepi usta." I sve će biti dobro.
Misli određuju govor, pa je važno ni o kome ne misliti loše. Što više haotičnijih misli imamo u glavi, to se više pojavljuju u jeziku i govor će biti haotičniji. Ko jasno misli, jasno govori.
Postoji još jedan nivo - naučiti da prihvatate kritiku. Jedna od osobina uma je da se može opravdati u svakoj situaciji. Što je čovek niži, to više izgovora čujete od njega. Čak i počinivši najgnusniji zločin, takav se opravdava bez crvenila. Vodio sam seminare po zatvorima, uključujući i za posebno opasne kriminalce, bio sam veoma iznenađen što se praktično niko nije smatrao krivim. Jedan od glavnih pokazatelja osobe koja je na visokom nivou razvoja određena je činjenicom da mirno sluša kritike upućene njemu.
Pravila razumnog govora. Tri jogija meditiraju u pećini. Odjednom čuju zvuk životinje. Jedan jogi kaže - To je bila koza. Prođe godina. Drugi jogi odgovara: „Ne, to je bila krava. Prođe još jedna godina. Treći jogi kaže: - Ako ne prekineš spor, ostaviću vas.
Prvo pravilo razumnog govora je da brojite do 10 pre nego što kažete nešto grubo. Ovo može izgledati glupo. U početku, malo je verovatno da ćemo moći da brojimo do 3. Ali, s druge strane, ako odgovorite posle kratke pauze, onda će vaš odgovor biti mnogo razumniji, jer prvo što vam pada na pamet kada nas kritikuju, grde je želja da se opravdamo i oštro odgovorimo. Zato naučite da razmišljate 5-10 sekundi pre nego što odgovorite. Između ostalog, srušiće nepotreban intenzitet emocija. Osoba koja se bavi samorealizacijom govori vrlo malo i promišljeno. Čitao sam u biografijama nekih velikana da nikada nisu odmah odgovarali na optužbe i uglavnom su se trudili da ništa ne govore u ljutnji. Razgovor su odlagali za neki drugi dan ili čak dok se strasti ne smire.
Drugo pravilo razumnog govora je ne ići u krajnosti. Bog je u malim stvarima, a satana u krajnostima. Ne treba se zavetovati - "Biću nem kao riba." Naročito ako ste po svojoj prirodi bistar ekstrovert, onda vam to može samo naštetiti. Ako je vaša psihofizička priroda da morate mnogo da pričate, onda govorite tako da vi i oni oko vas imaju koristi od toga. Zato budite otvoreni i dobronamerni, i što je najvažnije, živite svesno. Važno je zapamtiti da naš nivo određuju male, beznačajne radnje - kako smo reagovali na grubost u prodavnici, koje emocije počinju da nas obuzimaju kada nas „nezasluženo” kritikuju itd.
Tri nivoa govora. Čovek na visokom duhovnom nivou, u dobroti, kome je o nekome rečeno nešto loše, ili je video ili čuo nešto pokvareno, može i fizički da se razboli. Možda ima osećaj da je fizički poliven blatom. Takav čovek uvek govori istinu prijatnim rečima. Svesno kaže svaku reč, i svaka reč unosi harmoniju u ovaj svet. U govoru ima dosta bezazlenog humora, često i prema sebi. Takvi ljudi su skoro uvek zdravi i srećni. Samo u početku može biti teško suzdržati se od davanja glupih izjava ili da se ne upletete u glupi razgovor.
Strastveni ljudi su veoma osetljivi na kritike, sa velikim zadovoljstvom mogu satima da pričaju o temama vezanim za seks, novac, ekonomski prosperitet, politiku, razgovaraju o kupovini, dobro pričaju o sebi, zajedljivo razgovaraju o nekome itd. Obično govore brzo. Humor je obično vulgaran, povezan sa seksom. Obično na početku razgovora osećaju veliko zadovoljstvo i uzdizanje, ali posle ovakvih razgovora pustoš i gađenje. I što je nivo svesti viši, to je osećanje jače. Ovaj stil govora dovodi do degradacije na svim nivoima.
