Nenaklonost roditelja mnogi smatraju glavnim razlogom neuspeha u njihovom ličnom životu. Pa čak i profesionalno.
Nesviđanje
Nenaklonost roditelja mnogi smatraju glavnim razlogom neuspeha u njihovom ličnom životu. Pa čak i profesionalno.
Štaviše, često u pritužbama na život, podnosilac žalbe ne voli ni njegov partnera. Sećate se "nevoljenog vučića"? A ako je nesklonost koja se žali učinila osetljivim, zavisnim, gladnim ljubavi, onda je vučić koji se ne voli, neosetljiv, zatvoren, hladan i nesposoban da voli. Ista nesklonost daje upravo suprotan efekat! Oh, ovi roditelji zlikovci. Svaki nasilnik u mračnoj uličici je bolji od roditelja.
Nevoljeni se celog života trude da dobiju izgubljenu ljubav, usput voleći nevoljene vučiće. Kao rezultat toga, lični život nevoljenih liči na smenjivanje Demjanove riblje čorbe, kojom trpaju nevoljene vučiće, i klešta sa oklagijama, kojima izbijaju ljubav prema sebi.
Ceo ovaj pakleni koven je zasnovan na jednoj pogrešnoj instalaciji. Mnogi ljudi smatraju da ih tuđa ljubav ispunjava energijom. Ovo je takav vampirski stav: morate isisati ljubav od svog partnera, morate ga napuniti svojom ljubavlju. Navodno, tuđa ljubav je tako vredna hrana koja pomaže čoveku da postane jači i srećniji. Zbog toga su tvrdnje roditeljima: pohlepni i prevareni! A partnerima tvrdnja: daj, daj, daj, nahrani gladne, ne budi škrtica.
U stvari, nemoguće je nikoga nahraniti svojom ljubavlju. I ne možeš se hraniti tuđom ljubavlju. Stoga, nema smisla žaliti se što vam nije dato dovoljno ljubavi. Nisu mogli da ti je daju. Mogli su da pruže fizičku negu, finansijsku podršku - da, mogli su da pokažu svoj primer, da nauče nečemu - verovatno (da su sami znali kako, a vi ste spremni da naučite), mogli bi čak donekle da pruže poštovanje (ne u potpunosti, jer se nijesi mogao tretirati kao jednak), ali da te hranim ljubavlju – ne.
Ljudi se zaista hrane ljubavlju. Može se reći da se ljudi hrane samo ljubavlju.
Ali oni se hrane SVOJOM ljubavlju. Da ponovim ponovo? Ljudi se hrane svojom ljubavlju.
Oni vole i odavde njihova energija kruži u njima, povećava se od ljubavi. Vole da čitaju i dobijaju energiju od čitanja. Oni vole da sade cveće, crpe snagu i inspiraciju iz ovoga. Oni vole svoju decu i dobijaju mnogo energije od komunikacije sa njima. I oni vole svoje roditelje. Oni obožavaju svog muža ili ženu, uzimaju energiju. Zaljubio se u nekoga ili nešto, počeo je tok energije. Čak se i hrana može jesti kada postoji apetit, ljubav prema hrani. Ljubav je osnova života. Samo što je to TVOJA ljubav, a ne tuđa.
Energija = motivacija = privlačnost nečemu. Vaša privlačnost, a ne komšijina.
Da, da biste slobodno primili energiju iz ljubavi prema osobi, ljubav mora biti obostrana. Nemoguće je nekoga spekulativno voleti, biće to inferiorna ljubav, izmišljena, energija iz takve ljubavi može se dobiti samo na kredit. Prava ljubav se izražava u delima. Morate se brinuti o osobi, morate mu se diviti i govoriti mu o ljubavi, komunicirati s njim, donoseći mu korist. Od takve ljubavi zaista možete dobiti energiju, mnogo energije.
Nenaklonost roditelja mnogi smatraju glavnim razlogom neuspeha u njihovom ličnom životu. Pa čak i profesionalno.
