Ulažemo u nešto (ili nekoga) dušu, energiju, snagu. Ali rezultat je nepravedno uvredljiv. Ono što dobijamo uopšte nije ono o čemu smo sanjali, ono što smo očekivali. Zašto takva nepravda? Svako od nas je bar jednom u životu rekao: "Ne zaslužujem ovo!"
Ne zaslužujem ovo... Koliko često čujem tu frazu! Kako je teško podržati ljude koji se nađu u situaciji da nešto uopšte nije išlo kako se očekivalo! Teško je pronaći prave reči...
Sa gorčinom i bolom ljudi pitaju: "Za šta?"
... Čuvao sam svoju paralizovanu majku 5 godina, a ona je ostavila stan i novac svom bratu ...
…Radio sam na projektu godinu dana, a moj kolega je dobio unapređenje…
... Ja sam ga predano i verno volela, brinula o kući i našoj deci, a on je otišao kod mlade devojke ...
... Skupljamo novac više od deset godina, toliko smo želeli svoj stan, kupili smo stan u Donjecku, a mesec dana kasnije - rat... Granata je pogodila kuću, mi smo u suštini osiromašene izbeglice...
...Unapred sam uzeo odmor, platio seminar, a gazda me nije puštao, pozivajući se na hitne stvari...
... Uvek sam se trudio da budem ljubazan prema ljudima, radio kao lekar 19 godina, spasio mnoge živote, a pre nedelju dana sam dobio potvrdu - imam rak...
... Stajala sam jedan dan za šporetom, kuvala, a njegova majka je sedela iskrivljenog, nezadovoljnog lica i skoro ništa ne radila...
...Svu dušu ulažem u svoje sinove, a sada se obojica drogiraju i dižu ruku na mene...
...Stvarno želim bebu, ali sam već imala 6 spontanih pobačaja i ne mogu više da zatrudnim...
…Pozajmio sam prijateljici veliki iznos, a ona me je blokirala i preselila se u drugi grad…
Lista je beskrajna. I opet, sa gorčinom i bolom, ljudi pitaju: „Za šta? Zašto mi se to desilo? Šta sam uradio/jesam pogrešio?”
Sa gorčinom i bolom ljudi pitaju: "Za šta?"
... Čuvao sam svoju paralizovanu majku 5 godina, a ona je ostavila stan i novac svom bratu ...
…Radio sam na projektu godinu dana, a moj kolega je dobio unapređenje…
... Ja sam ga predano i verno volela, brinula o kući i našoj deci, a on je otišao kod mlade devojke ...
... Skupljamo novac više od deset godina, toliko smo želeli svoj stan, kupili smo stan u Donjecku, a mesec dana kasnije - rat... Granata je pogodila kuću, mi smo u suštini osiromašene izbeglice...
...Unapred sam uzeo odmor, platio seminar, a gazda me nije puštao, pozivajući se na hitne stvari...
... Uvek sam se trudio da budem ljubazan prema ljudima, radio kao lekar 19 godina, spasio mnoge živote, a pre nedelju dana sam dobio potvrdu - imam rak...
... Stajala sam jedan dan za šporetom, kuvala, a njegova majka je sedela iskrivljenog, nezadovoljnog lica i skoro ništa ne radila...
...Svu dušu ulažem u svoje sinove, a sada se obojica drogiraju i dižu ruku na mene...
...Stvarno želim bebu, ali sam već imala 6 spontanih pobačaja i ne mogu više da zatrudnim...
…Pozajmio sam prijateljici veliki iznos, a ona me je blokirala i preselila se u drugi grad…
Lista je beskrajna. I opet, sa gorčinom i bolom, ljudi pitaju: „Za šta? Zašto mi se to desilo? Šta sam uradio/jesam pogrešio?”
Neki brane svoju psihu, uključujući moralizaciju: „To je bila lekcija za mene“, „Ja sam kriv – ne moraš da budeš lakoveran“, „Ovo će me učiniti jačim“.
