Metafora tri mudra majmuna odnosi se na Konfučijevu maksimu koja nas poziva da odbijemo da vidimo, čujemo ili govorimo loše. To je jedan od uslova za postizanje dobrog života.
Tri mudra majmuna i dobar život
Svi smo videli predstavu tri mudra majmuna: jedan pokriva usta, drugi uši i poslednji pokriva oči. To je drvena skulptura koja datira iz 18. veka i koja aludira na dobar život u najširem smislu tog pojma.
Skulptura je zatvorena u drvenom okviru u svetištu Toshogu, Japan. Tačnije, u gradu koji se nalazi u planinskom regionu sjeverno od Tokija. Tri mudra majmuna se zovu Mizaru, Kikazaru i Ivazaru. Po njihovom redosledu, ova imena znače: ne vidim, ne čujem, ne govorim. Ali, kakve to veze ima sa dobrim životom?
Čini se da sve ukazuje na to da je skulptura inspirisana Konfučijevom maksimom. "Ne gledaj zlo, ne čuj zlo,ne govori zlo." Smisao nije u tome da se potpuno zatvorite u svom svijetu, već da odbijete da dođete u dodir sa zlom.
"Bežite od brbljanja, kako vas ne bi smatrali jednim od njihovih osnivača: niko ne šteti ćutanjem, šteti izgovorenim riječima."
~Marko Porcio Catone
Tri mudra majmuna i Konfučijevo učenje
Konfučijeva maksima nas poziva da odbijemo da dođemo u dodir sa zlom. Ali, ima li smisla? Prvo što mi pada na pamet je da možemo odbiti da vidimo, čujemo ili govorimo o zlu, ali ono neće nestati iz svijeta. Međutim, mogli bismo sebi postaviti još jedno pitanje: donosi li govor ili znanje o zlu nešto u naš život?
Svi smo videli predstavu tri mudra majmuna: jedan pokriva usta, drugi uši i poslednji pokriva oči. To je drvena skulptura koja datira iz 18. veka i koja aludira na dobar život u najširem smislu tog pojma.
Skulptura je zatvorena u drvenom okviru u svetištu Toshogu, Japan. Tačnije, u gradu koji se nalazi u planinskom regionu sjeverno od Tokija. Tri mudra majmuna se zovu Mizaru, Kikazaru i Ivazaru. Po njihovom redosledu, ova imena znače: ne vidim, ne čujem, ne govorim. Ali, kakve to veze ima sa dobrim životom?
Čini se da sve ukazuje na to da je skulptura inspirisana Konfučijevom maksimom. "Ne gledaj zlo, ne čuj zlo,ne govori zlo." Smisao nije u tome da se potpuno zatvorite u svom svijetu, već da odbijete da dođete u dodir sa zlom.
"Bežite od brbljanja, kako vas ne bi smatrali jednim od njihovih osnivača: niko ne šteti ćutanjem, šteti izgovorenim riječima."
~Marko Porcio Catone
Tri mudra majmuna i Konfučijevo učenje
Konfučijeva maksima nas poziva da odbijemo da dođemo u dodir sa zlom. Ali, ima li smisla? Prvo što mi pada na pamet je da možemo odbiti da vidimo, čujemo ili govorimo o zlu, ali ono neće nestati iz svijeta. Međutim, mogli bismo sebi postaviti još jedno pitanje: donosi li govor ili znanje o zlu nešto u naš život?
Postoji jedan paranoični dio nas koji je zadovoljan ovim kontaktom sa zlom. Moguće je da se pravdamo govoreći sebi da nas svest o izopačenosti u svijetu štiti od ove pretnje. Na primjer, ako znamo da se mnogo pljački dešava u određenoj ulici, to će nam omogućiti da to izbjegnemo, smanjujući tako rizik da budemo žrtva.
Zvuči logično, ali u osnovi nije. Prvo, zato što je zlo izuzetak, a ne pravilo u svijetu. Svi imamo destruktivnu stranu, ali to ne treba kategorisati kao zlo. Daleko je više onih koji žive pošteno i konstruktivno.
Drugo, nervoza i napetost su se pokazali kao jedan od faktora koje razbojnici procenjuju prije nego što napadnu nekoga. Drugim reijčima, dželati i žrtve dele zajedničke kodove.
