Svi vjerovatno znamo šta znači imati posla sa osobom kojoj je ego sve, osobom koja pati od narcizma. Toksičan osjećaj koji proizilazi iz veze sa narcisom, koji samo želi da se pokaže i istakne na drugima, zaista je nepodnošljiv.
Drugim riječima, pokušaj razgovora sa nekim ko odbija da bude samokritičan je kao razgovor sa zidom. Nažalost, u nekim oblastima ova karakteristika je ključ uspjeha. To je zato što narcis nekako uspeva da isključi druge u korist sopstvenog svetla.
Narcisoidni ljudi su šefovi, potrebno im je divljenje i imaju zablude o veličini. Njihova zastava je narcizam, zaboravljaju šta drugi osjećaju, očekuju da budu prepoznati kao superiorni i ponovo se stvaraju u svojoj fantaziji u smislu uspjeha, moći, ljepote ili neograničene ljubavi. Osjećaju da su jedinstveni ljudi i da u njima postoji nešto što ih čini neuporedivim.
Međutim, njihovo samopoštovanje je skoro uvijek krhko iako vjeruju da ih kvaliteti koje sebi pripisuju čine superiornijim u odnosu na druge. Veoma su osetljivi na „štetu” kritike i poraza, što ih često dovodi do toga da „smanje svoj profesionalni učinak” uz rizik od epizoda depresije. S druge strane, u trenucima svoje veličanstvenosti, izgleda da su u maničnom ili hipomaničnom stanju uma.
Oni očekuju da budu prepoznati kao superiorni pojedinci i stoga zahtevaju stalnu pažnju i divljenje. Oni su generalno zabrinuti da će njihov rad biti prepoznat i očekuju da će uvijek biti dočekani raširenih ruku i entuzijazma. Ovi ljudi su obično zavidni i ubeđeni su da i drugi gaje isto osjećanje prema njima, što ih često navodi da se ponašaju arogantno i pokroviteljski.
Ljudi sa ovim poremećajem ličnosti imaju tendenciju da pričaju o svojim brigama i interesovanjima detaljno i duboko ne mareći za potrebe i osjećanja drugih. Štaviše, narcis obično pokazuje nestrpljenje prema drugima kada govore o svojim problemima ili brigama, kritikujući ih ili gledajući na njih sa prezirom.
Narcisoidni ljudi su šefovi, potrebno im je divljenje i imaju zablude o veličini. Njihova zastava je narcizam, zaboravljaju šta drugi osjećaju, očekuju da budu prepoznati kao superiorni i ponovo se stvaraju u svojoj fantaziji u smislu uspjeha, moći, ljepote ili neograničene ljubavi. Osjećaju da su jedinstveni ljudi i da u njima postoji nešto što ih čini neuporedivim.
Međutim, njihovo samopoštovanje je skoro uvijek krhko iako vjeruju da ih kvaliteti koje sebi pripisuju čine superiornijim u odnosu na druge. Veoma su osetljivi na „štetu” kritike i poraza, što ih često dovodi do toga da „smanje svoj profesionalni učinak” uz rizik od epizoda depresije. S druge strane, u trenucima svoje veličanstvenosti, izgleda da su u maničnom ili hipomaničnom stanju uma.
Oni očekuju da budu prepoznati kao superiorni pojedinci i stoga zahtevaju stalnu pažnju i divljenje. Oni su generalno zabrinuti da će njihov rad biti prepoznat i očekuju da će uvijek biti dočekani raširenih ruku i entuzijazma. Ovi ljudi su obično zavidni i ubeđeni su da i drugi gaje isto osjećanje prema njima, što ih često navodi da se ponašaju arogantno i pokroviteljski.
Ljudi sa ovim poremećajem ličnosti imaju tendenciju da pričaju o svojim brigama i interesovanjima detaljno i duboko ne mareći za potrebe i osjećanja drugih. Štaviše, narcis obično pokazuje nestrpljenje prema drugima kada govore o svojim problemima ili brigama, kritikujući ih ili gledajući na njih sa prezirom.
Sujeta onih koji nemaju šta drugo da pokažu
Jednog dana sam šetao sa ocem, kada je stao na jednoj krivini i posle kratkog ćutanja me upitao:
- Osim cvrkuta ptica, čujete li još nešto?
