Lepi ljudi se ne rađaju...
Najboljima među ljudima nazivam one koji su morali da se suoče sa stvarnim životom, sa svim njegovim problemima i nepravdom. Oni koji su osetili svoju ranjivost i beznađe, koji su bili u stvarnoj opasnosti i savladali teškoće. I ne moraju se nužno razlikovati od drugih po neverovatno lepom izgledu. Njihova lepota je jedinstvena i posebna.
To su fini ljudi koji su naučili da oproste, koji nastavljaju da idu napred, nude svoju pomoć drugima, pokazujući svu svoju veličinu.
Ljudi su neverovatna stvorenja, ali ponekad među njima ima zaista izuzetnih ličnosti. Ličnosti koje se nađu na samom dnu, srušene sudbinom ili igrom slučaja. Ali evo ih ponovo stoje pred nama, dostižući novi nivo.
To su žene i muškarci koji su u nekom trenutku izgubili sve što ih je činilo srećnim i inspirisalo da idu napred. Ali ipak su u sebi našli potrebnu snagu da se uzdignu. To je ono što smatram pravom lepotom, koja zasenjuje banalne, beznačajne i nepotrebne stvari koje nam se ponekad čine važnima.
Odustali su od patnje jer ne žele da se zadržavaju na prošlosti. Možda im upravo ta ravnoteža daje dodatnu snagu koja izaziva divljenje drugih. Takvi ljudi su toliko upoznati sa strahom i očajem da nemaju drugog izbora nego da se suoče sa njima.
Ovi pojedinci su svesni da se svaki problem može rešiti na mnogo različitih načina. Poenta nije u tome da li su ove metode dobre ili loše, već u suočavanju sa problemom. I to ih svakako čini posebnim.
Oni uopšte nisu nadljudi. I oni se, kao i svi drugi, naljute i uznemire ako im se nešto loše desi. Jedina razlika je u tome koliko brzo ponovo dolaze sebi.
Ovo su pravi heroji koji cene život. Ali ono što je najimpresivnije kod njih je njihova emocionalna dubina, njihova sposobnost da pronađu ravnotežu između svojih problema i osećanja. Po njihovom mišljenju, ne možete se nazvati bogatim tačno dok nemate nešto što novac ne može kupiti.
Oni takođe razumeju važnost saosećanja. Oni shvataju koliko je važno biti veran i cene one koji, uprkos svim iskušenjima, nikada ne odlaze u nevolji.
Oni znaju da se sve može izgubiti u samo jednom trenutku, zbog čega je toliko važno da uvek ostanete ljubazni, ne izgubite smisao za humor i uživate u životu svaki dan.
Svako od nas ima neuspeha, ali sa svakom uzastopnom greškom postajemo zreliji i mudriji.
Neki ljudi veruju da kada naučite lekciju, bol nestaje, neka telo i duša postanu ožiljci. Zato se najbolji među ljudima ne mogu pohvaliti jednostavnošću svog životnog puta.
Ne možete se nadati izlečenju ako prvo ne prihvatite problem.
„Najlepši ljudi koje poznajemo su oni koji su propali, prošli kroz patnju, borili se, izgubili i na kraju našli svoj put. Oni to ne kriju, svi znaju za to. Ovi ljudi su veoma cenjeni, osetljivi i razumeju život koji ih ispunjava saosećanjem, nežnošću i brigom dubokom ljubavlju. Lepi ljudi se ne rađaju.”
– Elisabeth Kubler-Ross
Prevod teksta:
http://www.cluber.com.ua/lifestyle/psihologiya-lifestyle/2019/06/samye-krasivye-sredi-lyudej-te-kto-poteryali-vse-no-nashli-sily-podnyatsya/
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
To su fini ljudi koji su naučili da oproste, koji nastavljaju da idu napred, nude svoju pomoć drugima, pokazujući svu svoju veličinu.
Ljudi su neverovatna stvorenja, ali ponekad među njima ima zaista izuzetnih ličnosti. Ličnosti koje se nađu na samom dnu, srušene sudbinom ili igrom slučaja. Ali evo ih ponovo stoje pred nama, dostižući novi nivo.
To su žene i muškarci koji su u nekom trenutku izgubili sve što ih je činilo srećnim i inspirisalo da idu napred. Ali ipak su u sebi našli potrebnu snagu da se uzdignu. To je ono što smatram pravom lepotom, koja zasenjuje banalne, beznačajne i nepotrebne stvari koje nam se ponekad čine važnima.
Odustali su od patnje jer ne žele da se zadržavaju na prošlosti. Možda im upravo ta ravnoteža daje dodatnu snagu koja izaziva divljenje drugih. Takvi ljudi su toliko upoznati sa strahom i očajem da nemaju drugog izbora nego da se suoče sa njima.
Ovi pojedinci su svesni da se svaki problem može rešiti na mnogo različitih načina. Poenta nije u tome da li su ove metode dobre ili loše, već u suočavanju sa problemom. I to ih svakako čini posebnim.
Oni uopšte nisu nadljudi. I oni se, kao i svi drugi, naljute i uznemire ako im se nešto loše desi. Jedina razlika je u tome koliko brzo ponovo dolaze sebi.
Ovo su pravi heroji koji cene život. Ali ono što je najimpresivnije kod njih je njihova emocionalna dubina, njihova sposobnost da pronađu ravnotežu između svojih problema i osećanja. Po njihovom mišljenju, ne možete se nazvati bogatim tačno dok nemate nešto što novac ne može kupiti.
Oni takođe razumeju važnost saosećanja. Oni shvataju koliko je važno biti veran i cene one koji, uprkos svim iskušenjima, nikada ne odlaze u nevolji.
Oni znaju da se sve može izgubiti u samo jednom trenutku, zbog čega je toliko važno da uvek ostanete ljubazni, ne izgubite smisao za humor i uživate u životu svaki dan.
Svako od nas ima neuspeha, ali sa svakom uzastopnom greškom postajemo zreliji i mudriji.
Neki ljudi veruju da kada naučite lekciju, bol nestaje, neka telo i duša postanu ožiljci. Zato se najbolji među ljudima ne mogu pohvaliti jednostavnošću svog životnog puta.
Ne možete se nadati izlečenju ako prvo ne prihvatite problem.
„Najlepši ljudi koje poznajemo su oni koji su propali, prošli kroz patnju, borili se, izgubili i na kraju našli svoj put. Oni to ne kriju, svi znaju za to. Ovi ljudi su veoma cenjeni, osetljivi i razumeju život koji ih ispunjava saosećanjem, nežnošću i brigom dubokom ljubavlju. Lepi ljudi se ne rađaju.”
– Elisabeth Kubler-Ross
Prevod teksta:
http://www.cluber.com.ua/lifestyle/psihologiya-lifestyle/2019/06/samye-krasivye-sredi-lyudej-te-kto-poteryali-vse-no-nashli-sily-podnyatsya/
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
