O čovjeku se može mnogo saznati, po tome šta jede

​Varenje prerađuje materijalne utiske svijeta
 
Varenje je kao disanje. Disanjem, mi apsorbujemo životnu sredinu, asimiliramo je i vraćamo ono što nijesmo iskoristili nazad.  

​Ista stvar se dešava pri varenju, iako je ovaj proces tijesno povezan sa materijalnim nivoom organizma.

Disanjem upravlja element Vazduh, varenje se potčinjava inertnom elementu - Zemlji. 

Zbog toga, za razliku od disanja, ovdje ne postoji strogi ritam, naizmenična apsorpcija i izlučivanje hranljivih materija gubi svoju jasnoću i oštrinu.
​
​Varenje ima karakteristike slične sa funkcionisanjem mozga, jer mozak (ili svijest) transformiše i vari nematerijalne utiske ovog svijeta (ne živi se samo od hleba), a želudac - materijalne.
 
Tako, varenje obuhvata:
​

• uvođenje u organizam spoljašnjeg svijeta u obliku materijalnih utisaka;
• razdvajanje ovih utisaka na "korisna" i "nekorisna";
• asimilacija hranljivih materija;
• izbacivanje "beskorisnih" materija.

Prije nego što se bliže upoznamo sa problemima koji mogu nastati tokom varenja, korisno je malo reći o simbolici ishrane. Mnogo se može saznati o čovjeku po tome koju vrstu hrane preferira i šta ne jede (reci mi šta jedeš, i reći ću ti, ko si!).

Iza "navodno" slučajne pojave u najuobičajenijim procesima mogu se otkriti skrivene međusobne veze. Čovjek koji želi da jede nešto konkretno, ispoljava određeno stanje. Kada nešto "nije po njegovom ukusu" njegova antipatija se može tumačiti na isti način kao i izbor jedne od predloženih mogućnost pri psihološkom testiranju.

Glad simbolizuje želju da se posjeduje, on izražava neku pohlepu. Proces ishrane - je zadovoljenje naših želja na račun dobijanja, sticanja i zasićenja.
​

​Ako se kod čovjeka probudila ljubavna glad koja nije zadovoljena adekvatno, ona će se ispoljiti na tjelesnom nivou u vidu ljubavi prema slatkišima i delikatesima. Pretjerana ljubav prema slatkišima i poslasticama - uvijek je izraz nezadovoljenih potreba za ljubavlju. Dvostruko značenje riječi "slatko" jasno se manifestuje u izrazima tipa "Ti si moj slatkiš".
​

​Ljubav prema slatkom kod djece - svjedoči da oni osjećaju nedostatak roditeljske ljubavi. Roditelji kada čuju ovo, odmah počinju da tvrde da "rade za svoju djecu sve". Ali "ljubav" i "sve za njih raditi" - uopšte nije jedno te isto. Ako čovjek sve vrijeme želi da jede, "nešto ukusnije", znači da mu očigledno nedostaje ljubavi i pažnje. Ovom pravilu treba da vjerujete mnogo više od svojih sopstvenih procjena.

Kada roditelji pune svoju djecu slatkišima, oni im simbolično daju do znanje da ne žele da im pruže ljubav i zato pokušavaju da nadomjeste nedostatk nje na drugom nivou.

Ljudima koji puno razmišljaju i bave se umnim radom, neophodna je slana hrana i osnovna ishrana.

Konzervativni ljudi više vole dimljenu hranu, piju jak gorak čaj (obično je to hrana koja sadrži tanine).

Ljudi koji vole začinjenu hranu, su u potrazi za novim stimulansima i novim iskustvima. Oni vole da dobiju izazov, čak i ako im je teško da adekvatno odgovore na njega.

Ljudi suprotnog tipa više vole blagi ukus - bez soli i začina. Takvi ljudi jako paze sebe i pokušavaju da se ophode bez novih iskustava. Oni se plaše konfrotacija, ne vole da se "razjasne stvari". Strah može da ih dovede do ishrane sa kašama, jer želudac počinje da ih jako boli " na nervnoj bazi". O tome ću govoriti detaljnije kasnije.

Kaša - to je dječja hrana. Strast prema kašama odraslih jasno ukazuje na težnju prema dječjem infantilizmu, u kome nema potrebe da se pravi razlika ili dijele pojave na komponente. Oni čak ne moraju da grizu i melju hranu (jer to izgleda agresivno).

​Takvi ljudi vole samo da gutaju. Kod njih se odbojnost prema konfliktima manifestuje tako snažno da se jednog dana nađu u hitnoj, gdje ih hrane intravenozno - rešavanje konflikata na tuđ račun?
​

Dr Ruediger Dahlke

​Strah da se ne proguta riblja kost simbolizuje strah od tuđe agresije. Strah od gutanja kosčice - neželjenje da se imaju problemi, jer se ne želi ući u suštinu (jedro) stvari.

Ali postoji i suprotna grupa ljudi koji traže probleme.  

Njima je po svaku cijenu potrebno da proniknu u suštinu stvari, zato oni vole čvrstu hranu. Neželjenje da se živi bez problema bukvalno upada u oči.
​
​Ako je za desert posluženo slatko, a nekima je obavezno još nešto potrebno, što se može pojesti. Na ovaj način oni pokazuju svoj strah od ljubavi i nježnosti, tačnije, strah od teškoća koje ljubav nosi sa sobom.
 

 Autor: Ruediger Dahlke - Iz knjige "Bolest kao put. " (Krankheit als Weg)

Dr Ruediger Dahlke u emisiji Agape: Ridiger Dalke - Bolest Kao Put



​Prevod teksta:  econet.ru 

Prevela: Beba Muratović - bebamur.com 
​