Da li je teško odgajati srećnu djecu? Prateći novu društvenu ulogu žene, zanimljivo je primetiti prisustvo novog fenomena koji bi se gotovo mogao opisati kao "sindrom loše majke".
Današnja žena ne teži samo da ima dobru profesionalnu karijeru, da bude finansijski nezavisna, da ima partnera koji je razume i grupu prijatelja od poverenja.
U okviru ovog složenog kruga nalaze se i djeca. Najvažniji ljudi u njenom životu, ali kojima, nekako, ima osjećaj da ne posvećuje vremena koliko bi želela.
Tada se javljaju sumnje: "Da li sam ja dobra majka?". Ovo ponekad dovodi do toga da žena pati od onoga što se naziva sindromom loše majke.
Danas je majčinstvo prestalo da se fokusira isključivo na figuru žene. Uloge su se promenile i to je svakako pozitivno. Međutim, figura majke se i dalje smatra vitalnom osovinom u roditeljstvu. Otuda i sumnje i zabrinutosti.
Kako da odgajamo srećnu decu usred ovog zahtevnog društva, gde obično nemamo sve vreme koje bi trebalo?
Nudimo neke strategije koje mogu pomoći roditeljima, vaspitačima ili majci koja pogrešno misli da nije „dobra majka“.
Saveti za podizanje srećne djece
1. Pomozite im da odluče
Možda nećemo moći da damo našoj deci onoliko vremena koliko želimo. Ponekad ne možemo da stignemo kući na vreme da im pomognemo oko domaćeg zadatka ili da zajedno prošetamo. Nije bitno.
Ipak, ne dozvolimo deci da se zaključavaju u svoje sobe, ne dozvolimo da nam televizija, kompjuter ili video igrice „oduzmu“ ono malo vremena koje možemo da podelimo na najbolji način: razgovor.
Održavamo svakodnevni razgovor sa njima u miru i bliskosti. Ovo će vam omogućiti da saznate njihove brige i želje.
Ako imaju problem, nemojmo ga rešavati umesto njih, nudimo strategije i savete da to sami urade. Da bismo obrazovali srećnu decu, prvo ih moramo učiniti odgovornim, dajući im sredstva za suočavanje sa malim svakodnevnim problemima.
Uradite to s ljubavlju, brižno, ali nudeći im autonomiju. Ako griješe, nemojte ih kriviti i kažnjavati.
Pomozite im i naučite ih da u životu ima i neuspeha i da se sve mora naučiti. Oni takođe moraju naučiti da upravljaju važnim konceptom frustracije.
2. Ponudite im autonomiju u granicama
Obrazovanje počinje od „nultog“ trenutka rođenja. Oba roditelja moraju da se dogovore o tome koje obrazovne smernice da primenjuju, da definišu šta će biti dozvoljeno, koja vremena odrediti, šta zabraniti i o čemu pregovarati.
Djeca od malih nogu treba da znaju da kod kuće, kao i u društvu, postoje granice koje treba poštovati i što pre saznaju, osećaće se sigurnije, jer će u svakom trenutku znati šta mogu da očekuju. Kada se pravila utvrde, ponudićemo prava i o njima će se takođe pregovarati i razgovarati.
Takođe je važno ponuditi deci adekvatnu autonomiju na osnovu njihovog uzrasta. Na ovaj način će se osećati sposobnim i sigurnim u sebe, jer će uvek dobijati našu podršku i smernice u svakom trenutku.
Uvijek im nudite svoje poverenje, govorite pre nego što kažnjavate, slušajte ih pre nego što ih grdite i pričajte, razgovarajte sa njima koliko god možete. Nikada te ne smeju videti kao neprijatelja.
Autonomija je ključni faktor u obrazovanju dece. Kako godine budu prolazile, osećaće da cenimo njihov način razmišljanja i da će želeti da sami donose odluke. Bilo bi dobro pustiti ih da provere da li je njihova odluka ispravna ili pogrešna.
Mnogi roditelji, iz straha da će njihova deca patiti, imaju tendenciju da budu previše zaštitnički nastrojeni, ne shvatajući da smanjuju njihovu sposobnost učenja.