Sklonost ka zlu i dobrom životu
Ako možemo da živimo, a da nismo svesni najnovijih dostignuća u kvantnoj fizici, zašto ne bismo mogli da živimo bez poznavanja izopačenih dela koja se dešavaju u svijetu? I ovdje treba reći da postoje razlozi da se pomisli da prisustvo okrutnim delima, lično ili na televiziji, povećava našu destruktivnost ili našu potencijalnu viktimizaciju.
Ovo ima veze sa ogledalnim neuronima. Mozak nije uvijek u stanju da razlikuje stvarnost od fantazije. Zbog toga se plašimo horor filmova. Znamo da nisu stvarni, ali nas i dalje plaše.
Gledajući, slušajući ili govoreći o zlu, mogli smo videti veoma toksičan efekat na sebe. Ovo bi moglo nahraniti čudovište straha ili izopačenosti u nama. Oboje su tu i mogu rasti ako ih hranimo. Konfučije je bio u pravu.
Skulptura tri mudra majmuna vodič je za dobar život i predstavlja temeljni princip mentalne higijene. Videti, čuti ili govoriti o zlu moglo bi nas dovesti u stanje nevolje. Zaboravljamo da na svijetu ima više dobrih nego loših ljudi. Međutim, uverićemo se u suprotno: osjećamo se kao da smo u stvarnosti u kojoj bi nam se, u svakom trenutku, moglo dogoditi nešto jako loše.
Mnogi će se zapitati da li smo zaista žrtve pravog zla. U ovom slučaju, Konfučijev pristup nastavlja da važi. Sve što je skandalozno, izopačeno i okrutno prodaje se. Sve je to dio svojevrsne pornografije bola, koja plaši i fascinira ljudsko biće. Ovaj teror i fascinacija su neurotični. Umjetnost dobrog života zavisi od perspektive iz koje gledamo svijet. U tom smislu, odbijanje da budemo svedoci ili počinioci zlih dela ima ogromnu važnost.
Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/le-tre-scimmie-sagge-buon-vivere/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Zvuči logično, ali u osnovi nije. Prvo, zato što je zlo izuzetak, a ne pravilo u svijetu. Svi imamo destruktivnu stranu, ali to ne treba kategorisati kao zlo. Daleko je više onih koji žive pošteno i konstruktivno.
Drugo, nervoza i napetost su se pokazali kao jedan od faktora koje razbojnici procenjuju prije nego što napadnu nekoga. Drugim reijčima, dželati i žrtve dele zajedničke kodove.
Sklonost ka zlu i dobrom životu
Ako možemo da živimo, a da nismo svesni najnovijih dostignuća u kvantnoj fizici, zašto ne bismo mogli da živimo bez poznavanja izopačenih dela koja se dešavaju u svijetu? I ovdje treba reći da postoje razlozi da se pomisli da prisustvo okrutnim delima, lično ili na televiziji, povećava našu destruktivnost ili našu potencijalnu viktimizaciju.
Ovo ima veze sa ogledalnim neuronima. Mozak nije uvijek u stanju da razlikuje stvarnost od fantazije. Zbog toga se plašimo horor filmova. Znamo da nisu stvarni, ali nas i dalje plaše.
Gledajući, slušajući ili govoreći o zlu, mogli smo videti veoma toksičan efekat na sebe. Ovo bi moglo nahraniti čudovište straha ili izopačenosti u nama. Oboje su tu i mogu rasti ako ih hranimo. Konfučije je bio u pravu.
Skulptura tri mudra majmuna vodič je za dobar život i predstavlja temeljni princip mentalne higijene. Videti, čuti ili govoriti o zlu moglo bi nas dovesti u stanje nevolje. Zaboravljamo da na svijetu ima više dobrih nego loših ljudi. Međutim, uverićemo se u suprotno: osjećamo se kao da smo u stvarnosti u kojoj bi nam se, u svakom trenutku, moglo dogoditi nešto jako loše.
Mnogi će se zapitati da li smo zaista žrtve pravog zla. U ovom slučaju, Konfučijev pristup nastavlja da važi. Sve što je skandalozno, izopačeno i okrutno prodaje se. Sve je to dio svojevrsne pornografije bola, koja plaši i fascinira ljudsko biće. Ovaj teror i fascinacija su neurotični. Umjetnost dobrog života zavisi od perspektive iz koje gledamo svijet. U tom smislu, odbijanje da budemo svedoci ili počinioci zlih dela ima ogromnu važnost.
Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/le-tre-scimmie-sagge-buon-vivere/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
