Postoji varljivo jednostavno pitanje koje ni približno ne odražava dubinu bola i ozlojeđenosti koji se kriju iza toga: Zašto me moja majka ne voli? Bilo je to pitanje koje me je držalo budnim kao dete, a moja potreba za odgovorom bila je goruća kao i strast vitezova koja ih je nagnala da traže Sveti gral.
Postoji varljivo jednostavno pitanje koje ni približno ne odražava dubinu bola i ozlojeđenosti koji se kriju iza toga: Zašto me moja majka ne voli?
Bilo je to pitanje koje me je držalo budnim kao dete, a moja potreba za odgovorom bila je goruća kao i strast vitezova koja ih je nagnala da traže Sveti gral.
Kada bih samo mogala da pronađem odgovor na ovo pitanje, onda bih znala šta moram da uradim i da postanem da bih dobila njenu ljubav.
Ali problem je što se iza ovog pitanja krije duboka, mračna rupa ispunjena strahom i stidom, jer je svet u kome dete živi veoma mali i njime upravlja majka, a prvi odgovor koji dolazi na ovo pitanje je: jer sam ovakav.
Ona me ne voli zato što sam ja
Tada, u spavaćoj sobi iz detinjstva, nisam znala koliko devojčica u raznim porodicama juri i pati, pokušavajući da odgovori na pitanje – zašto me majka ne voli. Tada sam kao dete mislila da sam jedina na celom svetu.
Pitanje je postalo oštrije, gorljivije kada je nevoljeno dete videlo da njegova majka može da voli još jedno dete u porodici. Jedna žena, koja sada ima 52 godine, priznala je:
Bilo je to pitanje koje me je držalo budnim kao dete, a moja potreba za odgovorom bila je goruća kao i strast vitezova koja ih je nagnala da traže Sveti gral.
Kada bih samo mogala da pronađem odgovor na ovo pitanje, onda bih znala šta moram da uradim i da postanem da bih dobila njenu ljubav.
Ali problem je što se iza ovog pitanja krije duboka, mračna rupa ispunjena strahom i stidom, jer je svet u kome dete živi veoma mali i njime upravlja majka, a prvi odgovor koji dolazi na ovo pitanje je: jer sam ovakav.
Ona me ne voli zato što sam ja
Tada, u spavaćoj sobi iz detinjstva, nisam znala koliko devojčica u raznim porodicama juri i pati, pokušavajući da odgovori na pitanje – zašto me majka ne voli. Tada sam kao dete mislila da sam jedina na celom svetu.
Pitanje je postalo oštrije, gorljivije kada je nevoljeno dete videlo da njegova majka može da voli još jedno dete u porodici. Jedna žena, koja sada ima 52 godine, priznala je:
„Imao sam šest godina kada mi se rodila sestra i sećam se tog osećaja kao da se zid srušio na mene i da ne mogu da dišem, kada sam videla svoju majku kako joj noću peva i čuva je, osmehuje joj se, kupa je sa zadovoljstvom i gnječenjem da joj se šta ne desi. Nije mi tako ništa uradila. Bila sam umoran od toga da budem ljepša, nadajući se da će me voljeti kao sestru, ali nikad nije uspjelo. Nikad."
Strah, stid i, naravno, onaj zastrašujući odgovor „reč je o tebi” teraju mnoge nevoljene ćerke da ne razmišljaju o ovom pitanju u detinjstvu, a ponekad i dugo u odraslom dobu.
Intenzivna potreba za majčinskom ljubavlju i podrškom drži ih u onome što ja nazivam "plesom poricanja"; pravdaju se, racionalizuju ponašanje majki, zatvaraju oči pred njihovim odnosom prema sebi, na svaki mogući način ignorišu posledice uticaja ovog tretmana.
I dok pate, nesvesno održavaju ovaj začarani krug bola, a ponekad takvim ponašanjem pojačavaju mržnju prema sebi.
