Ništa nije slučajno na našem putu

Dva čovjeka su išla pustinjom i bili su žedni. Dvoje ljudi različitog karaktera, šetali su pustinjom. I našli su jednu posudu, videli su iz daljine. Jednu bocu, recimo. 

Ovdje leži na pesku, a u njoj - životvorna vlaga! Svi su požurili do boce - ali bila je prazna. Kakvo strašno razočarenje!

I jedan od bijesa baci flašu na kamenje. Udario je drugom nogom. Odvratna boca, beskorisno smeće!

A drugi je uzdahnuo i poneo flašu sa sobom. A onda su našli izvor i pili. I nastavili su dalje. Ali do odredišta je stigao samo jedan - onaj koji nije bacio flašu. Napunio ju je vodom i poneo sa sobom. I ova voda mu je spasila život - usput je pio iz boce.

Tako da ne morate baš da bacate boce i ljude. Ono što sada nije potrebno, kasnije će biti potrebno. Sve ima smisla i koristi. I nije uzalud što smo nešto našli na putu - moramo dobro razmisliti zašto smo to našli ili zašto smo nekoga sreli. Tada će mnogo toga postati jasno. Ali šutnuti i slomiti ljutnju od ono što smo do sada mislili da je beskorisno nije baš pametno.

Izvor je možda ispred. Ili neka važna situacija u kojoj će nam ono što smo pronašli ili stekli biti od koristi: iskustvo, odnosi, znanje ... Tada će vam sve dobro doći. A možda će vam to spasiti život.


Anna Valentinova Kiryanova

Prevod i obrada Ana Muratović -  bebamur.com
​