Avaj. Neću. I nema smisla tražiti dublji smisao u ovome.
I vernici ponekad pripisuju neku vrednost svom stradanju – kao da su im za nešto poslani. Sumnjam da Bog ili anđeli sede u nebeskoj kancelariji i odlučuju: „Pošalji Tanju dobrog mladoženju“, „Pošalji Svetu kao kaznu za (zlog jezika, loše ponašanje, pohlepu) alkoholičara“, „Spali Vasju zbog (zavisti, nepoštovanje roditelja, aljkavost) stan“.
Ne ne i još jednom ne!
Živimo u veoma složenom svetu gde je sve povezano, sve se kreće i sve utiče na sve. Ali ne možemo sve da shvatimo. Iz sopstvenog iskustva znamo da ako stojite bez kišobrana na kiši, pokisćete. Ako jedete slatku, masnu, začinjenu hranu i malo se krećete, postaćete debeli, podmetnućete stomak, osećaćete se loše. Ako se svađaš sa svima, nećeš imati prijatelje.
Avaj. Neću. I nema smisla tražiti dublji smisao u ovome.
I vernici ponekad pripisuju neku vrednost svom stradanju – kao da su im za nešto poslani. Sumnjam da Bog ili anđeli sede u nebeskoj kancelariji i odlučuju: „Pošalji Tanju dobrog mladoženju“, „Pošalji Svetu kao kaznu za (zlog jezika, loše ponašanje, pohlepu) alkoholičara“, „Spali Vasju zbog (zavisti, nepoštovanje roditelja, aljkavost) stan“.
Ne ne i još jednom ne!
Živimo u veoma složenom svetu gde je sve povezano, sve se kreće i sve utiče na sve. Ali ne možemo sve da shvatimo. Iz sopstvenog iskustva znamo da ako stojite bez kišobrana na kiši, pokisćete. Ako jedete slatku, masnu, začinjenu hranu i malo se krećete, postaćete debeli, podmetnućete stomak, osećaćete se loše. Ako se svađaš sa svima, nećeš imati prijatelje.
Ali nije sve tako očigledno, nisu sve veze tako transparentne. I magično razmišljanje, o, kako čvrsto sedi u glavi... Pa počinje začarani krug: „Zašto mi se ovo dešava?“ - „Kako uvredljivo i bolno” – „Ja sam jak, mogu to da podnesem” – „Sama sam kriv” – „Bila je lekcija” – „Naučiću je” – „Napred u nova razočarenja”.
Bol, poricanje, cjenkanje, opet bol, razočarenje, poniznost, nada - i novi ciklus.
Koja je moja poruka?
Ona je jednostavna.
Niko ne zaslužuje:
Loše rukovanje.
Prevaru.
Podlost.
Bolesti.
Izdaju.
Nasilje.
Usamljenost.
Ratove.
Siromaštvo.
Gubitke.
Smrt voljenih.
Boli.
To ne zaslužuju ni oni koje smatramo lošim ljudima. Najverovatnije su postali "loši" upravo zbog onoga što im se dešavalo u prošlosti. Zbog nečeg veoma nepravednog.
U onome što nam se dogodilo često nema dubokog smisla, nema „poruke sveta“, nema kazne za greške iz prošlosti.
Forest Gamp je odgovorio na pitanje "Zašto?" On je vrlo jednostavan. „Sranje se dešava“. To se jednostavno dešava. Ne zato što si se loše ponašao. I to ne zato što žele da te nauče lekciju. A ne da biste u sledećem preporodu dobili nagradu za svoje stradanje. I to ne zbog „principa bumeranga“, čak i ako ste jednom učinili nešto loše.
Takve su okolnosti. Tako se prepliću individualni, društveni i ekološki faktori. Dešava se.
A zadatak nije pronaći smisao, grditi sebe, kazniti prestupnike... Zadatak je PREŽIVETI OVAJ UŽAS. OVAJ BOL. OVAJ PREKRŠAJ. OVA OSEĆANJA SU NEPODNOŠLJIVA.
