"Ako zaista mislite da će vam se dogoditi nešto dobro, onda i hoće." Koliko puta ste čuli izrečenu takvu misao? U našem svakodnevnom životu nedostaju glasovi koji podržavaju negativno razmišljanje i njegovu vezu sa blagostanjem. Šta ako bi bilo zdravo i korisno ostaviti prostor za pesimizam? Šta ako sposobnost da se vidi negativna strana stvari ima i pozitivnu stranu?
Prije nego što pređemo na suštinu stvari, dobro je da bude jasno da biti pesimista ne znači biti depresivan ili toksična osoba. Pesimizam, strogo govoreći, ima veze samo sa načinom na koji izračunavamo i upravljamo očekivanjima uspeha.
„Odbrambeni pesimizam“ se definiše kao ta tendencija da se smanje očekivanja prema budućnosti, kako bi se uzelo u obzir sve što bi moglo poći naopako. Na taj način vam omogućava da se pripremite unapred i na najbolji mogući način. Ovu strategiju obično usvajaju neki ljudi skloni anksioznosti kako bi postali produktivniji u svom ličnom i profesionalnom životu.
Dakle, „razmišljanje o najgorem“ ne samo da nas sprečava da se fokusiramo na verovatnoće neuspeha, već nam omogućava da koristimo pesimizam kao sredstvo za postizanje naših ciljeva. U suštini, defanzivni pesimizam apeluje na našu otpornost: biti optimista stimuliše bezbrižno ponašanje prema opasnostima, što nas ostavlja bespomoćnima pred rizičnim i stresnim situacijama.
Da li je pesimizam dobar za samopoštovanje i zdravlje?
Studija iz 2008. pratila je putovanje grupe studenata tokom godina na univerzitetu. Istraživači su zaključili da su oni koji se uklapaju u profil „odbrambenih pesimista“ pokazali znatno viši nivo samopoštovanja od drugih studenata sklonih anksioznosti.
Njihovo samopoštovanje je, naime, praktično dostiglo nivo optimista zahvaljujući njihovoj sposobnosti da predvide (a samim tim i izbegnu) najgore moguće scenarije.
„Odbrambeni pesimizam“ se definiše kao ta tendencija da se smanje očekivanja prema budućnosti, kako bi se uzelo u obzir sve što bi moglo poći naopako. Na taj način vam omogućava da se pripremite unapred i na najbolji mogući način. Ovu strategiju obično usvajaju neki ljudi skloni anksioznosti kako bi postali produktivniji u svom ličnom i profesionalnom životu.
Dakle, „razmišljanje o najgorem“ ne samo da nas sprečava da se fokusiramo na verovatnoće neuspeha, već nam omogućava da koristimo pesimizam kao sredstvo za postizanje naših ciljeva. U suštini, defanzivni pesimizam apeluje na našu otpornost: biti optimista stimuliše bezbrižno ponašanje prema opasnostima, što nas ostavlja bespomoćnima pred rizičnim i stresnim situacijama.
Da li je pesimizam dobar za samopoštovanje i zdravlje?
Studija iz 2008. pratila je putovanje grupe studenata tokom godina na univerzitetu. Istraživači su zaključili da su oni koji se uklapaju u profil „odbrambenih pesimista“ pokazali znatno viši nivo samopoštovanja od drugih studenata sklonih anksioznosti.
Njihovo samopoštovanje je, naime, praktično dostiglo nivo optimista zahvaljujući njihovoj sposobnosti da predvide (a samim tim i izbegnu) najgore moguće scenarije.
Frider R. Lang, lekar na Univerzitetu Erlangen-Nurnberg, sproveo je istraživačku studiju među starijim ljudima procenjujući povezanost između optimizma-pesimizma i rizika od invaliditeta ili smrti tokom jedne decenije. Njegovi nalazi su pokazali da je preveliki optimizam u pogledu budućnosti lako povezan sa povećanim rizikom od invaliditeta i smrti.
Kako kaže Fuschia Sioris, zdravstveni psiholog sa Univerziteta u Šefildu, „kada pesimisti postanu hronično bolesni, njihov negativan pogled na budućnost može biti realističniji i podstaći ponašanja koja su sklonija boljoj brizi o zdravlju. Dodaje i da pesimisti predviđaju pogoršanje zdravlja u budućnosti. Ovo im omogućava da usvoje strategije pomoću kojih se najbolje nose sa bolom.
Neki snažni mislioci ne samo da teže defanzivnom razmišljanju, već se usuđuju i da prihvate generalizovani pesimizam. Na primer, filozof Alen de Boton (autor knjige Arhitektura i sreća) tvrdi da nije pesimizam ono što donosi gorčinu i bes, već neispunjena očekivanja u vezi sa našim radom, porodicom ili politikom.
Da zaključimo, uzimanje u obzir mogućih negativnih rezultata različitih iskustava može nam pomoći da bolje planiramo strategije i samim tim dobijemo bolje rezultate. Ovo nas vodi, bez sumnje i protiv plime, da budemo srećniji.
Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/essere-pessimista-ha-i-suoi-vantaggi/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Kako kaže Fuschia Sioris, zdravstveni psiholog sa Univerziteta u Šefildu, „kada pesimisti postanu hronično bolesni, njihov negativan pogled na budućnost može biti realističniji i podstaći ponašanja koja su sklonija boljoj brizi o zdravlju. Dodaje i da pesimisti predviđaju pogoršanje zdravlja u budućnosti. Ovo im omogućava da usvoje strategije pomoću kojih se najbolje nose sa bolom.
Neki snažni mislioci ne samo da teže defanzivnom razmišljanju, već se usuđuju i da prihvate generalizovani pesimizam. Na primer, filozof Alen de Boton (autor knjige Arhitektura i sreća) tvrdi da nije pesimizam ono što donosi gorčinu i bes, već neispunjena očekivanja u vezi sa našim radom, porodicom ili politikom.
Da zaključimo, uzimanje u obzir mogućih negativnih rezultata različitih iskustava može nam pomoći da bolje planiramo strategije i samim tim dobijemo bolje rezultate. Ovo nas vodi, bez sumnje i protiv plime, da budemo srećniji.
Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/essere-pessimista-ha-i-suoi-vantaggi/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