Oni koji su u neznanju odlikuju se po tome što je njihov govor pun uvreda, tvrdnji, osuda, pretnji, nepristojnih reči itd. Sve reči su zasićene gnevom i mržnjom. Kada takva osoba otvori usta, stvara se osećaj da neprijatan miris ispunjava prostoriju. Stoga, ako takvom čoveku kažete nešto dobro o nekome, on može da se razboli. Takvi ljudi, po pravilu, sami svesno ili nesvesno provociraju druge, pokušavajući da u njima pobude energiju besa, razdraženosti, ogorčenosti, zavisti, jer su podešeni na ovaj talas i hrane se ovim nižim destruktivnim emocijama. Humor im je „crni“, pun maltretiranja i radosti zbog tuđe tuge. Oni su u zabludi od početka do kraja. Univerzum tretira takve ljude teškim udarcima sudbine i bolesti. Brzo razvijaju mentalne bolesti. Ne možete ni biti blizu njih, a kamoli komunicirati. Obično se retko može naći osoba koja je stalno samo na jednom nivou. Mešoviti tipovi su češći, ili se tip osobe može prilično brzo promeniti. Mnogo zavisi od:
- društvo koje biramo - na poslu, u slobodno vreme... Na primer, kada počnemo da komuniciramo sa strastvenom osobom, nakon nekoliko minuta možemo otkriti da smo aktivno uključeni u diskusiju političara. Iako pre 10 minuta nismo marili za njih.
- mesta. Na primer, u kockarnicama, noćnim klubovima, u blizini štandova sa pivom, narko-desta. Diskusiju o duhovnim temama je teško zamisliti. Ako je mesto zasićeno strašću i neznanjem, onda će govor koji zvuči tamo biti odgovarajući.
- vreme. Na primer, od 21-00 do 02-00 sati je vreme neznanja, pa baš u ovo vreme želite da odete na neko neuko mesto, pogledate neuki film, razgovarate o neukim, u najboljem slučaju, strastvenim temama. Jutro je mudrije od večeri - ovo je narodna mudrost. Odavno je primećeno da ono o čemu ste pričali uveče, a pogotovo ako ste doneli neke odluke, ujutru se kajete ili bar vidite u drugom svetlu. Stoga, pridržavanje jednostavnog pravila – nikada ne donosite odluke uveče i generalno govorite što manje u ovo vreme – učiniće naš život mnogo srećnijim i spasiti nas od mnogih problema i nedaća. Nije slučajno što u prirodi u ovo vreme sve spava. Da li ste ikada čuli kako ptice pevaju u ovo vreme?
Na kraju nedelje možete sprovesti test – koji govor je dominirao tokom nedelje. Ako u dobroti, onda će se lako primetiti kako u naše živote ulaze harmonija i sreća. Ako strasti, a posebno neznanje, onda će prirodni rezultat biti bolest, depresija i nesreća.
Zahvalnost je prvi korak ka harmoniji i ljubavi.
~ I. Brodski
Važno pravilo je da se oslobodite potraživanja. Prvi korak ka ljubavi je zahvalnost. U ovom svetu malo ljudi zahvaljuje nekome. U suštini, svi iznose tvrdnje - bilo implicitno ili eksplicitno. Ali važno je zapamtiti da ako nekome ne zahvalimo, onda počinjemo da kritikujemo, iznosimo tvrdnje, a da toga uvek nismo ni svesni. Služba nije samo neka vrsta fizičke pomoći, to pre svega znači pomoći čoveku da razvije svest o Bogu, pruži svoju ljubav, približi čoveka Božanskom.
Sve što radimo bez ljubavi donosi samo nesreću i propast, ma koliko to spolja izgledalo plemenito. Učitelji uče da se svake sekunde ili približavamo Bogu ili se udaljavamo od Njega. Svaka situacija je lekcija. I treba da zahvalimo Bogu za svaku situaciju koja nam je poslata. Svemogući je svedobri i svake sekunde želi samo dobro za nas. Svaka sekunda je posvećena našem učenju.
Čim imamo potraživanja, naš srčani centar je blokiran. Najčešće tvrdnje su na sudbinu, na druge, nezadovoljstvo sobom i svetom. Tvrdnje se ne manifestuju samo u rečima, već, pre svega, u mislima, tonu, stilu komunikacije i odnosu prema životu. Svaka situacija nam je data da radimo na sebi. Što smo manje harmonični, to smo napetiji, teže ćemo lekcije dobiti. Ali čim prihvatimo situaciju, dolazi do opuštanja i, stoga, ova situacija će se brzo rešiti.
