Ana Ahmatova je napisala divne stihove. Prodorne, duboke koji se urezuju u dušu ... Ona je sama sebe zvala pjesnikom, a ne pjesnikinjom, jer biti pjesnik je - predodređenje, i ne zavisi od pola.
|
|
Mnogo toga je morala da preživi u životu - rat, progon, užasne godine represije ... Ali ova krhka i talentovana žena je bila u stanju da sačuva unutrašnju snagu i podari svijetu prelijepe stihove.
Izabrali smo najbolje od njih, stihovi koji su zauvijek ostavili sjajan trag u istoriji: |
* * *
Da mudro živim već sam naučila,
Gledajuć' u nebo i moleć' se bogu
I da dugo skitam da bih izmučila
I nemir duše i dušu ubogu.
A kada u dolji vetar prene čičke,
Grozdovi rjabine sviju se po plotu,—
Ja veselo slažem mozaik-kamičke
U pesme o divnom prolaznom životu.
Vraćam se. Tople dlanove mi liže
Baršunasti mačak, preduć natenane,
I jarki se oganj razgoreva, striže
Nad vodom iz modrih dimnjaka pilane.
Samo tišinu cepne iznenada
Krik rode koja već sleće na krov.
Ako na vrata pokucaš sada —
Neću čuti tvoj zov.
* * *
Dvadesetprvi. Noć je. Ponedeljak.
Prestonica u magli se davi.
Kakav je to stvoritelj smetenjak
Koji ljubav na zemlji ostavi?
Od dosade il' lenjosti svoje
Svi u život poveruju pravi:
Susreta se i rastanka boje
I pevaju samo o ljubavi.
Nekima se i otkrije tajno,
I tišina svije im svoj hlad.
Mene ona zavede beskrajno
I od tada bolujem svoj jad.
Da mudro živim već sam naučila,
Gledajuć' u nebo i moleć' se bogu
I da dugo skitam da bih izmučila
I nemir duše i dušu ubogu.
A kada u dolji vetar prene čičke,
Grozdovi rjabine sviju se po plotu,—
Ja veselo slažem mozaik-kamičke
U pesme o divnom prolaznom životu.
Vraćam se. Tople dlanove mi liže
Baršunasti mačak, preduć natenane,
I jarki se oganj razgoreva, striže
Nad vodom iz modrih dimnjaka pilane.
Samo tišinu cepne iznenada
Krik rode koja već sleće na krov.
Ako na vrata pokucaš sada —
Neću čuti tvoj zov.
* * *
Dvadesetprvi. Noć je. Ponedeljak.
Prestonica u magli se davi.
Kakav je to stvoritelj smetenjak
Koji ljubav na zemlji ostavi?
Od dosade il' lenjosti svoje
Svi u život poveruju pravi:
Susreta se i rastanka boje
I pevaju samo o ljubavi.
Nekima se i otkrije tajno,
I tišina svije im svoj hlad.
Mene ona zavede beskrajno
I od tada bolujem svoj jad.
* * *
Pod tamnim je velom ruke svila...
„Zašto si ti danas tako bleda?"
„Zato što sam njega napojila
Pićem tuge i oporog jeda".
Pamtiću to: hodom je pijanim,
Iskrivljenih usana do grča
Niz stubište sišao. Ja za njim,
Krilca se ne dotičući, strčah.
A pred kućom kriknuh: „Sve je šala!
Ako odeš, umreću naprasno".
Nasmej'o se sav zelen od žala:
„Hladno ti je, idi, već je kasno".
***
I tvrda, hladna riječ je pala
Na žive grudi, kocka jada.
Svejedno, sve sam to već znala
I smirit’ ću se, bar se nadam.
Još mnogo posla predstoji meni:
Treba i spomen da posivi,
Treba, da duša okameni,
Učiti opet kako da živim.
Svejedno, vrelo šumi ljeto,
Kao da praznik neko slavi.
Odavno ja sam znala sve to,
I pustu kuću i dan plavi.
Izvor: https://lifedeeper.ru/post/628-luchshie-stihi-anny-ahmatovoj-kakaja-v-nih-glubina-i-mudrost/
Pod tamnim je velom ruke svila...
„Zašto si ti danas tako bleda?"
„Zato što sam njega napojila
Pićem tuge i oporog jeda".
Pamtiću to: hodom je pijanim,
Iskrivljenih usana do grča
Niz stubište sišao. Ja za njim,
Krilca se ne dotičući, strčah.
A pred kućom kriknuh: „Sve je šala!
Ako odeš, umreću naprasno".
Nasmej'o se sav zelen od žala:
„Hladno ti je, idi, već je kasno".
***
I tvrda, hladna riječ je pala
Na žive grudi, kocka jada.
Svejedno, sve sam to već znala
I smirit’ ću se, bar se nadam.
Još mnogo posla predstoji meni:
Treba i spomen da posivi,
Treba, da duša okameni,
Učiti opet kako da živim.
Svejedno, vrelo šumi ljeto,
Kao da praznik neko slavi.
Odavno ja sam znala sve to,
I pustu kuću i dan plavi.
Izvor: https://lifedeeper.ru/post/628-luchshie-stihi-anny-ahmatovoj-kakaja-v-nih-glubina-i-mudrost/