U okviru ovog složenog kruga nalaze se i djeca. Najvažniji ljudi u njenom životu, ali kojima, nekako, ima osjećaj da ne posvećuje vremena koliko bi želela.
Tada se javljaju sumnje: "Da li sam ja dobra majka?". Ovo ponekad dovodi do toga da žena pati od onoga što se naziva sindromom loše majke.
Danas je majčinstvo prestalo da se fokusira isključivo na figuru žene. Uloge su se promenile i to je svakako pozitivno. Međutim, figura majke se i dalje smatra vitalnom osovinom u roditeljstvu. Otuda i sumnje i zabrinutosti.
Kako da odgajamo srećnu decu usred ovog zahtevnog društva, gde obično nemamo sve vreme koje bi trebalo?
Nudimo neke strategije koje mogu pomoći roditeljima, vaspitačima ili majci koja pogrešno misli da nije „dobra majka“.
Saveti za podizanje srećne djece
1. Pomozite im da odluče
Možda nećemo moći da damo našoj deci onoliko vremena koliko želimo. Ponekad ne možemo da stignemo kući na vreme da im pomognemo oko domaćeg zadatka ili da zajedno prošetamo. Nije bitno.
Ipak, ne dozvolimo deci da se zaključavaju u svoje sobe, ne dozvolimo da nam televizija, kompjuter ili video igrice „oduzmu“ ono malo vremena koje možemo da podelimo na najbolji način: razgovor.
Održavamo svakodnevni razgovor sa njima u miru i bliskosti. Ovo će vam omogućiti da saznate njihove brige i želje.
Ako imaju problem, nemojmo ga rešavati umesto njih, nudimo strategije i savete da to sami urade. Da bismo obrazovali srećnu decu, prvo ih moramo učiniti odgovornim, dajući im sredstva za suočavanje sa malim svakodnevnim problemima.
Uradite to s ljubavlju, brižno, ali nudeći im autonomiju. Ako griješe, nemojte ih kriviti i kažnjavati.
Pomozite im i naučite ih da u životu ima i neuspeha i da se sve mora naučiti. Oni takođe moraju naučiti da upravljaju važnim konceptom frustracije.
2. Ponudite im autonomiju u granicama
Obrazovanje počinje od „nultog“ trenutka rođenja. Oba roditelja moraju da se dogovore o tome koje obrazovne smernice da primenjuju, da definišu šta će biti dozvoljeno, koja vremena odrediti, šta zabraniti i o čemu pregovarati.
Djeca od malih nogu treba da znaju da kod kuće, kao i u društvu, postoje granice koje treba poštovati i što pre saznaju, osećaće se sigurnije, jer će u svakom trenutku znati šta mogu da očekuju. Kada se pravila utvrde, ponudićemo prava i o njima će se takođe pregovarati i razgovarati.
Takođe je važno ponuditi deci adekvatnu autonomiju na osnovu njihovog uzrasta. Na ovaj način će se osećati sposobnim i sigurnim u sebe, jer će uvek dobijati našu podršku i smernice u svakom trenutku.
Uvijek im nudite svoje poverenje, govorite pre nego što kažnjavate, slušajte ih pre nego što ih grdite i pričajte, razgovarajte sa njima koliko god možete. Nikada te ne smeju videti kao neprijatelja.
Autonomija je ključni faktor u obrazovanju dece. Kako godine budu prolazile, osećaće da cenimo njihov način razmišljanja i da će želeti da sami donose odluke. Bilo bi dobro pustiti ih da provere da li je njihova odluka ispravna ili pogrešna.
Mnogi roditelji, iz straha da će njihova deca patiti, imaju tendenciju da budu previše zaštitnički nastrojeni, ne shvatajući da smanjuju njihovu sposobnost učenja.
3. Nikada ne pokušavajte da nadoknadite vreme koje ne možete da provedete sa njima
To je greška koju danas čine mnogi roditelji. Ne mogu da provode sa svojom decom onoliko vremena koliko bismo želeli, na kraju ih nagrađuju poklonom, igračkom, onom video igricom koju uvek traže, tabletom, mobilnim telefonom... To je velika greška.
