Koliko puta niste mogli da prestanete da razmišljate o akciji ili situaciji koja se nije završila? Možda ste ostavili nešto nedovršeno i uprkos drugim obavezama, niste mogli da izbacite ovu stvar iz glave. Ovo je vrlo česta situacija, u stvari naš mozak je programiran da započne zadatak i završi ga, tek onda je u stanju da razmišlja o nečem drugom. To se zove Zeigarniker efekat i to je ono što nas tera da pratimo beskonačne serijske TV serije ili završavamo knjige sa hiljadama stranica.
Očigledno, da bi nam olakšali ovaj zadatak, dobri scenaristi u završne delove epizode ili sezone ubacuju tačke maksimalne napetosti, na taj način vas lepe za ekran.
Postoji linija psihologije koja podržava odgovornost ovog efekta u našem osećanju krivice kada ne završimo zadatak. Ova pojava je i glavni krivac žaljenja za onim što nismo uradili. Ukratko, kada nešto započnete, bilo bi dobro da to završite da biste mogli da očistite svoj um od informacija koje bi inače ostale suspendovane čekajući da se koriste za taj određeni zadatak. Isto tako, zagovornici ovog efekta nam takođe govore da naš mozak mrzi da prima dvosmislene ili netačne informacije. Na primjer, kada filmovi imaju otvoren kraj, lakše ga pamtimo nego kada je kraj podložan samo jednoj interpretaciji.
Anksioznost nedovršenih radnji
Radnje bez preciznog zaključka uvek će vam izazvati određeno stanje anksioznosti. Bavimo se i situacijama koje upravo zbog svoje nedorečenosti, imaju neku draž na duši. To nije samo otvoreni kraj filma, više kao pokušaj da se setite svih onih situacija u kojima ste mogli nešto da uradite, ali niste: sada verovatno spekulišete kako bi to prošlo ili šta se moglo dogoditi. Ipak, radnje koje su ostavljene nedovršene izazivaju u nama osećanje besa ili bola kada ih ne razumemo ili kada nismo kreatori. Razlog je vrlo jednostavan, naš mozak zaista ne voli dvosmislenost. Kada smo primorani da prihvatimo ovu dvosmislenost, na primjer kada partner odluči da prekine vezu sa nama, često ne razumemo razlog i to stvara negativna osećanja.
Postoji linija psihologije koja podržava odgovornost ovog efekta u našem osećanju krivice kada ne završimo zadatak. Ova pojava je i glavni krivac žaljenja za onim što nismo uradili. Ukratko, kada nešto započnete, bilo bi dobro da to završite da biste mogli da očistite svoj um od informacija koje bi inače ostale suspendovane čekajući da se koriste za taj određeni zadatak. Isto tako, zagovornici ovog efekta nam takođe govore da naš mozak mrzi da prima dvosmislene ili netačne informacije. Na primjer, kada filmovi imaju otvoren kraj, lakše ga pamtimo nego kada je kraj podložan samo jednoj interpretaciji.
Anksioznost nedovršenih radnji
Radnje bez preciznog zaključka uvek će vam izazvati određeno stanje anksioznosti. Bavimo se i situacijama koje upravo zbog svoje nedorečenosti, imaju neku draž na duši. To nije samo otvoreni kraj filma, više kao pokušaj da se setite svih onih situacija u kojima ste mogli nešto da uradite, ali niste: sada verovatno spekulišete kako bi to prošlo ili šta se moglo dogoditi. Ipak, radnje koje su ostavljene nedovršene izazivaju u nama osećanje besa ili bola kada ih ne razumemo ili kada nismo kreatori. Razlog je vrlo jednostavan, naš mozak zaista ne voli dvosmislenost. Kada smo primorani da prihvatimo ovu dvosmislenost, na primjer kada partner odluči da prekine vezu sa nama, često ne razumemo razlog i to stvara negativna osećanja.
Prihvatite dvosmislenost stvari
Nažalost, život je skup neobjašnjivih misterija i stoga je dvosmislenost njegov osnovni dio. Štaviše, vi niste ostrvo, vi ste takođe dio društvenog tkiva i održavate neku vrstu odnosa. Čak ni u samoći ne biste mogli da izbegnete dvosmislenost, a kamoli vezu sa drugim ljudima. Na primjer, može se desiti da neko ne zna kako da odgovori na vaše pitanje i zbog toga vas ostavi da visite.
Ili se takođe može desiti da čujete nešto što vam privuče pažnju, ali ne možete u potpunosti da dešifrujete: to može biti, na primer, fraza izgovorena usputno na radiju. U ovim slučajevima nikada nećete znati sa sigurnošću šta ste čuli i stoga vaš mozak postaje frustriran. Jedini način da preživimo Zeigarniker efekat je da prihvatimo da je naš život sastavljen od brojnih nejasnoća. Zaista, čak bi trebalo da naučite da cenite osećaj nepoznatog koji prati naše postojanje: postoje romani i simfonije koje su ušle u istoriju upravo zato što su ostale nedovršene. Pokušajte da vidite lepotu u stvarima koje ne znate, jer će vam nešto uvek ostati nejasno.
Prevod teksta: https://aprilamente.info/le-azioni-lasciate-a-meta-catturano-lattenzione-del-tuo-cervello/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Nažalost, život je skup neobjašnjivih misterija i stoga je dvosmislenost njegov osnovni dio. Štaviše, vi niste ostrvo, vi ste takođe dio društvenog tkiva i održavate neku vrstu odnosa. Čak ni u samoći ne biste mogli da izbegnete dvosmislenost, a kamoli vezu sa drugim ljudima. Na primjer, može se desiti da neko ne zna kako da odgovori na vaše pitanje i zbog toga vas ostavi da visite.
Ili se takođe može desiti da čujete nešto što vam privuče pažnju, ali ne možete u potpunosti da dešifrujete: to može biti, na primer, fraza izgovorena usputno na radiju. U ovim slučajevima nikada nećete znati sa sigurnošću šta ste čuli i stoga vaš mozak postaje frustriran. Jedini način da preživimo Zeigarniker efekat je da prihvatimo da je naš život sastavljen od brojnih nejasnoća. Zaista, čak bi trebalo da naučite da cenite osećaj nepoznatog koji prati naše postojanje: postoje romani i simfonije koje su ušle u istoriju upravo zato što su ostale nedovršene. Pokušajte da vidite lepotu u stvarima koje ne znate, jer će vam nešto uvek ostati nejasno.
Prevod teksta: https://aprilamente.info/le-azioni-lasciate-a-meta-catturano-lattenzione-del-tuo-cervello/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