Štaviše, često u pritužbama na život, podnosilac žalbe ne voli ni njegov partnera. Sećate se "nevoljenog vučića"? A ako je nesklonost koja se žali učinila osetljivim, zavisnim, gladnim ljubavi, onda je vučić koji se ne voli, neosetljiv, zatvoren, hladan i nesposoban da voli. Ista nesklonost daje upravo suprotan efekat! Oh, ovi roditelji zlikovci. Svaki nasilnik u mračnoj uličici je bolji od roditelja.
Nevoljeni se celog života trude da dobiju izgubljenu ljubav, usput voleći nevoljene vučiće. Kao rezultat toga, lični život nevoljenih liči na smenjivanje Demjanove riblje čorbe, kojom trpaju nevoljene vučiće, i klešta sa oklagijama, kojima izbijaju ljubav prema sebi.
Ceo ovaj pakleni koven je zasnovan na jednoj pogrešnoj instalaciji. Mnogi ljudi smatraju da ih tuđa ljubav ispunjava energijom. Ovo je takav vampirski stav: morate isisati ljubav od svog partnera, morate ga napuniti svojom ljubavlju. Navodno, tuđa ljubav je tako vredna hrana koja pomaže čoveku da postane jači i srećniji. Zbog toga su tvrdnje roditeljima: pohlepni i prevareni! A partnerima tvrdnja: daj, daj, daj, nahrani gladne, ne budi škrtica.
U stvari, nemoguće je nikoga nahraniti svojom ljubavlju. I ne možeš se hraniti tuđom ljubavlju. Stoga, nema smisla žaliti se što vam nije dato dovoljno ljubavi. Nisu mogli da ti je daju. Mogli su da pruže fizičku negu, finansijsku podršku - da, mogli su da pokažu svoj primer, da nauče nečemu - verovatno (da su sami znali kako, a vi ste spremni da naučite), mogli bi čak donekle da pruže poštovanje (ne u potpunosti, jer se nijesi mogao tretirati kao jednak), ali da te hranim ljubavlju – ne.
Ljudi se zaista hrane ljubavlju. Može se reći da se ljudi hrane samo ljubavlju.
Ali oni se hrane SVOJOM ljubavlju. Da ponovim ponovo? Ljudi se hrane svojom ljubavlju.
Oni vole i odavde njihova energija kruži u njima, povećava se od ljubavi. Vole da čitaju i dobijaju energiju od čitanja. Oni vole da sade cveće, crpe snagu i inspiraciju iz ovoga. Oni vole svoju decu i dobijaju mnogo energije od komunikacije sa njima. I oni vole svoje roditelje. Oni obožavaju svog muža ili ženu, uzimaju energiju. Zaljubio se u nekoga ili nešto, počeo je tok energije. Čak se i hrana može jesti kada postoji apetit, ljubav prema hrani. Ljubav je osnova života. Samo što je to TVOJA ljubav, a ne tuđa.
Energija = motivacija = privlačnost nečemu. Vaša privlačnost, a ne komšijina.
Da, da biste slobodno primili energiju iz ljubavi prema osobi, ljubav mora biti obostrana. Nemoguće je nekoga spekulativno voleti, biće to inferiorna ljubav, izmišljena, energija iz takve ljubavi može se dobiti samo na kredit. Prava ljubav se izražava u delima. Morate se brinuti o osobi, morate mu se diviti i govoriti mu o ljubavi, komunicirati s njim, donoseći mu korist. Od takve ljubavi zaista možete dobiti energiju, mnogo energije.
Ali svoju ljubav možete izraziti u delima samo ako je osoba otvorena za vas, voli vas na isti način. Ako mu nije potrebna vaša ljubav ili je teret, ako ne može da uzvrati, on ne dobija energiju od ljubavi. Energija se može dobiti samo iz vaše ljubavi!
On vas ne voli, pa je zato primoran da komunicira sa vama, da troši pažnju i vreme na vas, da prima neke usluge od vas i oseća dužnost, i neće imati energije od svega toga. Da li razumete zašto je reciprocitet toliko važna?
Uz međusobnu ljubav, volite i ne samo da sami primate energiju, već i drugoj osobi dajete priliku da primi energiju, a ne da se kiseli pored vas u močvari apatije, ravnodušnosti i malodušnosti, ili čak sažaljenja prema vama, u nekom smislu krivice. Nemoguće je voleti čoveka i pljuvati na sopstvenu sreću.