Tri nivoa govora. Čovek na visokom duhovnom nivou, u dobroti, kome je o nekome rečeno nešto loše, ili je video ili čuo nešto pokvareno, može i fizički da se razboli. Možda ima osećaj da je fizički poliven blatom. Takav čovek uvek govori istinu prijatnim rečima. Svesno kaže svaku reč, i svaka reč unosi harmoniju u ovaj svet. U govoru ima dosta bezazlenog humora, često i prema sebi. Takvi ljudi su skoro uvek zdravi i srećni. Samo u početku može biti teško suzdržati se od davanja glupih izjava ili da se ne upletete u glupi razgovor.
Strastveni ljudi su veoma osetljivi na kritike, sa velikim zadovoljstvom mogu satima da pričaju o temama vezanim za seks, novac, ekonomski prosperitet, politiku, razgovaraju o kupovini, dobro pričaju o sebi, zajedljivo razgovaraju o nekome itd. Obično govore brzo. Humor je obično vulgaran, povezan sa seksom. Obično na početku razgovora osećaju veliko zadovoljstvo i uzdizanje, ali posle ovakvih razgovora pustoš i gađenje. I što je nivo svesti viši, to je osećanje jače. Ovaj stil govora dovodi do degradacije na svim nivoima.
Oni koji su u neznanju odlikuju se po tome što je njihov govor pun uvreda, tvrdnji, osuda, pretnji, nepristojnih reči itd. Sve reči su zasićene gnevom i mržnjom. Kada takva osoba otvori usta, stvara se osećaj da neprijatan miris ispunjava prostoriju. Stoga, ako takvom čoveku kažete nešto dobro o nekome, on može da se razboli. Takvi ljudi, po pravilu, sami svesno ili nesvesno provociraju druge, pokušavajući da u njima pobude energiju besa, razdraženosti, ogorčenosti, zavisti, jer su podešeni na ovaj talas i hrane se ovim nižim destruktivnim emocijama. Humor im je „crni“, pun maltretiranja i radosti zbog tuđe tuge. Oni su u zabludi od početka do kraja. Univerzum tretira takve ljude teškim udarcima sudbine i bolesti. Brzo razvijaju mentalne bolesti. Ne možete ni biti blizu njih, a kamoli komunicirati. Obično se retko može naći osoba koja je stalno samo na jednom nivou. Mešoviti tipovi su češći, ili se tip osobe može prilično brzo promeniti. Mnogo zavisi od:
- društvo koje biramo - na poslu, u slobodno vreme... Na primer, kada počnemo da komuniciramo sa strastvenom osobom, nakon nekoliko minuta možemo otkriti da smo aktivno uključeni u diskusiju političara. Iako pre 10 minuta nismo marili za njih.
- mesta. Na primer, u kockarnicama, noćnim klubovima, u blizini štandova sa pivom, narko-desta. Diskusiju o duhovnim temama je teško zamisliti. Ako je mesto zasićeno strašću i neznanjem, onda će govor koji zvuči tamo biti odgovarajući.
- vreme. Na primer, od 21-00 do 02-00 sati je vreme neznanja, pa baš u ovo vreme želite da odete na neko neuko mesto, pogledate neuki film, razgovarate o neukim, u najboljem slučaju, strastvenim temama. Jutro je mudrije od večeri - ovo je narodna mudrost. Odavno je primećeno da ono o čemu ste pričali uveče, a pogotovo ako ste doneli neke odluke, ujutru se kajete ili bar vidite u drugom svetlu. Stoga, pridržavanje jednostavnog pravila – nikada ne donosite odluke uveče i generalno govorite što manje u ovo vreme – učiniće naš život mnogo srećnijim i spasiti nas od mnogih problema i nedaća. Nije slučajno što u prirodi u ovo vreme sve spava. Da li ste ikada čuli kako ptice pevaju u ovo vreme?
Na kraju nedelje možete sprovesti test – koji govor je dominirao tokom nedelje. Ako u dobroti, onda će se lako primetiti kako u naše živote ulaze harmonija i sreća. Ako strasti, a posebno neznanje, onda će prirodni rezultat biti bolest, depresija i nesreća.
Zahvalnost je prvi korak ka harmoniji i ljubavi.
~ I. Brodski
Važno pravilo je da se oslobodite potraživanja. Prvi korak ka ljubavi je zahvalnost. U ovom svetu malo ljudi zahvaljuje nekome. U suštini, svi iznose tvrdnje - bilo implicitno ili eksplicitno. Ali važno je zapamtiti da ako nekome ne zahvalimo, onda počinjemo da kritikujemo, iznosimo tvrdnje, a da toga uvek nismo ni svesni. Služba nije samo neka vrsta fizičke pomoći, to pre svega znači pomoći čoveku da razvije svest o Bogu, pruži svoju ljubav, približi čoveka Božanskom.
