Jednu devojku je ogorčeni šef maltretirao na poslu, dok su ostali ravnodušno posmatrali, radujući se što nisu bili meta maltretiranja. Ili su se takođe trudili da uvrede, prkosno zanemare devojku.
A devojka nije imala kuda, grad je mali, nije lako naći posao. Kod kuće, moja majka je bolesna,mlađa sestra ide u školu, nema oca ...
I devojka je izdržala. Jednog dana je šef počeo da maltretira od ranog jutra. Ceo dan je pronalazilo zamerke, rugao se, davao uvredljive primedbe. I sa zadovoljstvom je primetio kako suza teče niz devojčin obraz. Znači pogodio je metu!
Radni dan je završen. Jedna gospođa je stajala na prozoru i posmatrala devojku. Izašla je u svojoj staroj jakni, pogrbljena kao starica. A onda se uspravila i potrčala – dočekao ju je mladić sa buketom cveća. Čvrsto su se zagrlili, direktno zgrabili. Mladić je obgrlio devojku oko ramena i rekao nešto. A ona se radosno nasmejala i pogleda ga u oči. Na kiosku su zastali, mladić je kupio sladoled. I to je sve. Ušli su u auto, smejući se, sa cvećem i sladoledom. I otišli su u drugi život. U srećan život.
Ovo je protivteža. Ljubav, radost, nada, prijateljstvo… Djeca, voljena mačka, kreativnost, dobra dela, bašta, putovanja…
Glavna stvar je imati protivtežu. Nešto što nam omogućava da ponovo ustanemo i uživamo u životu. Drugi gledaju kroz blatnjavo, neoprano staklo, gledaju i gledaju – hoćemo li ustati ili nećemo?
Glavno je da imamo protivteg, oprugu koja nam omogućava da se ispravimo i ponovo ustanemo uz melodičan zvuk: "ding-ding"! Sjećam ga se iz detinjstva.
Anna Valentinova Kiryanova
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
I devojka je izdržala. Jednog dana je šef počeo da maltretira od ranog jutra. Ceo dan je pronalazilo zamerke, rugao se, davao uvredljive primedbe. I sa zadovoljstvom je primetio kako suza teče niz devojčin obraz. Znači pogodio je metu!
Radni dan je završen. Jedna gospođa je stajala na prozoru i posmatrala devojku. Izašla je u svojoj staroj jakni, pogrbljena kao starica. A onda se uspravila i potrčala – dočekao ju je mladić sa buketom cveća. Čvrsto su se zagrlili, direktno zgrabili. Mladić je obgrlio devojku oko ramena i rekao nešto. A ona se radosno nasmejala i pogleda ga u oči. Na kiosku su zastali, mladić je kupio sladoled. I to je sve. Ušli su u auto, smejući se, sa cvećem i sladoledom. I otišli su u drugi život. U srećan život.
Ovo je protivteža. Ljubav, radost, nada, prijateljstvo… Djeca, voljena mačka, kreativnost, dobra dela, bašta, putovanja…
Glavna stvar je imati protivtežu. Nešto što nam omogućava da ponovo ustanemo i uživamo u životu. Drugi gledaju kroz blatnjavo, neoprano staklo, gledaju i gledaju – hoćemo li ustati ili nećemo?
Glavno je da imamo protivteg, oprugu koja nam omogućava da se ispravimo i ponovo ustanemo uz melodičan zvuk: "ding-ding"! Sjećam ga se iz detinjstva.
Anna Valentinova Kiryanova
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
