Potrebne su nam bilo kakve emocije i osećanja da bismo reagovali na ono što se dešava nama i oko nas, da bismo pronašli adekvatan način delovanja i što produktivnije se prilagodili promenljivim uslovima.
Navikli smo da osećanja delimo na „loša“, „negativna“ i „dobra“, „pozitivna“. „Dobra“ osećanja su prijatna za doživljavanje: radost, ljubav, oduševljenje, zadovoljstvo.
Zašto su nam potrebna osećanja i emocije?
A ona „loša“ su neprijatna. „Loše“ obično uključuju bes, mržnju, iritaciju, bol, patnju, melanholiju, razočaranje, krivicu, stid, gađenje, strah, anksioznost, brigu.
„Loša“, „negativna“ osećanja ne samo da su neprijatna za doživljavanje, već su često zabranjena od detinjstva:
Zašto si tako sumorna?"
„Zar je moguće biti ljut na baku!“
„Pa, zašto plačeš kao devojka, to uopšte ne boli!“
"Rekla sam ti! Ali nisi slušao!"
„Nema smisla negodovati na kašu – hajde da jedemo, ili ću te sad sam nahraniti!“
"Nije strašno, ne izmišljaj, samo napred!"
Dete se plaši da se naljuti jer se plaši da ne uvredi, uznemiri ili naljuti majku. I potpuno zaboravlja kako da se ljuti i postaje stalno sladak i popustljiv.
Dete se pretvara da se ne plaši da ne bi izgledalo kao kukavica. I nauči da ignoriše strah.
Dete se pretvara da ga ne boli i uči da se ne oslanja na svoja osećanja.
Osoba koja ignoriše ili potiskuje jedno od svojih osećanja troši mnogo energije da to ne pokaže. Naročito ako je osećaj „sraman“ - na primer, odraslom, ozbiljnom preduzetniku izgleda neprihvatljivo da pokazuje strah ili bol. Slatkoj i dirljivoj devojci - ljutnja ili iritacija. Za „spasavanje obraza” potrebno je mnogo emocionalnog stresa, što rezultira osećajem umora, produženim stresom i gubitkom interesovanja za život.
Zašto su nam potrebna osećanja i emocije?
A ona „loša“ su neprijatna. „Loše“ obično uključuju bes, mržnju, iritaciju, bol, patnju, melanholiju, razočaranje, krivicu, stid, gađenje, strah, anksioznost, brigu.
„Loša“, „negativna“ osećanja ne samo da su neprijatna za doživljavanje, već su često zabranjena od detinjstva:
Zašto si tako sumorna?"
„Zar je moguće biti ljut na baku!“
„Pa, zašto plačeš kao devojka, to uopšte ne boli!“
"Rekla sam ti! Ali nisi slušao!"
„Nema smisla negodovati na kašu – hajde da jedemo, ili ću te sad sam nahraniti!“
"Nije strašno, ne izmišljaj, samo napred!"
Dete se plaši da se naljuti jer se plaši da ne uvredi, uznemiri ili naljuti majku. I potpuno zaboravlja kako da se ljuti i postaje stalno sladak i popustljiv.
Dete se pretvara da se ne plaši da ne bi izgledalo kao kukavica. I nauči da ignoriše strah.
Dete se pretvara da ga ne boli i uči da se ne oslanja na svoja osećanja.
Osoba koja ignoriše ili potiskuje jedno od svojih osećanja troši mnogo energije da to ne pokaže. Naročito ako je osećaj „sraman“ - na primer, odraslom, ozbiljnom preduzetniku izgleda neprihvatljivo da pokazuje strah ili bol. Slatkoj i dirljivoj devojci - ljutnja ili iritacija. Za „spasavanje obraza” potrebno je mnogo emocionalnog stresa, što rezultira osećajem umora, produženim stresom i gubitkom interesovanja za život.
Ignorisanje određenih osećanja dovodi do „jednostranog“ razvoja: prijatelj koji se stalno dodvorava ne može da se brane za sebe, bezobzirno hrabar ekstremni sportista često rizikuje život, neosetljivi ženskaroš se plaši bola i izbegava dugotrajne veze, neprincipijelni prevarant izbegava osećanja krivice i stida, kao i iskrenosti i poštenja u vezi, neozbiljna i nemarna devojka često se nađe u neprijatnim situacijama, jer... ignoriše anksioznost i strah.
Potrebne su nam bilo kakve emocije i osećanja da bismo reagovali na ono što se dešava nama i oko nas, da bismo pronašli adekvatan način delovanja i što produktivnije se prilagodili promenljivim uslovima.
Potreban nam je bes da bismo zaštitili sebe i svoje granice.
Bes da se ne razočaraš u sebe.
Potreban nam je strah da bismo reagovali na opasnost.
Anksioznost pomaže da se predvidi opasnost, kao i da se mobilišu resursi u slučaju neočekivane situacije.
Razočarenje da se oslobodite iluzija.
Krivica nam je potrebna da nadoknadimo nastalu štetu i ispravimo situaciju.
Bol nam govori da nešto nije u redu i da moramo nešto da uradimo.
Stid nam pomaže da shvatimo da nam je stalo do mišljenja voljenih.
Čežnja nam pokazuje želju da nešto ili nekoga posedujemo.
Gađenje mi pomaže da razumem šta trenutno želim, a šta mi ne treba.
Autorka Ana Travnikova
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/chuvstva-plohimi-ne-byvayut
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Potrebne su nam bilo kakve emocije i osećanja da bismo reagovali na ono što se dešava nama i oko nas, da bismo pronašli adekvatan način delovanja i što produktivnije se prilagodili promenljivim uslovima.
Potreban nam je bes da bismo zaštitili sebe i svoje granice.
Bes da se ne razočaraš u sebe.
Potreban nam je strah da bismo reagovali na opasnost.
Anksioznost pomaže da se predvidi opasnost, kao i da se mobilišu resursi u slučaju neočekivane situacije.
Razočarenje da se oslobodite iluzija.
Krivica nam je potrebna da nadoknadimo nastalu štetu i ispravimo situaciju.
Bol nam govori da nešto nije u redu i da moramo nešto da uradimo.
Stid nam pomaže da shvatimo da nam je stalo do mišljenja voljenih.
Čežnja nam pokazuje želju da nešto ili nekoga posedujemo.
Gađenje mi pomaže da razumem šta trenutno želim, a šta mi ne treba.
Autorka Ana Travnikova
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/chuvstva-plohimi-ne-byvayut
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
