Greške su nerazdvojni saputnici u životu. Štaviše, kada im dozvolimo, ispadaju mudri učitelji koji imaju mnogo toga da nauče. Greška može biti prilika za uspeh, iskustvo duboke patnje ili dodatni događaj u našem životu, u zavisnosti od tačke gledišta koja se u tom pogledu usvoji.
Odnos prema svojim greškama je fundamentalan; patnja koja proizilazi iz greške može imati snažnu moć nad nama, posebno ako zahtevamo ljude. Ali ko je zaista odgovoran za našu veliku patnju svaki put kada ne uspemo? Danas govorimo o njemu: unutrašnjem kritičaru.
Unutrašnji kritičar
Znate onaj glasić koji ponekad zaviri u vas i nikada ne propušta priliku da proceni šta radite, mislite ili osećate? On ne koristi previsok ton glasa, ali čak i šaputanje uspeva da ima iznenađujuće efekte na nas. Čak i ako ne poznajemo njeno lice, zamišljamo da ne mora da izgleda tako veliko ... ipak slušanje nje može dovesti do ponekad ogromnih posledica.
Pa, danas predstavljamo taj lik koji živi u svakom od nas, ponekad igrajući sporednu ulogu, drugi put preuzimajući naš život i postajući njegov glavni protagonista. Ime je Kritičar, prezime Unutrašnjost: Kritičar Interijer, da li ste ga poznavali?
Unutrašnji kritičar predstavlja skup osećanja krivice i zahteva koje zahtevamo od sebe i koji se predstavljaju u obliku misli.
„Nisam to trebao da kažem“, „Nikad mi neće dati posao jer nemam odgovarajuće veštine“, „Ne mogu ništa“, „Ja sam u neredu, niko neće hteti da budeš sa mnom“ ... ovo je samo nekoliko primera onoga što nam naš Unutrašnji kritičar obično govori.
Taj glasić koji često slušamo može ozbiljno naštetiti našem emocionalnom zdravlju ako ne znamo kako da ga popravimo. Za njega nikada ne postoji ništa što je dovoljno dobro, čak i ako smo uložili sve svoje napore. On je u stanju samo da navuče uši da nas upozori kad god se udaljimo od onoga što je on internalizovao kao ispravno.
Unutrašnji kritičar
Znate onaj glasić koji ponekad zaviri u vas i nikada ne propušta priliku da proceni šta radite, mislite ili osećate? On ne koristi previsok ton glasa, ali čak i šaputanje uspeva da ima iznenađujuće efekte na nas. Čak i ako ne poznajemo njeno lice, zamišljamo da ne mora da izgleda tako veliko ... ipak slušanje nje može dovesti do ponekad ogromnih posledica.
Pa, danas predstavljamo taj lik koji živi u svakom od nas, ponekad igrajući sporednu ulogu, drugi put preuzimajući naš život i postajući njegov glavni protagonista. Ime je Kritičar, prezime Unutrašnjost: Kritičar Interijer, da li ste ga poznavali?
Unutrašnji kritičar predstavlja skup osećanja krivice i zahteva koje zahtevamo od sebe i koji se predstavljaju u obliku misli.
„Nisam to trebao da kažem“, „Nikad mi neće dati posao jer nemam odgovarajuće veštine“, „Ne mogu ništa“, „Ja sam u neredu, niko neće hteti da budeš sa mnom“ ... ovo je samo nekoliko primera onoga što nam naš Unutrašnji kritičar obično govori.
Taj glasić koji često slušamo može ozbiljno naštetiti našem emocionalnom zdravlju ako ne znamo kako da ga popravimo. Za njega nikada ne postoji ništa što je dovoljno dobro, čak i ako smo uložili sve svoje napore. On je u stanju samo da navuče uši da nas upozori kad god se udaljimo od onoga što je on internalizovao kao ispravno.
Način na koji se obraćamo zavisi od kvaliteta naših misli
Ako bismo morali da mu damo oblik, bilo bi to čudovište velikih očiju i pretećeg izraza lica koje se pojavljuje svaki put kada uradimo nešto što smatra greškom, sejući u nama osećaj krivice. Malo previše zahtevan nastavnik, zar ne?
Odakle dolazi unutrašnji kritičar
Naš unutrašnji glas dolazi iz prošlih iskustava vezanih za naše vaspitanje ili za situacije koje smo doživjeli kao negativne. Odjekuje u našim umovima da nas upozori na situacije koje bi se mogle ponoviti. Obično su to kritike koje smo internalizovali i koje su postale obrazac mišljenja koji se ponavlja.
Naučili smo vrednost potrebe, truda i zalaganja, ali su zaboravili da nas nauče da ne može sve biti savršeno. Svet nije ni crn ni beo, nijanse sive su svuda i to je dobro uzeti u obzir. Težnja za savršenstvom čini nas tvrdoglavima, ali i anksioznim i pod stresom, uronjeni u krivicu i frustraciju kad god ne postignemo ono što smo zacrtali.
Prema Unutrašnjem kritičaru, postoji samo jedan ispravan način delovanja i ignorisanjem rizikujete samo patnju. Njegove osnovne namere nisu negativne – pokušava da nas zaštiti od kritike, odbijanja, stida i osude. Problem leži u njegovom nedostatku fleksibilnosti i njegovom načinu komuniciranja kroz strah, pretnju i prezir.