Sve što radimo bez ljubavi donosi samo nesreću i propast, ma koliko to spolja izgledalo plemenito. Učitelji uče da se svake sekunde ili približavamo Bogu ili se udaljavamo od Njega. Svaka situacija je lekcija. I treba da zahvalimo Bogu za svaku situaciju koja nam je poslata. Svemogući je svedobri i svake sekunde želi samo dobro za nas. Svaka sekunda je posvećena našem učenju.
Čim imamo potraživanja, naš srčani centar je blokiran. Najčešće tvrdnje su na sudbinu, na druge, nezadovoljstvo sobom i svetom. Tvrdnje se ne manifestuju samo u rečima, već, pre svega, u mislima, tonu, stilu komunikacije i odnosu prema životu. Svaka situacija nam je data da radimo na sebi. Što smo manje harmonični, to smo napetiji, teže ćemo lekcije dobiti. Ali čim prihvatimo situaciju, dolazi do opuštanja i, stoga, ova situacija će se brzo rešiti.
Ajurveda kaže da se ne možete otarasiti bolesti ako je ne uzimate. Ovo je prvi korak ka izlečenju i rešavanju svakog problema – potpuno prihvatanje iznutra, kao milosti Božije, ove bolesti i nesreće, a na spoljašnjem planu, potrebno je uložiti sve napore da se to reši. Ako ne prihvatimo situaciju, onda će više od 90% naše energije otići na njeno „žvakanje”. Naše telo može da se nosi sa bilo kojom bolešću. Takođe možemo da se nosimo sa bilo kojom situacijom i iz nje izađemo kao pobednici. Ako nam se da neka vrsta testa, onda možemo da ga izdržimo. Bog ne daje iskušenja preko naših snaga. Umesto da se žalimo, trebalo bi da se naviknemo da se zahvalimo svima. Tvrdnje su prvi korak ka bolesti i nesreći.
Morate da pratite koliko ste zahvalni i koliko pritužbi imate na druge. Videćete da često imamo više pritužbi nego zahvalnosti. Tvrdnje dolaze iz uma i lažnog ega.
Svaka naša tvrdnja je destruktivne prirode, oduzimaju nam energiju i zatvaraju srce. Prava poniznost se izražava u tome da prihvatamo svaku situaciju. Mnogi shvataju poniznost kao nešto razmetljivo: udari u jedan obraz – okreni drugi. Reč je o unutrašnjem stanju. Prihvatamo svaki dar sudbine, kakav god da je. Poželjno je što češće u umu ili još bolje naglas ponavljati: „Za sve – ljubav Božija“. Davno sam primetio da su ljudi koji su ponavljali ovu frazu promenili izraze lica, postali su mekši, nestale stege u telu i, generalno, postale su srećnije i zdravije. Probajte, radi! Ako je naša podsvest podešena na percepciju, viziju Više volje u svemu, to će nas brzo dovesti do savršenstva.
U maju 2006. pozvan sam na festival u Novi Vrindavan (SAD) da održim seminar o astrologiji. Radhanath Svami, veliki učitelj iz Bombaja, ispričao je priču o odlasku svog učenika tamo. Ovo je duga priča, ali smisao toga je da se ovaj student sa 20 godina ozbiljno posvetio duhovnom životu, dok je oko 40 godina bio u celibatu. Veoma aktivno se bavio promocijom duhovnog znanja, učešćem u raznim dobrotvornim projektima. U jednom trenutku je odlučio da se oženi. Imao je prelepu mladu ženu i dobili su dete. Ali u tom trenutku student se razboleo od teškog oblika raka. Njegovi duhovni prijatelji su mu organizovali najbolji tretman, ali ništa nije pomoglo. Svakim danom njegovo telo je bilo sve više uništavano, dok je podnosio teške fizičke patnje. Ali uvek je bio zahvalan. Od njega niko nikada nije čuo: „Bože! Zašto si me ovako kaznio? Služio sam Ti verno 20 godina, dao sam Ti najbolje godine!