Podsvesno prihvataju odgovor na pitanje koje se svesno ni ne usuđuju da izgovore: zato što sam ja. Ona me ne voli zato što sam ja.
Jedna žena, sada ima 60 godina, objasnila je kako je bilo u njenom životu:
"Pobegala sam od spoznaje da me ne voli, opraštajući joj njenu surovost i da, bila je veoma okrutna prema meni. Mislila sam da je to sve zato što je i ona sama imala teško detinjstvo, a zamerala sam te "privilegije" na koje sam odrastala. Nisam mogala da podnesem činjenicu da je bila ljubomorna na mene zbog svega. Umesto toga, beskrajno sam pokušavala da je zadovoljim, ali to nikada nije uspelo. Nikada, nikada, nikada se nisam osećala dobro. Umrla je kada sam imala 50 godina i nije mi ostavila ništa, čak ni šolju. Bila sam začuđena i istovremeno kao da se nešto probudilo. U procesu psihoterapije sam se našala. Pedeset godina. Toliko mi je trebalo da shvatim da zaslužujem ljubav."
Problem je u samom pitanju.
I dok samo pitanje zvuči sasvim logično, istina je da na njega nema odgovora – odgovora koji bi nevoljnoj ćerki omogućio da razvije plan akcije, što ona zaista želi. Majke ne vole svoju decu iz mnogo razloga, ili bez razloga.
Fokusiranje na ovo pitanje ne samo da daje nadu - možda možete da promenite nešto u sebi tako da vas ona zavoli - već i čini da verujete u laž da se radi o vama i o tome ko ste. A ovo nije tako.
Radi se o njoj i o tome ko je ona. Ovo je najteže razumeti jer je ćerka odavno internalizovala krivicu i stid iza ovog pitanja. Svi znamo da majke vole svoju decu, zar ne?
To je ono što ja nazivam srži sukoba – ćerki je i dalje potrebna majčinska ljubav i podrška, a uporedo sa tim raste i njena svest o tome koliko joj je bola nanela majka – i to često zbunjuje ćerku, tera je da tražiti odgovor na pitanje koje bi sve postavilo na svoj način.
Kao što je napisala jedna ćerka:
"Kao da češem ranu iznova i iznova. Želim da postoji neko racionalno objašnjenje zašto me je ponizila i napustila. Želim da znam razlog zašto je izabrala da me povredi zbog ljubavi. Mora da postoji razlog " Mora postojati odgovor. Moj terapeut mi stalno govori da to pustim, ali ja ne mogu, ne mogu sada. Hoće li doći vreme kada ću to moći da uradim?"
Odgovor je da da, taj trenutak će doći, ali morate ga približiti.
Zato bi trebalo da prestanete da postavljate sebi ovo pitanje.
Pravi put do izlečenja je da sebi postavite još jedno pitanje: kako je odnos moje majke prema meni – i njen nedostatak ljubavi i podrške koju sam iskusila – uticao na moj život?
Fokusiranje na pitanje "zašto me ona ne voli" može vam dati uvid - oh, ona je narcis ili ima granični poremećaj ličnosti - i može vas navesti da mislite da ste konačno shvatili kakav je haos bilo vaše detinjstvo, ali ovo će ne pomaže vam da pronađete isceljenje.
Dok ste zaglavljeni na pitanju „zašto“, nastavljate da se vozite na vrtešci imena svoje majke i ne obraćate pažnju na ono što je zaista važno: na sebe.
Zato je otpuštanje ovog pitanja prvi korak ka izlasku iz ove vrteške.
© Peg Streep, prevela Julija Lapina
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/177555-nelyubimye-docheri-1-vopros-kotoryy-nuzhno-perestat-sebe-zadavat
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Intenzivna potreba za majčinskom ljubavlju i podrškom drži ih u onome što ja nazivam "plesom poricanja"; pravdaju se, racionalizuju ponašanje majki, zatvaraju oči pred njihovim odnosom prema sebi, na svaki mogući način ignorišu posledice uticaja ovog tretmana.
