Od čega ljudi žive? (Priča L.N.Tolstoja)

Gospod je poslao anđela na zemlju da bi živeći neko vrijeme među ljudima mogao da sazna i shvati: Šta je u ljudima? Šta nije dato ljudima? Od čega ljudi žive? Tek kad sazna biće u mogućnosti da se vrati na nebo...

Vidim ja, Mihail, da ti nijesi običan čovjek. Reci mi samo jedno: Zašto te je Bog kaznio?

" Kaznio me je Bog zato što Ga nijesam poslušao. Bio sam anđeo na nebu, i poslao me Gospod da uzmem ženi dušu.

 Majka me molila:" Anđele božji! Samo što su sahranili moga muža, ubilo ga je drvo u šumi. Nemam ni sestre, ni tetke, ni babe, nikog ko bi odgajio moje sirotice. Ne uzimaj mi dušu, pusti me da sama djecu othranim, odgajim, izvedem na put! Ne mogu djeca da žive bez oca i bez majke!"

 Nijesam mogao porodilji da uzmem dušu. I reče Gospod: " Kada saznaš tri riječi: Saznaš šta je u Ijudima, šta Ijudima nije dato, i od čega Ijudi žive, vratićeš se na nebo. "

 Ja nijesam ranije poznavao Ijudske potrebe, nijesam znao ni za hladnoću, ni za glad. Došlo je veče, ogladnio sam i sav promrzao. Odjednom čujem: ide čovjek putem, nosi čizme, razgovara sam sa sobom. Ugleda me, namršti se, i prođe pokraj mene. Ja izgubih nadu. Najednom čuh, vraća se čovjek. Maločas je na njegovom licu bila smrt, a sada je najednom oživio, i u njegovom licu spoznah Boga.

Došao sam u njegovu kuću, izađe nam u susret žena i stade govoriti. Dah smrti izbijao joj je iz usta i ja sam se gušio od zadaha smrti. Htela je da me istjera na studen, odjednom muž joj pomenu Boga, i žena se odmah promijeni. I kada nam dade večeru, pogledah u nju, u njoj više nije bilo smrti, bila je živa, ja i u njoj spoznah Boga.

 I sjetih se prve Božije riječi: "Saznaćeš šta je u Ijudima. ". I ja sam saznao da je u Ijudima Ijubav.

 Počeo sam da živim kod vas i proživio sam godinu dana. Došao je čovjek da naruči čizme koje će trajati godinu dana i neće se poderati ni iskriviti. Ja ga pogledah i odjednom iza ramena ugledah svoga druga, anđela smrti. I shvatih da će prije zalaska sunca bogataš ispustiti dušu. I pomislio sam: "Obezbeđuje se čovjek za godinu dana, a ne zna da neće živjeti ni do večeri.

I ja se sjetih druge Božije riječi: " Saznaćeš šta nije dato Ijudima. ". Nije dato Ijudima da znaju šta im je potrebno. Obezbeđuje čizme za godinu dana, a ne zna da neće živjeti ni do večeri. Šta je u Ijudima, ja sam već znao. Sada sam saznao šta nije dato Ijudima. Nijesam još mogao da shvatim od čega Ijudi žive. Živio sam i čekao kada će mi Bog otkriti poslednju riječ.

I šeste godine došle su djevojčice bliznakinje sa ženom i ja sam prepoznao djevojčice i saznao kako su ostale žive. Saznao sam i pomislio: "Molila je majka za djecu i ja sam poverovao majci, mislio sam da bez oca i majke djeca ne mogu da žive, a tuđa žena ih je othranila, odgajila. I kada su tuđa djeca ganula ženu i ona zaplakala, ja sam u njoj ugledao živoga Boga i shvatio od čega Ijudi žive. Shvatio sam da mi je Bog, otkrio poslednju riječ i oprostio mi.

 Ja sam saznao da svaki čovjek živi ne zato što se brine o sebi, već od Ijubavi. Ostao sam živ kada sam bio čovjek, ne zato što sam se o sebi brinuo, već zato što je u čovjeku koji je prolazio i u njegovoj ženi bila Ijubav i što su se oni sažalili na mene i zavoljeli me. Shvatio sam sada da se Ijudima samo čini da žive zato što se brinu o sebi, a u stvari žive samo od jednog od Ijubavi. U kome je Ijubav, taj je u Bogu i Bog je u njemu, zato što je Bog Ijubav."

 Mi znamo da smo iz smrti prešli u život jer Ijubimo braću; ko ne Ijubi brata, ostaje u smrti.
Ako neko kaže: "Ja volim Boga", a mrzi svog brata, to je jedan lažac. Naime, onaj koji ne voli brata svog, kojeg vidi, ne može voljeti ni Boga kojeg ne vidi.

Bog je Ijubav.

Prevod: Beba Mur

​

Od čega ljudi žive? (Film Aleksandra Kušnira, po priči Lava Tolstoja)