“ Od njega niko nije čuo nikakve pritužbe, samo zahvalnost. On je zahvalio Svevišnjem i duhovnim učiteljima što su mu svaki dan dolazili poklonici Božiji i pevali sveta imena, pričali o Bogu i svetima. Hvalio je Boga što se uvek dobro stara o njemu. Jednog dana Radhanath Svami ga je pozvao da mu da poslednja uputstva i ohrabri ga. I prosto je bio šokiran što ga se duhovni učitelj seća i daje mu poslednja uputstva pred odlazak. On bi govorio onima oko sebe: „Kako je Učitelj veliki, ima toliko divnih učenika, ali se seća čak i beznačajnih poput mene. Začudo, nije tražio zdravlje, iako je uradio sve što lekari kažu. Verovao je da Bog najbolje zna šta mu treba. Sve, ono što je tražio bili su blagoslovi, da bi mu se u ovom i sledećem životu pružila prilika da nesebično služi svetu. I jednog od svojih poslednjih dana, Sveti Babaji je došao u Bombaj, koga su svi videli samo u Vrindavanu (jednom od najsvetijih mesta u Indiji). Svi su znali da on nikada nije napustio Vrindavan i niko ne zna kako je znao da će ova velika duša napustiti telo. Došao je da bude sa njim poslednjih dana. Do poslednje sekunde, ovaj Božiji poklonik nije učinio ništa osim zahvalnosti svima. I uprkos tome što mu je telo zadavalo sve više bola, iz njega je poteklo toliko ljubavi, mira i svetlosti da su mnogi došli ne samo da ga podrže, već jednostavno da budu u njegovoj auri. Ali ako završite u običnoj bolnici, jedva ćete čuti reči zahvalnosti, uglavnom samo tvrdnje i zamerke: Zašto mi je Bog ovo poslao? Zašto je tako nepravedan kad sam ja tako dobar!” A ako se čovek pridržavao barem nekih zakona pobožnosti i pravila lokalne crkve, onda ogorčenju neće biti kraja... I nije potrebno ići u bolnicu, pogledati okolo, pa ćete čuti uglavnom tvrdnje i zamerke: vladi, okruženju, rodbini i prijateljima, uslužnim radnicima itd.
Skoro svi danas veruju da im svi duguju sve. A ako neko drugome učini bar nešto dobro, onda se iznutra rađa uverenje da mu je taj do groba dužan, e, bar mora da uzvrati istim.
A mi, kao i uvek, imamo izbor: ili se pridružiti opštoj masi ljudi i zaroniti u pakleni život prekora i tvrdnji i živeti zatvorenog srca, ili se naviknuti da u svemu vidimo milost Božiju i umesto pitanja "Zašto?" postavite pitanje "Šta mi ovo treba?" Naviknite se da otvarate usta samo za ZAHVALNOST, shvatajući da blaženstvo možemo osetiti samo nesebičnim i tajnim davanjem. Ljubav se može osetiti samo davanjem. I date su nam tako ogromne mogućnosti na ovom svetu, u naše vreme... Samo za ovo možemo neprestano da zahvaljujemo Svevišnjem. Zato, od danas, zavetujmo se sebi da ćemo paziti na svoj govor, učiniti ljubav prema Bogu za cilj i težiti savršenstvu na svim nivoima.
Ovaj članak je poglavlje iz objavljene knjige Ramija Blekta „Deset koraka do sreće“
Prevod teksta:https://econet.ru/articles/66336-kak-vy-govorite-tak-vy-i-zhivete
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Morate da pratite koliko ste zahvalni i koliko pritužbi imate na druge. Videćete da često imamo više pritužbi nego zahvalnosti. Tvrdnje dolaze iz uma i lažnog ega.
Svaka naša tvrdnja je destruktivne prirode, oduzimaju nam energiju i zatvaraju srce. Prava poniznost se izražava u tome da prihvatamo svaku situaciju. Mnogi shvataju poniznost kao nešto razmetljivo: udari u jedan obraz – okreni drugi. Reč je o unutrašnjem stanju. Prihvatamo svaki dar sudbine, kakav god da je. Poželjno je što češće u umu ili još bolje naglas ponavljati: „Za sve – ljubav Božija“. Davno sam primetio da su ljudi koji su ponavljali ovu frazu promenili izraze lica, postali su mekši, nestale stege u telu i, generalno, postale su srećnije i zdravije. Probajte, radi! Ako je naša podsvest podešena na percepciju, viziju Više volje u svemu, to će nas brzo dovesti do savršenstva.