Zato, kada vidimo nerecipročnu ljubav, dužni smo da ostavimo čoveka na miru i da volimo onoga ko može da voli i nas.
Izvor ljubavi je u nama samima, ali nam je potrebna druga osoba da bi ovaj izvor radio.
Ali mnogi ljudi imaju pogrešnu sliku u glavi. Slika na kojoj nekome daješ ljubav, a oni tebi svoju. Zbog ove pogrešne slike, mnogi svoju ljubav stavljaju na onoga ko ne voli, pokušavaju da mu uguraju ovaj svoj dar. U stvari, oni jednostavno koriste drugo da uživaju u svom osećanju, iako je sve teže uživati u njemu, osećajući beskorisnost svih svojih postupaka. Ali sve se to pojavljuje kao dar, kao izvor energije koji žele da nagrade drugog, nevoljnog. Neljubivi ne mogu uzeti ni kapi ljubavi! Možete se hraniti samo svojom ljubavlju, a potrebna vam je voljena osoba da biste inspirisali i motivisali ljubav. A i on mora da voli, da tvoja ljubav prema njemu ne nailazi na prepreke.
Odakle dolaze nevoljnici?
To su ljudi zaglavljeni u infantilizmu, navikli da svoje samopoštovanje hrane odobravanjem. Ako ima malo odobravanja, osećaju se gladno i opljačkano. Sećaju se detinjstva i čini im se da je bilo vrlo malo odobravanja, sećanje im je usmereno na dečje jade i tuge. Ne pamte roditeljsku brigu i roditeljski rad, pamte sve uvredljive momente, stavljaju ih u kutiju i izvade malo kada žele da se sažale (samosažaljenje je izopačeni oblik ljubavi, suprotan sebi -poštovanje). Onda su ih grdili, pa nisu hvalili, ovde su kritike bile nepravedni, a tamo su ih ravnodušno oterali. Oduzeli su im odobrenje koje im je pripadalo. Osećaju se kao cveće koje se savilo od suše kada su ih poštedeli zalivči. Nisu mogli dovoljno da ojačaju jer nisu dobili dovoljno ljubavi. Kao da nešto na ovom svetu od blaženstva ne jača.
Infantilni stavovi – svaki je zasnovan na ideji da energija dolazi iz nerada, a svaki rad troši energiju. Kada infantil odraste, uvek želi da se nekome za vrat okači. Infantilne devojke traže muški vrat, infantilni muškarci takođe traže prilike da gotovo ništa ne urade, ali da dobiju mnogo. U glavi infantila nema veze između rada, borbe i energije, čini mu se da je sve to gubljenje snage, a energiju možete dobiti samo iz odmora. Rad i zadovoljstvo u glavi infantila su nespojivi pojmovi. Zato se žali na nesklonost. On smatra svojim pravom da dobije odobrenje ne za nešto, već samo tako. Za samu činjenicu njegovog prisustva.
Ako osoba više nije infantilna, shvata da su svi problemi, teškoće i neuspesi, prvo, zdrava norma života, a drugo, uslov za trening, za rast snage. Nećete trenirati svoje mišiće ako ne savladate otpor projektila.
On je zahvalan za sve probleme koje je mogao da reši, jer rešeni problem čini čoveka jakim. Zbog toga on odobravanje ne smatra nečim obaveznim, već odbijanje odobrenja nečim zlim. Naravno, raduje ga odobrenje, posebno ono zasluženo, ali bez odbijanja odobrenje ne bi imalo smisla, ne bi ništa koštalo.
Da je dobijanje odobrenja bilo lako i podrazumevano, u čemu bi bila poenta? Zato nikada neće kukati, zamerajući nekome da nije dovoljno voljen ni za šta. Ne bi mu to ni palo na pamet.
Veoma je važno promeniti fokus percepcije i prestati da zahtevate bezuslovnu ljubav od sveta, a nerad smatrate zadovoljstvom.
