Odvaži se i kreni svojim putem

​Stvarni život počinje u trenutku kada se čovjek susreće sa očajanjem i bezizlaznošću zbog toga što ničega neće biti.

​Da je sudbina baš takva i da se to iskustvo ne može ukinuti. Da si nemoćan da je promijeniš. Da bliski i porodica neće pomoći, bez obzira koliko da se ljutiš. Da su roditelji dali to što su dali i da to nije u redu, i nećeš zaboraviti. Da su snovi o drugoj stvarnosti - samo snovi. 

​Kada treba da uradi važan izbor, čovjek ostaje sam. Nemoguće je ništa ne osjećati i proći bez posledica po organizam. Niko osim njega neće očistiti đubre, neće se brinuti o duševnim ranama i neće protresti kosture u ormaru.

I sav taj kovitlac je još i konačan.

Stvarni život počinje kada se čovjek susreće sa svim gore navedenim i sposoban je da to izdrži. Ne opija se, ne ide u fantaziju, ne prejeda se, ne puši, ne potiskuje, već baš izdži, ostajući pri tom živ i osjetljiv. 

I sa tom osjetljivošću, usamljenošću i odgovornošću počne da radi prve samostalne korake. Donosi lične i možda ne sasvim popularne odluke. Okuraži se da ide u svom pravcu shvatajući da nema nikakvih garancija.

Međutim, ja ne znam nikoga ko je stvarno prošao kroz bezizlaznost, zavirio sa druge strane, stao na svoje noge i pošao svojim putem a da je zažalio zbog toga.

Aglaja Datešidže


Prevod teksta:  sobiratelzvezd.ru 

Prevela: Beba Muratović - bebamur.com
​