Djeca ne cijene poklone koliko mi mislimo. I još više ako to koristimo kao ucenu, jer oni na kraju veoma dobro razumeju strategiju.
Stoga moramo biti jasni: nema šta da se nadoknadi. Roditelji rade i to je normalno, svako u porodici ima funkciju i ulogu, ne smemo da ih nadoknađujemo „predmetima“ jer nismo kod kuće.
Nadoknadite ih "kvalitetom" života. Neka vreme koje provodimo sa njima uvek bude najlepše, najiskrenije.
Ne ustručavajte se da se igrate, pričate, kuvate, šetate zajedno... Isključite telefon i smejte se sa decom, bez brige o tome da li ste „savršeni“ roditelj ili niste. Postoji hiljadu načina da budete dobar roditelj i svi su dobri za podizanje srećne dece.
4. Emocionalna inteligencija za podizanje srećne dece
Obrazovanje naše djece od najranijeg uzrasta za emocionalnu inteligenciju će nesumnjivo biti uspeh. Ovo poslednje, kako to opisuje Danijel Goleman: "je sposobnost prepoznavanja sopstvenih i tuđih osećanja, motivisanja, pravilnog upravljanja emocijama u nama i u odnosima".
Zaključci
U školi se predaje matematika, engleski jezik, geografija, muzika, fizičko vaspitanje itd. Ali ne postoji predmet koji se zove "emocionalna inteligencija". Učenje naše dece da ostvare zdrav kontakt sa svojim emocijama i emocijama drugih, pružiće im priliku da uživaju u dobrom emocionalnom zdravlju.
U društvu u kojem smo bombardovani spoljnim stimulansima, promena fokusa i upoznavanje jedni drugih biće od suštinskog značaja za rast u miru i harmoniji.
Prevod teksta:https://lamenteemeravigliosa.it/crescere-bambini-felici-ed-emotivamente-forti/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
To je greška koju danas čine mnogi roditelji. Ne mogu da provode sa svojom decom onoliko vremena koliko bismo želeli, na kraju ih nagrađuju poklonom, igračkom, onom video igricom koju uvek traže, tabletom, mobilnim telefonom... To je velika greška.
Djeca ne cijene poklone koliko mi mislimo. I još više ako to koristimo kao ucenu, jer oni na kraju veoma dobro razumeju strategiju.
Stoga moramo biti jasni: nema šta da se nadoknadi. Roditelji rade i to je normalno, svako u porodici ima funkciju i ulogu, ne smemo da ih nadoknađujemo „predmetima“ jer nismo kod kuće.
Nadoknadite ih "kvalitetom" života. Neka vreme koje provodimo sa njima uvek bude najlepše, najiskrenije.
Ne ustručavajte se da se igrate, pričate, kuvate, šetate zajedno... Isključite telefon i smejte se sa decom, bez brige o tome da li ste „savršeni“ roditelj ili niste. Postoji hiljadu načina da budete dobar roditelj i svi su dobri za podizanje srećne dece.
4. Emocionalna inteligencija za podizanje srećne dece
Obrazovanje naše djece od najranijeg uzrasta za emocionalnu inteligenciju će nesumnjivo biti uspeh. Ovo poslednje, kako to opisuje Danijel Goleman: "je sposobnost prepoznavanja sopstvenih i tuđih osećanja, motivisanja, pravilnog upravljanja emocijama u nama i u odnosima".
Zaključci
U školi se predaje matematika, engleski jezik, geografija, muzika, fizičko vaspitanje itd. Ali ne postoji predmet koji se zove "emocionalna inteligencija". Učenje naše dece da ostvare zdrav kontakt sa svojim emocijama i emocijama drugih, pružiće im priliku da uživaju u dobrom emocionalnom zdravlju.
U društvu u kojem smo bombardovani spoljnim stimulansima, promena fokusa i upoznavanje jedni drugih biće od suštinskog značaja za rast u miru i harmoniji.
Prevod teksta:https://lamenteemeravigliosa.it/crescere-bambini-felici-ed-emotivamente-forti/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
