Određene vrste vezanosti su neophodne, na primjer prisustvo stabilne figure u prvim godinama života za pravilan kognitivni i emocionalni razvoj. S druge strane, opasna vezanost je ono što nas ispunjava anksioznošću i strahom kada smo ispred objekta ili osobe prema kojoj gajimo ta osjećanja. Svi odnosi su zasnovani na nekom obliku vezanosti. Međutim, nisu sve vrste vezanosti zdrave.
Istina je da neki naši odnosi mogu izazvati uznemirenost zbog mogućnosti da ih izgubimo. Da bismo to izbjegli, moramo zapamtiti da bez obzira šta nam je život dao, to je samo pozajmica, ništa nam ne pripada. Biti zahvalan prvi je korak ka dobroj vezi sa ljudima oko nas. Isto se dešava sa poslom, odmorom ili bilo kojom drugom situacijom koja se pojavi.
"Budite zahvalni svima na onome što vam je život stavio pred vas. Uvijek se radi o onome što ste posejali ”.
Ništa nam ne pripada: život samo pozajmljuje
Imati odnose u kojima se osjećamo bezbedno nije dar, već umjetnost koja zahtjeva praksu i volju. Kada se odnos održava samo iz navike, nema drugih razloga koji mu daju smisao i važnost. To je opasna vezanost. Ideal za naše mentalno blagostanje bio bi prekid takve veze.
Ako ne naučimo da se prepustimo, posledice će biti loše. Ako nas vezanost obuzme i ostanemo zarobljeni, vezani za svoje snove, svoje fantazije i iluzije, patnja će rasti bez premca, a tuga će nam biti saputnik. Buda je jednom od svojih najpoznatijih fraza izjavio da porijeklo patnje leži upravo u vezivanju.
"Budite zahvalni svima na onome što vam je život stavio pred vas. Uvijek se radi o onome što ste posejali ”.
Ništa nam ne pripada: život samo pozajmljuje
Imati odnose u kojima se osjećamo bezbedno nije dar, već umjetnost koja zahtjeva praksu i volju. Kada se odnos održava samo iz navike, nema drugih razloga koji mu daju smisao i važnost. To je opasna vezanost. Ideal za naše mentalno blagostanje bio bi prekid takve veze.
Ako ne naučimo da se prepustimo, posledice će biti loše. Ako nas vezanost obuzme i ostanemo zarobljeni, vezani za svoje snove, svoje fantazije i iluzije, patnja će rasti bez premca, a tuga će nam biti saputnik. Buda je jednom od svojih najpoznatijih fraza izjavio da porijeklo patnje leži upravo u vezivanju.
Nisu svi oblici vezanosti štetni, zaista su neki korisni, čak i neophodni. Zdrava vezanost zasniva se na tome kako znati uživati u onome što imamo u sadašnjem trenutku. Ako otkrijemo izvor naše patnje, s nevjerovatnom jednostavnošću shvatićemo da taj predmet nije uporište naših patnji, već naša vezanost za njih.
To je zato što smo skloni da stvari doživljavamo kao trajne entitete. Kada pokušavamo da postignemo svoje ciljeve, koristimo agresivnost i konkurentnost kao očigledno efikasne alate. Ovaj proces nas, međutim, sve više uništava. Da bismo to izbjegli, moramo prihvatiti da ništa nije trajno, život nam to pozajmljuje.
Upoređivanje zavisnosti i nezavisnosti
Naš kulturni kontekst nas poziva da budemo zavisni od drugih: roditelja, djece, partnera itd. Od malih nogu usađena nam je ideja o romantičnoj ljubavi ili onom osjećaju koji povezuje članove para i ne dozvoljava im da žive odvojeno jedno od drugog. Ipak, zavisnost u odnosima je veoma štetna. Čini nas potpuno emocionalno nesposobnim ljudima.
Sama zavisnost nije ni ispravna ni pogrešna. Uvijek je prisutan u određenoj meri u našem životu. Moramo to priznati, prvo sebi, pa onda drugima. Ova svest nam omogućava da izgradimo i prepoznamo zdravije odnose.
Na zavisnost se trenutno gleda sa nekim prezirom, kao da je to znak slabosti. Odvojimo trenutak za razmišljanje. Skoro svi aspekti našeg života rezultat su napora drugih. Naša dragocena i veličanstvena nezavisnost nije ništa drugo do iluzija ili fantazija. Da bismo uživali u srećnom životu, potrebni su nam prijatelji, dobro zdravlje i materijalna dobra. Zanimljivo je da su ovo sve oblasti u kojima zavisimo od drugih.
Naša potreba za drugima je paradoksalna. U isto vrijeme dok uzdižemo najžešću nezavisnost, želimo i intimnost i vezu sa posebnom i voljenom osobom. Tajna stoga leži u ljubavi bez potrebe. Ništa nam ne pripada, život nam pozajmljuje. Počinjemo da uživamo u onome što imamo.
"U našim glupim pokušajima odustajemo od onoga što jesmo zbog onoga što želimo da budemo."
~Vilijam Šekspir
Prevod teksta:https://lamenteemeravigliosa.it/niente-ci-appartiene-vita-presta/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
To je zato što smo skloni da stvari doživljavamo kao trajne entitete. Kada pokušavamo da postignemo svoje ciljeve, koristimo agresivnost i konkurentnost kao očigledno efikasne alate. Ovaj proces nas, međutim, sve više uništava. Da bismo to izbjegli, moramo prihvatiti da ništa nije trajno, život nam to pozajmljuje.
Upoređivanje zavisnosti i nezavisnosti
Naš kulturni kontekst nas poziva da budemo zavisni od drugih: roditelja, djece, partnera itd. Od malih nogu usađena nam je ideja o romantičnoj ljubavi ili onom osjećaju koji povezuje članove para i ne dozvoljava im da žive odvojeno jedno od drugog. Ipak, zavisnost u odnosima je veoma štetna. Čini nas potpuno emocionalno nesposobnim ljudima.
Sama zavisnost nije ni ispravna ni pogrešna. Uvijek je prisutan u određenoj meri u našem životu. Moramo to priznati, prvo sebi, pa onda drugima. Ova svest nam omogućava da izgradimo i prepoznamo zdravije odnose.
Na zavisnost se trenutno gleda sa nekim prezirom, kao da je to znak slabosti. Odvojimo trenutak za razmišljanje. Skoro svi aspekti našeg života rezultat su napora drugih. Naša dragocena i veličanstvena nezavisnost nije ništa drugo do iluzija ili fantazija. Da bismo uživali u srećnom životu, potrebni su nam prijatelji, dobro zdravlje i materijalna dobra. Zanimljivo je da su ovo sve oblasti u kojima zavisimo od drugih.
Naša potreba za drugima je paradoksalna. U isto vrijeme dok uzdižemo najžešću nezavisnost, želimo i intimnost i vezu sa posebnom i voljenom osobom. Tajna stoga leži u ljubavi bez potrebe. Ništa nam ne pripada, život nam pozajmljuje. Počinjemo da uživamo u onome što imamo.
"U našim glupim pokušajima odustajemo od onoga što jesmo zbog onoga što želimo da budemo."
~Vilijam Šekspir
Prevod teksta:https://lamenteemeravigliosa.it/niente-ci-appartiene-vita-presta/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