Najgori pakao doživljavaju ljudi koji uopšte ne žele ništa da rade. Ovo je klinička depresija, ovo je samo dno energetske jame. I ljubeći besposlenost, ideš korakom ka ovom paklu. Okrenite se pre nego što bude prekasno i okrenite se da se borite i radite. Sa ovim stavom, postepeno ćete okretati svoj točak energije i osećaćete se na vrhu životnog toka. Čim vam nerad prestane da izgleda kao zadovoljstvo, nestaće i vaše tvrdnje da bi vam neko trebalo nešto dati. Ono što ti je tek tako dato neće imati vrednost za tebe, samo ono što možeš da dobiješ i uradiš sam, zaradiš, postigneš, postigneš imaće vrednost.
A onda se ispostavi da su te roditelji voleli, i ako su negde bili hladni i ravnodušni, to ti ništa nije oduzelo, naprotiv, pomoglo je da razviješ neku svoju podršku, ne oslanjajući se na roditelje. Prevelika roditeljska podrška je mnogo ozbiljniji problem od njenog nedostatka (osim brige neophodne za život i zdravlje, to je obaveza roditelja, za neizvršavanje ove dužnosti roditeljsko pravo mora biti lišeno). Višak emocionalne i materijalne podrške onemogućava formiranje sopstvenih oslonaca, a nedostatak se ponekad pretvara u prilagođavanje, pa čak i pumpanje. Adaptacija je priprema deteta za život u svetu gde mu niko neće biti majka. Mnogi roditelji sada potpuno zaboravljaju na ovo, trude se da više svoje odobravanje i divljenje trpaju uzaludno, samo tako, „bezuslovno vole“ i strasno vole, i kao rezultat, dete nije u stanju da izdrži bilo kakav stres, čak ni najnormalnija, i ljuti se na roditelje, jer sam se u svemu obraćala njihovoj podršci.
Najbolje je kada je podrška roditelja ne manja nego što je potrebna, i ne veća, već onoliko koliko je potrebno za postepeno sazrevanje deteta bez zaglavljivanja u infantilizmu.
Autor Marina Komissarova
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/155843-nedolyublennye
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
On vas ne voli, pa je zato primoran da komunicira sa vama, da troši pažnju i vreme na vas, da prima neke usluge od vas i oseća dužnost, i neće imati energije od svega toga. Da li razumete zašto je reciprocitet toliko važna?
Uz međusobnu ljubav, volite i ne samo da sami primate energiju, već i drugoj osobi dajete priliku da primi energiju, a ne da se kiseli pored vas u močvari apatije, ravnodušnosti i malodušnosti, ili čak sažaljenja prema vama, u nekom smislu krivice. Nemoguće je voleti čoveka i pljuvati na sopstvenu sreću.
Zato, kada vidimo nerecipročnu ljubav, dužni smo da ostavimo čoveka na miru i da volimo onoga ko može da voli i nas.
Izvor ljubavi je u nama samima, ali nam je potrebna druga osoba da bi ovaj izvor radio.
Ali mnogi ljudi imaju pogrešnu sliku u glavi. Slika na kojoj nekome daješ ljubav, a oni tebi svoju. Zbog ove pogrešne slike, mnogi svoju ljubav stavljaju na onoga ko ne voli, pokušavaju da mu uguraju ovaj svoj dar. U stvari, oni jednostavno koriste drugo da uživaju u svom osećanju, iako je sve teže uživati u njemu, osećajući beskorisnost svih svojih postupaka. Ali sve se to pojavljuje kao dar, kao izvor energije koji žele da nagrade drugog, nevoljnog. Neljubivi ne mogu uzeti ni kapi ljubavi! Možete se hraniti samo svojom ljubavlju, a potrebna vam je voljena osoba da biste inspirisali i motivisali ljubav. A i on mora da voli, da tvoja ljubav prema njemu ne nailazi na prepreke.
Odakle dolaze nevoljnici?
To su ljudi zaglavljeni u infantilizmu, navikli da svoje samopoštovanje hrane odobravanjem. Ako ima malo odobravanja, osećaju se gladno i opljačkano. Sećaju se detinjstva i čini im se da je bilo vrlo malo odobravanja, sećanje im je usmereno na dečje jade i tuge. Ne pamte roditeljsku brigu i roditeljski rad, pamte sve uvredljive momente, stavljaju ih u kutiju i izvade malo kada žele da se sažale (samosažaljenje je izopačeni oblik ljubavi, suprotan sebi -poštovanje). Onda su ih grdili, pa nisu hvalili, ovde su kritike bile nepravedni, a tamo su ih ravnodušno oterali. Oduzeli su im odobrenje koje im je pripadalo. Osećaju se kao cveće koje se savilo od suše kada su ih poštedeli zalivči. Nisu mogli dovoljno da ojačaju jer nisu dobili dovoljno ljubavi. Kao da nešto na ovom svetu od blaženstva ne jača.