Nemojte gurati unutra. Ne ignorišite. Ne „bodujte“ radom, hranom, seksom. I da prihvatimo činjenicu da nam se dogodilo nešto sa čime se ne slažemo. Ono što popušta ili uništava naše Ja. Ono što donosi nesigurnost i tugu.
I podelite sa nekim ko bi mogao biti u blizini. Slušaj. Izvinjavam se. Razumeti. Zagrljaj. Milovanje po glavi. Plači i ljuti se na tebe. Budi prisutna.
Ko može da vam potvrdi: „Da, kad vas slušam, razumem – ovo je nepravedno“.
Da biste mogli da izađete iz ovog levka traume i ponovo počnete da živite.
Da se ne smrzneš.
Da ne biste postali živi robot.
Tako da zadržite sposobnost da volite, verujete, gradite odnose i živite, uprkos svemu što se dogodilo.
Praviti greške.
Upadnite u zamku.
Naljute.
Osećaj se beznadežno.
Humble.
Dogovoriti se.
Nadati se.
Iznova i iznova počevši iznova.
Iznova i iznova nastavljajući da živite svoj jedini život.
Autor Olifirovič Natalija
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/etogo-ya-ne-zasluzhivayu
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Bol, poricanje, cjenkanje, opet bol, razočarenje, poniznost, nada - i novi ciklus.
Koja je moja poruka?
Ona je jednostavna.
Niko ne zaslužuje:
Loše rukovanje.
Prevaru.
Podlost.
Bolesti.
Izdaju.
Nasilje.
Usamljenost.
Ratove.
Siromaštvo.
Gubitke.
Smrt voljenih.
Boli.
To ne zaslužuju ni oni koje smatramo lošim ljudima. Najverovatnije su postali "loši" upravo zbog onoga što im se dešavalo u prošlosti. Zbog nečeg veoma nepravednog.
U onome što nam se dogodilo često nema dubokog smisla, nema „poruke sveta“, nema kazne za greške iz prošlosti.
Forest Gamp je odgovorio na pitanje "Zašto?" On je vrlo jednostavan. „Sranje se dešava“. To se jednostavno dešava. Ne zato što si se loše ponašao. I to ne zato što žele da te nauče lekciju. A ne da biste u sledećem preporodu dobili nagradu za svoje stradanje. I to ne zbog „principa bumeranga“, čak i ako ste jednom učinili nešto loše.
Takve su okolnosti. Tako se prepliću individualni, društveni i ekološki faktori. Dešava se.
A zadatak nije pronaći smisao, grditi sebe, kazniti prestupnike... Zadatak je PREŽIVETI OVAJ UŽAS. OVAJ BOL. OVAJ PREKRŠAJ. OVA OSEĆANJA SU NEPODNOŠLJIVA.
Nemojte gurati unutra. Ne ignorišite. Ne „bodujte“ radom, hranom, seksom. I da prihvatimo činjenicu da nam se dogodilo nešto sa čime se ne slažemo. Ono što popušta ili uništava naše Ja. Ono što donosi nesigurnost i tugu.
I podelite sa nekim ko bi mogao biti u blizini. Slušaj. Izvinjavam se. Razumeti. Zagrljaj. Milovanje po glavi. Plači i ljuti se na tebe. Budi prisutna.
Ko može da vam potvrdi: „Da, kad vas slušam, razumem – ovo je nepravedno“.
Da biste mogli da izađete iz ovog levka traume i ponovo počnete da živite.
Da se ne smrzneš.
Da ne biste postali živi robot.
Tako da zadržite sposobnost da volite, verujete, gradite odnose i živite, uprkos svemu što se dogodilo.
Praviti greške.
Upadnite u zamku.
Naljute.
Osećaj se beznadežno.
Humble.
Dogovoriti se.
Nadati se.
Iznova i iznova počevši iznova.
Iznova i iznova nastavljajući da živite svoj jedini život.
Autor Olifirovič Natalija
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/etogo-ya-ne-zasluzhivayu
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
