"Ne mogu to da priuštim!" - kakve tužne riječi. U džepu sam imao jako malo novca - ne znam koliko. Tada je bila velika inflacija, novac se menjao svaki dan. A u rukama mi je bila vreća, u vreći - pisaća mašina, rukopisi i knjige.
Bio sam izbačen iz sobe koju sam napola iznajmio sa jednim psihoterapeutom u gradu u kojem sam radio. Doktor je takođe bio izbačen. A TV kompanija u kojoj sam radio se zatvorila. I bilo je hladno veče. A samo je sa komercijalnih tezgi tako primamljivo sijalo sve što su tamo prodavali. Ali veoma skupo. I bio sam tužan, sve je bilo preskupo.
A kod kuće sam imao malu ćerku, ona je tada ima pet godina. Bilo je tužno, istina je. I sa takvom tugom nisam hteo da idem kući, teška srca i teške torbe. A kiosk je prodao nevjerovatno lijepu lutku za bebe. Takva puna lutka za bebe sa ružičastim obrazima i plavim očima! To je bila divna stvar. Izvadio sam novac iz džepa, ne sećam se koliko sam tačno imao, sto hiljada, milion ili devetsto rubalja. I dao sam sve iz džepa za ovu lutku za bebe.
I cijeli put mi se ta lutka smešila u prepunom autobusu. I kćerka se obradovala, kao što se djeca znaju radovati - u tišini. Kasnije sam pronašao novi posao, doktor i ja smo našli drugu sobu, a otvorila se i druga TV kuća. A ja sam malo udahnuo i nasmejao se - uh snaćiću se. I novi dan je donio nove mogućnosti. Biće dana - biće hrane. I možete propustiti radost, proći, tužno govoreći: "Ne mogu to da priuštim!" Bolje je ponekad potrošiti. Bolje udovoljiti nekome. To daje nadu za bolje sjutra.
Anna Valentinova Kiryanova
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
A kod kuće sam imao malu ćerku, ona je tada ima pet godina. Bilo je tužno, istina je. I sa takvom tugom nisam hteo da idem kući, teška srca i teške torbe. A kiosk je prodao nevjerovatno lijepu lutku za bebe. Takva puna lutka za bebe sa ružičastim obrazima i plavim očima! To je bila divna stvar. Izvadio sam novac iz džepa, ne sećam se koliko sam tačno imao, sto hiljada, milion ili devetsto rubalja. I dao sam sve iz džepa za ovu lutku za bebe.
I cijeli put mi se ta lutka smešila u prepunom autobusu. I kćerka se obradovala, kao što se djeca znaju radovati - u tišini. Kasnije sam pronašao novi posao, doktor i ja smo našli drugu sobu, a otvorila se i druga TV kuća. A ja sam malo udahnuo i nasmejao se - uh snaćiću se. I novi dan je donio nove mogućnosti. Biće dana - biće hrane. I možete propustiti radost, proći, tužno govoreći: "Ne mogu to da priuštim!" Bolje je ponekad potrošiti. Bolje udovoljiti nekome. To daje nadu za bolje sjutra.
Anna Valentinova Kiryanova
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
