Ričard Bah je 1970. objavio jedan od najlepših romana u istoriji koji je naterao mnoge generacije na razmišljanje: „Galeb Džonatan Livingston”.
To je epska priča u kojoj glumi galeba i fokusiran je na ono što životinja uči od života i leta. To je neka vrsta hvalospeva Džonatanovom ličnom putovanju, zapravo galeb pokušava da savlada sebe, ne prilagođava se, pokušava da uživa u svakom trenutku.
"Slobodni smo da idemo gde želimo i da budemo ono što jesmo, jedini pravi zakon je onaj koji vodi ka slobodi, nema drugih", rekao je Džonatan Livingston.
Džonatan Livingston je bio galeb drugačiji od ostalih, imao je san, vrlo jednostavan san, ali za ostale galebove njegov san nije bio normalan. Želeo je da leti, ali ne kao svi galebovi, hteo je da leti na poseban način, sa akrobacijama i piruetama, visoko, noću, usavršavajući se sve više...
Da bi to uradio, morao je da probije granice koje su mu nametnuli ostali članovi njegovog jata, jednostavno je voleo letenje, ne držeći se onoga što su ostali radili, želeo je da postigne savršenstvo.
Snovi su deo ljudske prirode jer kroz njih unapređujemo sebe, prevazilazimo svoje granice i uspevamo da oslobodimo svoj duh od spona koje nameće „normalan“ život. Snovi nas oslobađaju, teraju da posegnemo za nebom, dodirnemo lepotu i razgolimo dušu.
Snovi su motor ljudskog postojanja i njegovi najveći ciljevi
Nisu svi snovi isti, postoje neki koji su gotovo nedostižni, a drugi koji se ostvaruju jednostavnim otvaranjem očiju. Sve su podjednako validne, iako su neke teže ostvarive. Legitimno je, pa čak i ljudski pitati, hteti da znamo šta drugi ljudi misle, da razgovaramo o mogućnostima ostvarenja naših snova. Do sada je sve normalno.
Ima, međutim, trenutaka kada se saveti, tuđa mišljenja mogu pretvoriti u zatvor iz kojeg je veoma teško pobeći.
Kada saveti skoro postaju naređenja?
Već dugo traje beskrajna rasprava između onih koji veruju da je sve unapred smišljeno od pre rođenja i onih koji su uvereni da sami pišemo svoju budućnost i obeležavamo svaki korak u svom životu. Kao što smo rekli, to je beskrajna debata, jer će biti nemoguće naći rešenje, bar u ovom svetu.
"Slobodni smo da idemo gde želimo i da budemo ono što jesmo, jedini pravi zakon je onaj koji vodi ka slobodi, nema drugih", rekao je Džonatan Livingston.
Džonatan Livingston je bio galeb drugačiji od ostalih, imao je san, vrlo jednostavan san, ali za ostale galebove njegov san nije bio normalan. Želeo je da leti, ali ne kao svi galebovi, hteo je da leti na poseban način, sa akrobacijama i piruetama, visoko, noću, usavršavajući se sve više...
Da bi to uradio, morao je da probije granice koje su mu nametnuli ostali članovi njegovog jata, jednostavno je voleo letenje, ne držeći se onoga što su ostali radili, želeo je da postigne savršenstvo.
Snovi su deo ljudske prirode jer kroz njih unapređujemo sebe, prevazilazimo svoje granice i uspevamo da oslobodimo svoj duh od spona koje nameće „normalan“ život. Snovi nas oslobađaju, teraju da posegnemo za nebom, dodirnemo lepotu i razgolimo dušu.
Snovi su motor ljudskog postojanja i njegovi najveći ciljevi
Nisu svi snovi isti, postoje neki koji su gotovo nedostižni, a drugi koji se ostvaruju jednostavnim otvaranjem očiju. Sve su podjednako validne, iako su neke teže ostvarive. Legitimno je, pa čak i ljudski pitati, hteti da znamo šta drugi ljudi misle, da razgovaramo o mogućnostima ostvarenja naših snova. Do sada je sve normalno.
Ima, međutim, trenutaka kada se saveti, tuđa mišljenja mogu pretvoriti u zatvor iz kojeg je veoma teško pobeći.
Kada saveti skoro postaju naređenja?
Već dugo traje beskrajna rasprava između onih koji veruju da je sve unapred smišljeno od pre rođenja i onih koji su uvereni da sami pišemo svoju budućnost i obeležavamo svaki korak u svom životu. Kao što smo rekli, to je beskrajna debata, jer će biti nemoguće naći rešenje, bar u ovom svetu.
Uprkos ovoj debati, ono što možemo kontrolisati je ono što imamo u rukama, usmeravati svoje korake, voditi svoje živote ka destinaciji koju želimo.
