Najopasnija stvar je pola porcije. Kad dobijemo cijelu porciju, siti smo, zadovoljni smo. Kad je tanjir prazan, ovo vas tjera da krenete u potragu za hranom. U suprotnom ćete umreti od gladi. Ali pola jela je opasno. Ovo ne daje ni sitost ni slobodu.
Strašno je otići, jer ovdje postoji bar nešto što nas hrani. A na drugom mestu - ne zna se šta će se dogoditi.
Ove polovine su uništile mnoge pametne, sposobne ljude. Nisu se usudili napustiti situaciju koja im je polako, ali sigurno oduzimala resurse: snagu, samopouzdanje, energiju. Postepeno je nastao deficit kalorija, osoba je oslabila, ali se sa još većom revnošću borola za svoje pola porcije.
Na poslu plaćaju polovinu onoga što je potrebno za život. Ali zastrašujuće je ići u nepoznato, ovde daju bar nešto. I osoba ulazi u kredite, ali ništa ne menja. Ovdje se, na kraju krajeva, hrane. Redovno daju gulaš, a drugde - ko zna da li će dati bar nešto?
Isto je i u odnosima: postoji pola ljubavi. Ponekad će obratiti pažnju, čini se da se prema njima ponašaju dobro - ponekad. I osoba ostaje u takvoj polugladnjenoj vezi, jer počinje veoma da cijeni mrvice koje prima. Dobro je poznato da što duže traje neuhranjenost, svaka mrvica izgleda vrednije.
Ove polovine ne dozvoljavaju traženje nečeg novog. Zbog toga ostajemo na lošem poslu, podnosimo nesrećnu vezu. Na kraju krajeva, ovdje postoji bar nešto. A tamo - ne zna se da li će nam dati barem mrvicu?
To je sasvim logično. Zašto trošiti novac na nekoga ko pristane na pola jela? Samo treba da ga sprečite da umre od gladi ako je koristan. I to mu je dovoljno!
Treba reći: "Dosta!". I krenite u potragu za najboljim dok još ima snage. Ali tako je teško kada redovno dajete polovinu onoga što vam je potrebno. Ili još manje. Moramo zahtjevati više ili otići.
Anna Valentinova Kiryanova
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Ove polovine su uništile mnoge pametne, sposobne ljude. Nisu se usudili napustiti situaciju koja im je polako, ali sigurno oduzimala resurse: snagu, samopouzdanje, energiju. Postepeno je nastao deficit kalorija, osoba je oslabila, ali se sa još većom revnošću borola za svoje pola porcije.
Na poslu plaćaju polovinu onoga što je potrebno za život. Ali zastrašujuće je ići u nepoznato, ovde daju bar nešto. I osoba ulazi u kredite, ali ništa ne menja. Ovdje se, na kraju krajeva, hrane. Redovno daju gulaš, a drugde - ko zna da li će dati bar nešto?
Isto je i u odnosima: postoji pola ljubavi. Ponekad će obratiti pažnju, čini se da se prema njima ponašaju dobro - ponekad. I osoba ostaje u takvoj polugladnjenoj vezi, jer počinje veoma da cijeni mrvice koje prima. Dobro je poznato da što duže traje neuhranjenost, svaka mrvica izgleda vrednije.
Ove polovine ne dozvoljavaju traženje nečeg novog. Zbog toga ostajemo na lošem poslu, podnosimo nesrećnu vezu. Na kraju krajeva, ovdje postoji bar nešto. A tamo - ne zna se da li će nam dati barem mrvicu?
To je sasvim logično. Zašto trošiti novac na nekoga ko pristane na pola jela? Samo treba da ga sprečite da umre od gladi ako je koristan. I to mu je dovoljno!
Treba reći: "Dosta!". I krenite u potragu za najboljim dok još ima snage. Ali tako je teško kada redovno dajete polovinu onoga što vam je potrebno. Ili još manje. Moramo zahtjevati više ili otići.
Anna Valentinova Kiryanova
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
