Prava ljubav ne boli. Kao što iskreno prijateljstvo neće izdati.
Svi smo slomljeni na svoj način. Živimo sa ovim fragmentima slomljenih srca, pokušavajući da ih nekako povežemo. Kako to učiniti, šta učiniti s tim? Misterija koja ponekad ostaje bez odgovora.
Svako želi da voli i da bude voljen. Ali izgleda da nas je razočarenje preplavilo...
Često čujemo da ako želimo da učinimo nešto za drugu osobu, onda treba da se pripremimo na činjenicu da ćemo biti razočarani. U izvesnom smislu, kada je u pitanju vezanost, ljubav i otvorenost, bol se takođe podrazumeva. Ali nije tako.
Ovo se desilo u mom životu: prestala sam da težim da se približim nekome, nekako sam se povukla. Možda je to bio rezultat očekivanja previše od ljudi, dobijanja apsolutno ništa zauzvrat. Možda sam pogrešila što sam otvorio svoje srce i dala ljubav onima koji su samo želeli da me iskoriste i zaborave. U svakom slučaju, broj razočaranja je počeo da prelazi razmere. Samo sam umoran od njih...
Svi smo zamišljeni na isti način: naši emocionalni i društveni počeci žude, pre svega, za sigurnošću i čvrstom vezom. Zato toliko boli kada ponovo ne uspemo i razočaramo se u ljude. Pouzdana veza nestaje i ostaje samo praznina.
Ne isključujem da smo u nekim slučajevima i sami krivi što postavljamo previsoke zahteve ili očekivanja. To je donekle i opravdano, jer su potrebne bar neke garancije da nećemo biti povređeni. Želimo da budemo sigurni da ljudi koje biramo i koje volimo neće samo uništiti odnose i razočarati nas.
Šta god ko pričao, niko od nas nije u stanju da prihvati razočaranje kao normalnu pojavu i deo naših života.
Prihvatite ljubav, uprkos mogućoj tuzi i bolu.
Navikli smo da čujemo da razočaranja nisu rezultat nekog lošeg ponašanja partnera, sve su to naša sopstvena velika očekivanja. I to dovodi do nerazumevanja i konfuzije u proceni drugih ljudi i situacija. U stvari, ova izjava može biti lažna. Na primer, kada se partner prema nama ponaša surovo i grubo. Da li smo zaista očekivali previše od njega?
Kada smo sa nekim iskreno prijatelji, ne očekujemo da će ta osoba vređati i ogovarati iza naših leđa, zar ne? Ili, kada ostarimo, ne mislimo da će nas deca prepustiti na milost i nemilost. Ako jedna osoba voli drugu i veruje da je voljena, ona takođe ne očekuje da bude ponižena ili uvređena. Logično je.
Neka razočaranja su zaista veoma duboka i teška. Posle iskustva, plaši vas čak i pomisao da otvorite svoje srce nekome i ponovo se zaljubite.
Trebaće vam vremena. Biće potrebne stotine igala da im se zašiju rane. Da ponovo naučite da uživate u životu i da volite. A ovo je prilično teško - ožiljci od razočarenja će dugo cviliti.
Svako želi da voli i da bude voljen. Ali izgleda da nas je razočarenje preplavilo...
Često čujemo da ako želimo da učinimo nešto za drugu osobu, onda treba da se pripremimo na činjenicu da ćemo biti razočarani. U izvesnom smislu, kada je u pitanju vezanost, ljubav i otvorenost, bol se takođe podrazumeva. Ali nije tako.
Ovo se desilo u mom životu: prestala sam da težim da se približim nekome, nekako sam se povukla. Možda je to bio rezultat očekivanja previše od ljudi, dobijanja apsolutno ništa zauzvrat. Možda sam pogrešila što sam otvorio svoje srce i dala ljubav onima koji su samo želeli da me iskoriste i zaborave. U svakom slučaju, broj razočaranja je počeo da prelazi razmere. Samo sam umoran od njih...
Svi smo zamišljeni na isti način: naši emocionalni i društveni počeci žude, pre svega, za sigurnošću i čvrstom vezom. Zato toliko boli kada ponovo ne uspemo i razočaramo se u ljude. Pouzdana veza nestaje i ostaje samo praznina.
Ne isključujem da smo u nekim slučajevima i sami krivi što postavljamo previsoke zahteve ili očekivanja. To je donekle i opravdano, jer su potrebne bar neke garancije da nećemo biti povređeni. Želimo da budemo sigurni da ljudi koje biramo i koje volimo neće samo uništiti odnose i razočarati nas.
Šta god ko pričao, niko od nas nije u stanju da prihvati razočaranje kao normalnu pojavu i deo naših života.
Prihvatite ljubav, uprkos mogućoj tuzi i bolu.
Navikli smo da čujemo da razočaranja nisu rezultat nekog lošeg ponašanja partnera, sve su to naša sopstvena velika očekivanja. I to dovodi do nerazumevanja i konfuzije u proceni drugih ljudi i situacija. U stvari, ova izjava može biti lažna. Na primer, kada se partner prema nama ponaša surovo i grubo. Da li smo zaista očekivali previše od njega?
Kada smo sa nekim iskreno prijatelji, ne očekujemo da će ta osoba vređati i ogovarati iza naših leđa, zar ne? Ili, kada ostarimo, ne mislimo da će nas deca prepustiti na milost i nemilost. Ako jedna osoba voli drugu i veruje da je voljena, ona takođe ne očekuje da bude ponižena ili uvređena. Logično je.
Neka razočaranja su zaista veoma duboka i teška. Posle iskustva, plaši vas čak i pomisao da otvorite svoje srce nekome i ponovo se zaljubite.
