NEPOTREBNE ŽRTVE

- Da li se ovdje čeka red za prinošenje žrtve?

- Da, ovdje! Stanite iza mene. Ja sam 852., vi ste 853.

- Zašto je toliko puno ljudi?

- Šta mislite??? Da ste vi jedini, tako pametni? Pogledajte, koliko ih ima - tamo.

- Oh, majko moja ... Kad' ću doći na red?

- Ne brinite, ide brzo. U ime čega vi prinosite žrtvu?

- Ja - u ime ljubavi. A vi?

- Ja - u ime djece. Djeca - su mi sve na svijetu!

- Šta kao žrtvu prinosite?

- Svoj lični život. Samo da djeca budu zdrava i srećna. Sve, sve bih uradila za njih. Zaprosio me je dobar čovjek - nijesam se udala. Kako da im u kuću očuha dovedem? Omiljeni posao sam odbacila, zato što se dugo putuje. Postala sam vaspitačica u vrtiću da bih imala uvid u nadzoru, pažnji, hrani. Sve, sve djeci! Sebi - ništa.

- Oh, razumijem vas. Ja želim da žrtvujem vezu ... Znate, između mene i muža već odavno nema ničega ... on već ima drugu ženu. Kod mene se takođe, pojavio drugi čovjek, ali ... ako bi muž prvi otišao! Ali on ne odlazi! Plače ... kaže da se navikao na mene ... A meni ga je žao! Stalno plače! Tako živimo ...

- A vi?

- Ja takođe plačem ... odavno već patim ... skoro ću poludjeti!

- Da, život je tako surova stvar ... uvijek te primorava na neki kompromis. Da prinosiš nešto za žrtvu ...

Otvaraju se vrata, čuje se glas: "Ko je №852? Uđite! ".

- O, idem. Tako sam zabrinuta!!! Šta ako ne prihvate žrtvu? Ne zaboravite da ste vi - sledeći.

 № 853 sklupčana sjedi, i čeka poziv. Vrijeme polako prolazi, iz kancelarije izlazi №852. Sva je rastrojena.

- Šta? Ali, šta? Šta su vam rekli? Jesu li prihvatili žrtvu?

- Ne ... dali su mi probni period. Uputili su me da još razmislim.

- Šta? Ali zašto? Zašto ne odmah?

- Oh, mila moja, oni su mi pojasnili! Stavila sam im odmah! - Na sto žrtvu. Svoj lični život. Oni pitaju: "Jesi li dobro razmislila? Da li je to zauvijek! ". Rekla sam im: "Naravno! Djeca će odrasti, znaće cijeniti šta je majka žrtvovala zbog njih. " A oni su mi rekli: "Sjedite i pogledajte ekran.". A tamo neki čudan film! O meni. Kao da su djeca već odrasla. Moja ćerka se udala i otišla u daleku zemlju, a sin me zove jednom mjesečno kao pod prinudom, a snaha kroz zube priča... Pitam ga: "Da li si dobro, sine, zato si takav sa mnom?" Rekao mi je: "Ne petljaj se mama, u naš život za Boga miloga. Baviš li se nečim? " A čime da se bavim, ja osim djece, ni s' čim se nijesam bavila??? Šta je ovo, djeca ne cijene moju žrtvu? Uzalud, sam se izgleda trudila?

 Iza vrata kancelarije se čuje: "Sledeći! №853!".

- Oh, sad sam ja ... Gospode, vi ste me potpuno izbacili iz kolotečine ... Šta je ovo ??? Ma, hajde!

- Uđite, sjedite. Šta žrtvujete?

- Vezu ...

- Razumije se ... Pojasnite.

- Evo ... vidite, ona je uglavnom kratka, ali veoma simpatična. I svježa, neistrošena. Upoznali smo se tek prije šest mjeseci.

- Zbog čega je žrtvujete?

- Zbog očuvanja porodice ...

- Čije, vaše? Da li postoji neophodnost da se sačuva?

- Pa, da! Muž ima ljubavnicu, već odavno, ide kod nje, laže sve vrijeme, prosto nema snage.

- A šta je sa vama?

- Pa, ko sam ja? Ko mene pita ??? U mom životu se pojavio, drugi čovjek, kao da smo u vezi.

- Znači vi tu novu vezu prinosite - kao žrtvu?

- Da ... da bi sačuvala porodicu.

- Čiju? Sami ste rekli da vaš muž ima drugu ženu. A vi - drugog čovjeka. Gdje je tu porodica?

- Pa šta? Po pasošu, mi smo - još uvijek u braku! Znači porodica smo.

- To jest, vi ste zadovoljni?

- Ne! Ne! Kako mogu biti zadovoljna? Sve vrijeme plačem, patim!

- Ali, novu vezu nikako ne prihvatate, zar ne?

- Pa, nije ona tako duboka, više kao razonoda ... U principu, nije mi je žao!