I dok pate, nesvesno održavaju ovaj začarani krug bola, a ponekad takvim ponašanjem pojačavaju mržnju prema sebi.
Podsvesno prihvataju odgovor na pitanje koje se svesno ni ne usuđuju da izgovore: zato što sam ja. Ona me ne voli zato što sam ja.
Jedna žena, sada ima 60 godina, objasnila je kako je bilo u njenom životu:
"Pobegala sam od spoznaje da me ne voli, opraštajući joj njenu surovost i da, bila je veoma okrutna prema meni. Mislila sam da je to sve zato što je i ona sama imala teško detinjstvo, a zamerala sam te "privilegije" na koje sam odrastala. Nisam mogala da podnesem činjenicu da je bila ljubomorna na mene zbog svega. Umesto toga, beskrajno sam pokušavala da je zadovoljim, ali to nikada nije uspelo. Nikada, nikada, nikada se nisam osećala dobro. Umrla je kada sam imala 50 godina i nije mi ostavila ništa, čak ni šolju. Bila sam začuđena i istovremeno kao da se nešto probudilo. U procesu psihoterapije sam se našala. Pedeset godina. Toliko mi je trebalo da shvatim da zaslužujem ljubav."
Problem je u samom pitanju.
I dok samo pitanje zvuči sasvim logično, istina je da na njega nema odgovora – odgovora koji bi nevoljnoj ćerki omogućio da razvije plan akcije, što ona zaista želi. Majke ne vole svoju decu iz mnogo razloga, ili bez razloga.
Fokusiranje na ovo pitanje ne samo da daje nadu - možda možete da promenite nešto u sebi tako da vas ona zavoli - već i čini da verujete u laž da se radi o vama i o tome ko ste. A ovo nije tako.
Radi se o njoj i o tome ko je ona. Ovo je najteže razumeti jer je ćerka odavno internalizovala krivicu i stid iza ovog pitanja. Svi znamo da majke vole svoju decu, zar ne?
To je ono što ja nazivam srži sukoba – ćerki je i dalje potrebna majčinska ljubav i podrška, a uporedo sa tim raste i njena svest o tome koliko joj je bola nanela majka – i to često zbunjuje ćerku, tera je da tražiti odgovor na pitanje koje bi sve postavilo na svoj način.
Kao što je napisala jedna ćerka:
"Kao da češem ranu iznova i iznova. Želim da postoji neko racionalno objašnjenje zašto me je ponizila i napustila. Želim da znam razlog zašto je izabrala da me povredi zbog ljubavi. Mora da postoji razlog " Mora postojati odgovor. Moj terapeut mi stalno govori da to pustim, ali ja ne mogu, ne mogu sada. Hoće li doći vreme kada ću to moći da uradim?"
Odgovor je da da, taj trenutak će doći, ali morate ga približiti.
Zato bi trebalo da prestanete da postavljate sebi ovo pitanje.
Pravi put do izlečenja je da sebi postavite još jedno pitanje: kako je odnos moje majke prema meni – i njen nedostatak ljubavi i podrške koju sam iskusila – uticao na moj život?
Fokusiranje na pitanje "zašto me ona ne voli" može vam dati uvid - oh, ona je narcis ili ima granični poremećaj ličnosti - i može vas navesti da mislite da ste konačno shvatili kakav je haos bilo vaše detinjstvo, ali ovo će ne pomaže vam da pronađete isceljenje.
Dok ste zaglavljeni na pitanju „zašto“, nastavljate da se vozite na vrtešci imena svoje majke i ne obraćate pažnju na ono što je zaista važno: na sebe.
Zato je otpuštanje ovog pitanja prvi korak ka izlasku iz ove vrteške.
© Peg Streep, prevela Julija Lapina
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/177555-nelyubimye-docheri-1-vopros-kotoryy-nuzhno-perestat-sebe-zadavat
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