Trebaće vam vremena. Biće potrebne stotine igala da im se zašiju rane. Da ponovo naučite da uživate u životu i da volite. A ovo je prilično teško - ožiljci od razočarenja će dugo cviliti.
Psiholog Itan Kros kaže da mozak doživljava razočarenje i izdaju na isti način kao i ozbiljne fizičke povrede: povrede, opekotine, strujni udari.
U ovom slučaju se aktivira upravo onaj deo mozga koji je direktno povezan sa bolom. Sve ovo dokazuje da je za mozak frustracija signal opasnosti.
Poverenje i osećaj sigurnosti nestaju u trenu, što neminovno izaziva jak bol. Posle ovakvih iskustava, ponovo se zaljubiti nije lak zadatak. Međutim, možete sebi pomoći.
Ne zaboravite da volite sebe. Razočarenje i izdaja ne bi trebalo da vas unište. Da, boli, ali ne zaboravite na sebe. Prihvatite ih kao privremenu neprijatnost. Na primer, kao razbijena šolja iz koje pijete dok ne kupite lepak i zalepite ga zajedno. Zato što je ona tvoja omiljena.
Moramo izlečiti svoje rane, otpustiti sve što je bilo i krenuti dalje. Razočarenje nije razlog da svoje srce pretvorite u kamen. Ako to uradite, zauvek bacite svoje srce u hladni i sumorni bunar neuspeha.
Zapamtite da prava ljubav ne boli. Kao što iskreno prijateljstvo neće izdati. Onaj ko te zaista voli može da te razočara jednom, ali ne više. Razmisli o tome. Takve izjave su veoma efikasna strategija za suočavanje sa teškim trenucima u životu.
Razočaranje donosi ne samo patnju, već i ranjivost koja zahteva ... ljubav.
Kada se čovek oseća veoma krhko, plaši se da voli, da ne bi ponovo bio povređen. U takvim trenucima ljubav mu je potrebna više nego ikada. Pre svega, od sebe, da biste povratili integritet, povratili snagu i samopouzdanje. A za to je potrebno vreme i mnogo truda.
I to nije sve: moraćete da naučite kako da se nosite sa tri nova čula. Reč je o besu, impotenciji i pesimizmu. Na kraju krajeva, razočaranje može biti toliko šokantno da odlučite da nikada ne možete živeti svoj stari život i ljubav. Oteraj ove misli od sebe. Možeš i voliš!
Umesto toga, zapamtite glavnu stvar: da sami birate. Izaberite sebe od svega sporednog i nevažnog u vašem životu. Vi birate da se ponovo nadate i volite. Zapamtite da se, uprkos svim vašim razočarenjima, svetlost nije približila vašim bivšim partnerima.
Ima mnogo dobrih i iskrenih ljudi na svetu. I definitivno ćete upoznati svoju pravu ljubav.
Prevod teksta:
http://www.cluber.com.ua/lifestyle/lichnaya-zhizn/2019/05/ya-ne-ustala-ot-lybvi-ya-ustala-ot-razocharovanij/
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
U ovom slučaju se aktivira upravo onaj deo mozga koji je direktno povezan sa bolom. Sve ovo dokazuje da je za mozak frustracija signal opasnosti.
Poverenje i osećaj sigurnosti nestaju u trenu, što neminovno izaziva jak bol. Posle ovakvih iskustava, ponovo se zaljubiti nije lak zadatak. Međutim, možete sebi pomoći.
Ne zaboravite da volite sebe. Razočarenje i izdaja ne bi trebalo da vas unište. Da, boli, ali ne zaboravite na sebe. Prihvatite ih kao privremenu neprijatnost. Na primer, kao razbijena šolja iz koje pijete dok ne kupite lepak i zalepite ga zajedno. Zato što je ona tvoja omiljena.
Moramo izlečiti svoje rane, otpustiti sve što je bilo i krenuti dalje. Razočarenje nije razlog da svoje srce pretvorite u kamen. Ako to uradite, zauvek bacite svoje srce u hladni i sumorni bunar neuspeha.
Zapamtite da prava ljubav ne boli. Kao što iskreno prijateljstvo neće izdati. Onaj ko te zaista voli može da te razočara jednom, ali ne više. Razmisli o tome. Takve izjave su veoma efikasna strategija za suočavanje sa teškim trenucima u životu.
Razočaranje donosi ne samo patnju, već i ranjivost koja zahteva ... ljubav.
Kada se čovek oseća veoma krhko, plaši se da voli, da ne bi ponovo bio povređen. U takvim trenucima ljubav mu je potrebna više nego ikada. Pre svega, od sebe, da biste povratili integritet, povratili snagu i samopouzdanje. A za to je potrebno vreme i mnogo truda.
I to nije sve: moraćete da naučite kako da se nosite sa tri nova čula. Reč je o besu, impotenciji i pesimizmu. Na kraju krajeva, razočaranje može biti toliko šokantno da odlučite da nikada ne možete živeti svoj stari život i ljubav. Oteraj ove misli od sebe. Možeš i voliš!
Umesto toga, zapamtite glavnu stvar: da sami birate. Izaberite sebe od svega sporednog i nevažnog u vašem životu. Vi birate da se ponovo nadate i volite. Zapamtite da se, uprkos svim vašim razočarenjima, svetlost nije približila vašim bivšim partnerima.
Ima mnogo dobrih i iskrenih ljudi na svetu. I definitivno ćete upoznati svoju pravu ljubav.
Prevod teksta:
http://www.cluber.com.ua/lifestyle/lichnaya-zhizn/2019/05/ya-ne-ustala-ot-lybvi-ya-ustala-ot-razocharovanij/
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
