Niko zapravo ne zna ko je, dok ne shvati za šta je sve sposoban

Ništa nas ne može zaustaviti kada napokon otkrijemo šta se nalazi izvan granica straha, izvan "ne možeš" ili "ne znaš" koje su nam usadili drugi. 

Ako na trenutak razmislimo, shvatićemo da živimo u društvu koje radi u skladu sa etiketama. Štetan je mehanizam koji služi za klasifikaciju ljudi, ograničavanje i udaljavanje od same njihove suštine. Najgore je što je to aspekt koji svakodnevno doživljavamo u školi, na poslu, pa čak i unutar porodice.

Bolje je biti svoj nego biti tuđa loša kopija

Nije dovoljno da se oslobodimo "lanaca" koje nameću etikete i karakteristika koje nam pripisuju drugi. Da bismo saznali ko smo zapravo, da dodirnemo prstima veličinu onoga što se dešava u nama, moramo izazvati sudbinu, srušiti zidove straha i neodlučnosti.

"Da biste bili srećni, morate donositi odluke". Sigurno ste čuli ovu frazu mnogo puta, ali ... da li se zaista držimo ovog principa? Da bismo stvar razumeli malo bolje, želimo da sa vama pregledamo odlomak iz čuvenog romana "Alisa u zemlji čuda" Luisa Kerola. Sigurni smo da će vam pomoći da razmislite.

U jednom poglavlju knjige, Alisa pita mačku ovo pitanje: „Možete li mi, molim vas, reći kojim putem moram da idem odavde?“ A mačka odgovara: „Zavisi od toga gde želite da idete“. "Zapravo", odgovara Alice, "to zapravo nije važno." „Onda nije ni važno kojim putem idete“, odgovara Češir Mačka.

Kakve pouke možemo izvući iz ovog kratkog dijaloga?

Da bismo bili svoji, moramo biti dosledni u odlukama koje donosimo. U svijetu u kojem postoje ograničene mogućnosti, moramo jasno znati svoje prioritete. Ako ne, vjerovatno ćemo se na kraju izgubiti.

Da biste to uradili, vredi pokrenuti sledeće mehanizme:

• Puno puta očekivanja koja drugi imaju prema nama određuju put kojim moramo ići. Oni "preuzimaju" neke delove našeg života, dok nas ne ostave bez glasa i bez mišljenja. Ne dozvolite da se to dogodi, saznajte koji su vam prioriteti i borite se za njih. Možete i morate sami odlučiti.
• Reći "ne" drugima kada smatrate da je to neophodno nije akt sebičnosti, to je čin poštovanja sebe, životne nužnosti. Ko god na vrijeme otkrije vrijednost „ne“, reši se nekih strašnih tereta koji bi ga sprečili da ide nekim sanjanim putevima.
• Ako još uvek ne znate kojim vitalnim putem treba da krenete, analizirajte svoje vrednosti (svoje i ničije drugo) i slušajte svoje srce (svoje i ničije drugo). Riječi koje će vam otkriti biće kompas koji ćete svakodnevno slediti da biste se orijentisali po svojoj ličnoj mapi.
  

"Nikada nije prerano ili prekasno da se pobrinemo za dušu."
~Epicuro

Mnogi od nas odrastaju pridajući veliku važnost onome što drugi misle, do te mjere da, malo po malo, podižemo odbrambene barijere i stvaramo zonu komfora u koju se smeštamo, da bismo mogli slediti one parametre koje su nam drugi postavili .

Carl R. Rogers, poznati humanistički psiholog, objašnjava da ne postoji ništa očajnije od pokušaja da budemo osoba koja nismo. To je vitalna neskladnost koja nas čini bolesnima i koja nas gasi kao ljude. Iz tog razloga je važno razmisliti nekoliko minuta o ovim konceptima:

Niko zapravo ne zna ko je dok ne sazna za šta je sve sposoban; da bi to učinili potrebno je favorizovati sopstvene mogućnosti. Imajte hrabrosti  da promenite svoje okruženje, testirate se i saznate dokle možete da idete.

Prevod teksta:​ https://lamenteemeravigliosa.it/nessuno-sa-scopre-capace/

Prevod i obrada Ana Muratović -  bebamur.com
​