Naćulio sam uši i posle nekoliko sekundi odgovorio:
- Čujem zvuk vagona.
„Tako je“, reče moj otac, „prazan je vagon“.
- Kako znaš da je prazan ako ga ne vidimo? - pitao sam ga.
A on je odgovorio:
- Po buci je lako reći kada je vagon prazan. Što je vagon prazniji, to stvara više buke.
Odrastao sam i sada kada neko priča previše, prekida druge neprimereno ili agresivno, hvali se onim što ima, ponaša se nasilnički i omalovažava okolne, skoro mi se čini da čujem očev glas kako govori:
„Što je vagon prazniji, to stvara više buke“.
Jednog dana sam šetao sa ocem, kada je stao na jednoj krivini i posle kratkog ćutanja me upitao:
- Osim cvrkuta ptica, čujete li još nešto?
Naćulio sam uši i posle nekoliko sekundi odgovorio:
- Čujem zvuk vagona.
„Tako je“, reče moj otac, „prazan je vagon“.
- Kako znaš da je prazan ako ga ne vidimo? - pitao sam ga.
A on je odgovorio:
- Po buci je lako reći kada je vagon prazan. Što je vagon prazniji, to stvara više buke.
Odrastao sam i sada kada neko priča previše, prekida druge neprimereno ili agresivno, hvali se onim što ima, ponaša se nasilnički i omalovažava okolne, skoro mi se čini da čujem očev glas kako govori:
„Što je vagon prazniji, to stvara više buke“.
Poniznost se sastoji u tome da svoje vrline zadržimo za sebe, ne govorimo o njima, i dozvolimo drugima da ih otkriju. Ne zaboravimo da ima ljudi koji su toliko siromašni da jedino što imaju je novac. I niko nije prazniji od onoga ko je pun sebe. Uopšte, kako nas uči ova anegdota, arogancija, bahatost i egocentričnost prave veliku buku, za razliku od zdrave slike o ličnosti (samopoštovanja).
Ljudi koji smatraju da su važni ulaze u krizu nakon napada, stvarnog ili imaginarnog; mali detalj može učiniti da se osjećaju kao da ih neko ne poštuje ili uvredi. Ova potraga za stalnom afirmacijom dolazi na račun njihovih ličnih odnosa i uloge u životu.
Ovakvi stavovi nas teraju da reagujemo odbijanjem, što zauzvrat izaziva viktimizaciju narcisoidnih ljudi. Veruju da imaju apsolutnu istinu o drugima, prave pretpostavke o nedostacima i problemima drugih u odnosu na sebe. Malo po malo, narcisi guraju druge sa svog puta, ljude koji ih zaista vole i koji bi mogli da žive sa njihovim teškoćama zahvaljujući naklonosti koju iskazuju.
U tom smislu, ne možemo zaboraviti da je ljudima koji se ovako ponašaju potrebna pomoć, pa ako smo u prilici i uspemo da im priđemo, onda treba da im preporučimo stručne savete. Iako to nije lak zadatak, nikada nije kasno da pokušate.
Prevod teksta:https://lamenteemeravigliosa.it/narcisismo-errore-credersi-importanti/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Ljudi koji smatraju da su važni ulaze u krizu nakon napada, stvarnog ili imaginarnog; mali detalj može učiniti da se osjećaju kao da ih neko ne poštuje ili uvredi. Ova potraga za stalnom afirmacijom dolazi na račun njihovih ličnih odnosa i uloge u životu.
Ovakvi stavovi nas teraju da reagujemo odbijanjem, što zauzvrat izaziva viktimizaciju narcisoidnih ljudi. Veruju da imaju apsolutnu istinu o drugima, prave pretpostavke o nedostacima i problemima drugih u odnosu na sebe. Malo po malo, narcisi guraju druge sa svog puta, ljude koji ih zaista vole i koji bi mogli da žive sa njihovim teškoćama zahvaljujući naklonosti koju iskazuju.
U tom smislu, ne možemo zaboraviti da je ljudima koji se ovako ponašaju potrebna pomoć, pa ako smo u prilici i uspemo da im priđemo, onda treba da im preporučimo stručne savete. Iako to nije lak zadatak, nikada nije kasno da pokušate.
Prevod teksta:https://lamenteemeravigliosa.it/narcisismo-errore-credersi-importanti/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