Što ga više slušamo, to će više moći da dobije nad nama, postepeno se pretvarajući u naš svakodnevni način razmišljanja. U redu je naporno raditi da bismo postigli svoje ciljeve, ali je isto tako dobro poštovati sebe kada ne uspemo da ih ostvarimo.
Loše postupanje prema nama neće poboljšati naše blagostanje, ali će nam pomoći da ostanemo mirni i uplašeni.
Kako se ponašati prema unutrašnjem kritičaru?
Kao što smo videli, naš unutrašnji kritičar će izlaziti onoliko često koliko grešimo, prezirući nas i okrivljujući nas. Njegov izgled zavisiće od toga kako se osećamo: uvek će biti spreman da izađe kada smo najranjiviji, iskrivljujući istinu i napadajući naše samopoštovanje.
Do sada smo razumeli da on zapoveda i slušamo, ne postavljajući previše pitanja. Mi smo istovremeno i sudije, i dželati i žrtve. Ovom brzinom, međutim, postepeno će nas uništiti. Kako to rešavate?
Prvo, imajte na umu da je vaš unutrašnji kritičar rastao dok ste se ustalili u vašem načinu razmišljanja i ophođenju prema sebi. Moraćete da ga identifikujete, tako da možete svesno da ga vodite i zaustavite. Možete čak zamisliti kakav je i razgovarati sa njim kada se pojavi.
Umesto da ga slušate, preispitujte ono što vam govori - dok se prema njemu uvek odnosite s poštovanjem i empatijom. On vas kritikuje jer je tako naučio, od samog početka, ali to ne znači da ga nije moguće naučiti novom gledištu. Naučite ga da pored krutosti postoji i fleksibilnost, da postoji nekoliko ključeva za tumačenje onoga što nam se dešava.
Naučite ga da vas kritika grešaka boli i da će vam dobrota srca od sada postati prioritet u očuvanju vašeg emocionalnog zdravlja.
Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/errore-non-siate-duri/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Ako bismo morali da mu damo oblik, bilo bi to čudovište velikih očiju i pretećeg izraza lica koje se pojavljuje svaki put kada uradimo nešto što smatra greškom, sejući u nama osećaj krivice. Malo previše zahtevan nastavnik, zar ne?
Odakle dolazi unutrašnji kritičar
Naš unutrašnji glas dolazi iz prošlih iskustava vezanih za naše vaspitanje ili za situacije koje smo doživjeli kao negativne. Odjekuje u našim umovima da nas upozori na situacije koje bi se mogle ponoviti. Obično su to kritike koje smo internalizovali i koje su postale obrazac mišljenja koji se ponavlja.
Naučili smo vrednost potrebe, truda i zalaganja, ali su zaboravili da nas nauče da ne može sve biti savršeno. Svet nije ni crn ni beo, nijanse sive su svuda i to je dobro uzeti u obzir. Težnja za savršenstvom čini nas tvrdoglavima, ali i anksioznim i pod stresom, uronjeni u krivicu i frustraciju kad god ne postignemo ono što smo zacrtali.
Prema Unutrašnjem kritičaru, postoji samo jedan ispravan način delovanja i ignorisanjem rizikujete samo patnju. Njegove osnovne namere nisu negativne – pokušava da nas zaštiti od kritike, odbijanja, stida i osude. Problem leži u njegovom nedostatku fleksibilnosti i njegovom načinu komuniciranja kroz strah, pretnju i prezir.
Što ga više slušamo, to će više moći da dobije nad nama, postepeno se pretvarajući u naš svakodnevni način razmišljanja. U redu je naporno raditi da bismo postigli svoje ciljeve, ali je isto tako dobro poštovati sebe kada ne uspemo da ih ostvarimo.
Loše postupanje prema nama neće poboljšati naše blagostanje, ali će nam pomoći da ostanemo mirni i uplašeni.
Kako se ponašati prema unutrašnjem kritičaru?
Kao što smo videli, naš unutrašnji kritičar će izlaziti onoliko često koliko grešimo, prezirući nas i okrivljujući nas. Njegov izgled zavisiće od toga kako se osećamo: uvek će biti spreman da izađe kada smo najranjiviji, iskrivljujući istinu i napadajući naše samopoštovanje.
Do sada smo razumeli da on zapoveda i slušamo, ne postavljajući previše pitanja. Mi smo istovremeno i sudije, i dželati i žrtve. Ovom brzinom, međutim, postepeno će nas uništiti. Kako to rešavate?
Prvo, imajte na umu da je vaš unutrašnji kritičar rastao dok ste se ustalili u vašem načinu razmišljanja i ophođenju prema sebi. Moraćete da ga identifikujete, tako da možete svesno da ga vodite i zaustavite. Možete čak zamisliti kakav je i razgovarati sa njim kada se pojavi.
Umesto da ga slušate, preispitujte ono što vam govori - dok se prema njemu uvek odnosite s poštovanjem i empatijom. On vas kritikuje jer je tako naučio, od samog početka, ali to ne znači da ga nije moguće naučiti novom gledištu. Naučite ga da pored krutosti postoji i fleksibilnost, da postoji nekoliko ključeva za tumačenje onoga što nam se dešava.
Naučite ga da vas kritika grešaka boli i da će vam dobrota srca od sada postati prioritet u očuvanju vašeg emocionalnog zdravlja.
Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/errore-non-siate-duri/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