U maju 2006. pozvan sam na festival u Novi Vrindavan (SAD) da održim seminar o astrologiji. Radhanath Svami, veliki učitelj iz Bombaja, ispričao je priču o odlasku svog učenika tamo. Ovo je duga priča, ali smisao toga je da se ovaj student sa 20 godina ozbiljno posvetio duhovnom životu, dok je oko 40 godina bio u celibatu. Veoma aktivno se bavio promocijom duhovnog znanja, učešćem u raznim dobrotvornim projektima. U jednom trenutku je odlučio da se oženi. Imao je prelepu mladu ženu i dobili su dete. Ali u tom trenutku student se razboleo od teškog oblika raka. Njegovi duhovni prijatelji su mu organizovali najbolji tretman, ali ništa nije pomoglo. Svakim danom njegovo telo je bilo sve više uništavano, dok je podnosio teške fizičke patnje. Ali uvek je bio zahvalan. Od njega niko nikada nije čuo: „Bože! Zašto si me ovako kaznio? Služio sam Ti verno 20 godina, dao sam Ti najbolje godine!“ Od njega niko nije čuo nikakve pritužbe, samo zahvalnost. On je zahvalio Svevišnjem i duhovnim učiteljima što su mu svaki dan dolazili poklonici Božiji i pevali sveta imena, pričali o Bogu i svetima. Hvalio je Boga što se uvek dobro stara o njemu. Jednog dana Radhanath Svami ga je pozvao da mu da poslednja uputstva i ohrabri ga. I prosto je bio šokiran što ga se duhovni učitelj seća i daje mu poslednja uputstva pred odlazak. On bi govorio onima oko sebe: „Kako je Učitelj veliki, ima toliko divnih učenika, ali se seća čak i beznačajnih poput mene. Začudo, nije tražio zdravlje, iako je uradio sve što lekari kažu. Verovao je da Bog najbolje zna šta mu treba. Sve, ono što je tražio bili su blagoslovi, da bi mu se u ovom i sledećem životu pružila prilika da nesebično služi svetu. I jednog od svojih poslednjih dana, Sveti Babaji je došao u Bombaj, koga su svi videli samo u Vrindavanu (jednom od najsvetijih mesta u Indiji). Svi su znali da on nikada nije napustio Vrindavan i niko ne zna kako je znao da će ova velika duša napustiti telo. Došao je da bude sa njim poslednjih dana. Do poslednje sekunde, ovaj Božiji poklonik nije učinio ništa osim zahvalnosti svima. I uprkos tome što mu je telo zadavalo sve više bola, iz njega je poteklo toliko ljubavi, mira i svetlosti da su mnogi došli ne samo da ga podrže, već jednostavno da budu u njegovoj auri. Ali ako završite u običnoj bolnici, jedva ćete čuti reči zahvalnosti, uglavnom samo tvrdnje i zamerke: Zašto mi je Bog ovo poslao? Zašto je tako nepravedan kad sam ja tako dobar!” A ako se čovek pridržavao barem nekih zakona pobožnosti i pravila lokalne crkve, onda ogorčenju neće biti kraja... I nije potrebno ići u bolnicu, pogledati okolo, pa ćete čuti uglavnom tvrdnje i zamerke: vladi, okruženju, rodbini i prijateljima, uslužnim radnicima itd.
Skoro svi danas veruju da im svi duguju sve. A ako neko drugome učini bar nešto dobro, onda se iznutra rađa uverenje da mu je taj do groba dužan, e, bar mora da uzvrati istim.
A mi, kao i uvek, imamo izbor: ili se pridružiti opštoj masi ljudi i zaroniti u pakleni život prekora i tvrdnji i živeti zatvorenog srca, ili se naviknuti da u svemu vidimo milost Božiju i umesto pitanja "Zašto?" postavite pitanje "Šta mi ovo treba?" Naviknite se da otvarate usta samo za ZAHVALNOST, shvatajući da blaženstvo možemo osetiti samo nesebičnim i tajnim davanjem. Ljubav se može osetiti samo davanjem. I date su nam tako ogromne mogućnosti na ovom svetu, u naše vreme... Samo za ovo možemo neprestano da zahvaljujemo Svevišnjem. Zato, od danas, zavetujmo se sebi da ćemo paziti na svoj govor, učiniti ljubav prema Bogu za cilj i težiti savršenstvu na svim nivoima.
Ovaj članak je poglavlje iz objavljene knjige Ramija Blekta „Deset koraka do sreće“
Prevod teksta:https://econet.ru/articles/66336-kak-vy-govorite-tak-vy-i-zhivete
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