- Pa, ako je vama nije žao, onda - nama još manje. Dajte vašu žrtvu.

- Ali, meni su rekli da vi prikazujete film. O budućnosti! Zašto ga meni ne pokažete?

- Filmovi se ovdje prikazuju razni. Nekome iz budućnosti, nekome iz prošlosti ... Mi ćemo vam pokazati iz sadašnjosti, želite li?

- Naravno da želim! Samo sve je nekako brzo. Nemam vremena da se psihički pripremim!

- Uključujemo, gledajte.

- Oh, oh! To sam ja! Bože moj, kako izgledam ??? Da, to je laž! Ja brinem o sebi.

- Pa, kod nas nije socijalrealizam. Tako se vaša duša spolja reflektuje.

- Šta, ovako se reflektuje ??? Ramena spuštena, usne stisnute, tup pogled, kosa visi ...

- Tako uvijek izgledaju ljudi kad im duša plače ...

- A ko je ovaj dečko? Zbog čega mi ga je mnogo žao? Neki slatkiš ... Gledajte, gledajte, kako se na moj stomak privija!

- Ne poznaje te ga? To je vaš muž. Projekcija duše.

- Muž? Kakva glupost! On je odrastao čovjek!

- A u duši - dijete. I drži se za majku ...

- Da, i u životu je takav! Uvijek se drži za mene. Prislanja. Privija!

- Znači, ne vi njemu, već on vama?

- Pa, ja sam od detinjstva usvojila da - žena treba da bude jaka, mudra, odlučna. Ona mora porodicu da vodi i usmjerava muža!

- Pa, tako i jeste. Jaka, mudra i odlučna majka upravlja svojim mužem - dječakom. I grdi, i žali, i mazi, i oprašta. Šta ste očekivali?
​

- Vrlo zanimljivo! Ali ja mu nijesam majka, ja sam mu žena! A tamo, na ekranu ... On je toliko kriv, i ponovo je kod svoje ljubavnice pobjegao, ali ja ga ipak volim!

- Naravno, razumije se, to se i dešava: dječak se poigra u pijesku, i vratiti se kući. Kod rođene mamice. Zaplače na suknju, pokunji ... Pa, kraj je filma. Hajde da završimo naš susret. Da li za žrtvu prinosite ljubav? Nijeste se predomislili?

- A budućnost? Zašto mi budućnost nijeste pokazali?

- Vi je nemate. Pri ovakvoj sadašnjosti - pobjeći će vaše odraslo "dijete", ne kod druge žene, već u bolest. Ili uopšte - nigdje. U principu, naći će način da se izvuče ispod majčine suknje. Kod njega će takođe rasti potraga ...

- Ali, šta da radim ??? Zbog čega onda da se žrvujem ???

- Vi najbolje znate. Možda vam se bezumno sviđa da mu budete mama! Više nego žena.

- Ne! Volim da budem voljena žena!

- Pa, majke takođe, bivaju voljene žene, čak često. Pa šta? Da li ste spremni da se žrtvujete? Zbog očuvanja toga, što imate i da bi muž ostao dječak?

- Ne ... nijesam spremna. Moram da razmislim.

- Naravno, naravno. Mi uvijek dajemo vremena za razmišljanje.

- A dajete li savjete?

- Dobrovoljno i sa zadovoljstvom.

- Reci mi, šta treba da uradim da bi moj muž ... pa, odrastao, ili šta?

- Vjerovatno, da prestanete biti mama. Okrenete se prema sebi i naučite biti žena. Zavodljiva, uzbudljiva, tajanstvena, poželjna. Takvoj cvijeće daruju i žele da pjevaju serenade, a ne plaču na njenim toplim mekim grudima.

- Da? Mislite da to može pomoći?

- Obično pomaže. Ali, samo u tom slučaju ako ipak izabete da budete žena. Ali ako - ne izaberete! Vaša veza je prosto divna, sa zadovoljstvom ćemo je prihvatiti. Znate, koliko ljudi u svijetu maštaju za takvu vezu? Dakle, ako odlučite da se žrtvujete u korist ljudi u nevolji - dobrodošli ste!

- Razmisliću ...

№853 rastojeno izlazi iz kancelarije, grozničavo privija na grudi vezu. №854, bez daha od uzbuđenja, ulazi u kancelariju.

- Spremna sam da žrtvujem svoje interese samo da se mama ne ljuti.

Vrata se zatvaraju, ništa se više ne čuje. Hodnikom prolaze ljude privijaju na grudi želje, sposobnosti, karijere, talente, mogućnosti, ljubav - sve to što su spremni da nesebično žrtvuju ...

Autor: psiholog, bajka-terapeut Irina Semina - Bajke Eljfike

Izvor: http://fit4brain.com/1711

Prevela: Beba Muratović - bebamur.com