Infantilni stavovi – svaki je zasnovan na ideji da energija dolazi iz nerada, a svaki rad troši energiju. Kada infantil odraste, uvek želi da se nekome za vrat okači. Infantilne devojke traže muški vrat, infantilni muškarci takođe traže prilike da gotovo ništa ne urade, ali da dobiju mnogo. U glavi infantila nema veze između rada, borbe i energije, čini mu se da je sve to gubljenje snage, a energiju možete dobiti samo iz odmora. Rad i zadovoljstvo u glavi infantila su nespojivi pojmovi. Zato se žali na nesklonost. On smatra svojim pravom da dobije odobrenje ne za nešto, već samo tako. Za samu činjenicu njegovog prisustva.
Ako osoba više nije infantilna, shvata da su svi problemi, teškoće i neuspesi, prvo, zdrava norma života, a drugo, uslov za trening, za rast snage. Nećete trenirati svoje mišiće ako ne savladate otpor projektila.
On je zahvalan za sve probleme koje je mogao da reši, jer rešeni problem čini čoveka jakim. Zbog toga on odobravanje ne smatra nečim obaveznim, već odbijanje odobrenja nečim zlim. Naravno, raduje ga odobrenje, posebno ono zasluženo, ali bez odbijanja odobrenje ne bi imalo smisla, ne bi ništa koštalo.
Da je dobijanje odobrenja bilo lako i podrazumevano, u čemu bi bila poenta? Zato nikada neće kukati, zamerajući nekome da nije dovoljno voljen ni za šta. Ne bi mu to ni palo na pamet.
Veoma je važno promeniti fokus percepcije i prestati da zahtevate bezuslovnu ljubav od sveta, a nerad smatrate zadovoljstvom.
Najgori pakao doživljavaju ljudi koji uopšte ne žele ništa da rade. Ovo je klinička depresija, ovo je samo dno energetske jame. I ljubeći besposlenost, ideš korakom ka ovom paklu. Okrenite se pre nego što bude prekasno i okrenite se da se borite i radite. Sa ovim stavom, postepeno ćete okretati svoj točak energije i osećaćete se na vrhu životnog toka. Čim vam nerad prestane da izgleda kao zadovoljstvo, nestaće i vaše tvrdnje da bi vam neko trebalo nešto dati. Ono što ti je tek tako dato neće imati vrednost za tebe, samo ono što možeš da dobiješ i uradiš sam, zaradiš, postigneš, postigneš imaće vrednost.
A onda se ispostavi da su te roditelji voleli, i ako su negde bili hladni i ravnodušni, to ti ništa nije oduzelo, naprotiv, pomoglo je da razviješ neku svoju podršku, ne oslanjajući se na roditelje. Prevelika roditeljska podrška je mnogo ozbiljniji problem od njenog nedostatka (osim brige neophodne za život i zdravlje, to je obaveza roditelja, za neizvršavanje ove dužnosti roditeljsko pravo mora biti lišeno). Višak emocionalne i materijalne podrške onemogućava formiranje sopstvenih oslonaca, a nedostatak se ponekad pretvara u prilagođavanje, pa čak i pumpanje. Adaptacija je priprema deteta za život u svetu gde mu niko neće biti majka. Mnogi roditelji sada potpuno zaboravljaju na ovo, trude se da više svoje odobravanje i divljenje trpaju uzaludno, samo tako, „bezuslovno vole“ i strasno vole, i kao rezultat, dete nije u stanju da izdrži bilo kakav stres, čak ni najnormalnija, i ljuti se na roditelje, jer sam se u svemu obraćala njihovoj podršci.
Najbolje je kada je podrška roditelja ne manja nego što je potrebna, i ne veća, već onoliko koliko je potrebno za postepeno sazrevanje deteta bez zaglavljivanja u infantilizmu.
Autor Marina Komissarova
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/155843-nedolyublennye
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