Sanjanje ništa ne košta i ako se fokusiramo na ciljeve koje nam ovi snovi daju, kao što je sudbina koju treba da postignemo, bez nametanja ograničenja koja nas sprečavaju da rastemo kao ljudi, onda nam oni zaista mogu dati ono što nazivamo „srećom“.
Odredište i cilj, su jednako važni koliko i put do njih
Uživajte u pejzažu i šetnji do cilja do kojeg želimo da stignemo, uživajte u društvu osobe koja nas nekom prilikom privuče, uživajte u pogledu na seme koje raste da bi donelo brojne plodove, uživajte u snu, želji za dobrom hranom ili oni manje važni koraci da se dođe do cilja koji niko nije razmatrao.
Uživanje korak po korak je od suštinskog značaja, jer ako ne naučite da iskoristite male stvari, posmatrate ih, uhvatite njihovu lepotu u njihovim trenucima, koja je onda svrha uživanja u dalekoj ciljnoj liniji?
Uživanje u ovim trenucima će izbeći frustraciju promašaja gola u skoro nemogućim golovima i omogućiti vam da kažete „Borio sam se“. Neko je jednom sanjao da stigne na Mesec, skoro svi su rekli da je to nemoguće, da nikada neće stići tamo i da je za ovo trebalo da se posveti stvarima o kojima su svi drugi razmišljali i da prestane da sanja.
Ovo je bio san mnogih ljudi. Ovi sanjari nisu imali lak život, zapravo nikada nije nedostajalo dobrovoljaca da im ošišaju krila: „ne razmišljaj o tome“, „usmeri život ka realnijem cilju“, „ponašaj se kao odrasla osoba“ , „prestani da sanjaš i baci se na posao“, „napusti svet bajki“ i mnoge druge slične stvari… Da li to zvoni?
Kroz istrajnost, san je postao stvarnost kada je Nil Armstrong 1969. stigao do belog satelita i rekao: „To je jedan mali korak za čoveka, ali ogroman skok za čovečanstvo“.
Život nam daje vrednosti, ciljeve, neke ćemo ispuniti, druge ne, moramo dozvoliti da budemo inspirisani, dozvoliti da ti ciljevi popune praznine naših snova, da nas navedu da razmišljamo, meditiramo, razmišljamo, ali nikada ne smemo dozvoliti snove ili druge narodnu stvarnost zatvaraju, ograničavaju, brišu i poništavaju našu.
Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/non-lasciate-che-nessuno-vi-dica-mai-come-o-dove-volare/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Sanjanje ništa ne košta i ako se fokusiramo na ciljeve koje nam ovi snovi daju, kao što je sudbina koju treba da postignemo, bez nametanja ograničenja koja nas sprečavaju da rastemo kao ljudi, onda nam oni zaista mogu dati ono što nazivamo „srećom“.
Odredište i cilj, su jednako važni koliko i put do njih
Uživajte u pejzažu i šetnji do cilja do kojeg želimo da stignemo, uživajte u društvu osobe koja nas nekom prilikom privuče, uživajte u pogledu na seme koje raste da bi donelo brojne plodove, uživajte u snu, želji za dobrom hranom ili oni manje važni koraci da se dođe do cilja koji niko nije razmatrao.
Uživanje korak po korak je od suštinskog značaja, jer ako ne naučite da iskoristite male stvari, posmatrate ih, uhvatite njihovu lepotu u njihovim trenucima, koja je onda svrha uživanja u dalekoj ciljnoj liniji?
Uživanje u ovim trenucima će izbeći frustraciju promašaja gola u skoro nemogućim golovima i omogućiti vam da kažete „Borio sam se“. Neko je jednom sanjao da stigne na Mesec, skoro svi su rekli da je to nemoguće, da nikada neće stići tamo i da je za ovo trebalo da se posveti stvarima o kojima su svi drugi razmišljali i da prestane da sanja.
Ovo je bio san mnogih ljudi. Ovi sanjari nisu imali lak život, zapravo nikada nije nedostajalo dobrovoljaca da im ošišaju krila: „ne razmišljaj o tome“, „usmeri život ka realnijem cilju“, „ponašaj se kao odrasla osoba“ , „prestani da sanjaš i baci se na posao“, „napusti svet bajki“ i mnoge druge slične stvari… Da li to zvoni?
Kroz istrajnost, san je postao stvarnost kada je Nil Armstrong 1969. stigao do belog satelita i rekao: „To je jedan mali korak za čoveka, ali ogroman skok za čovečanstvo“.
Život nam daje vrednosti, ciljeve, neke ćemo ispuniti, druge ne, moramo dozvoliti da budemo inspirisani, dozvoliti da ti ciljevi popune praznine naših snova, da nas navedu da razmišljamo, meditiramo, razmišljamo, ali nikada ne smemo dozvoliti snove ili druge narodnu stvarnost zatvaraju, ograničavaju, brišu i poništavaju našu.
Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/non-lasciate-che-nessuno-vi-dica-mai-come-o-dove-volare/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
