Osho - Šta je um?

Um nije predmet već događaj. Predmet sadrži materiju, a događaj je samo proces. Predmet je kao kamen, a događaj je kao talas - postoji, ali ne sadrži materiju. Talas je samo događaj između vetra i okeana, proces, pojava.

Šta ostaje iza talasa koji je nestao u okeanu? Ništa. Čak ni trag. Oni koji znaju kažu da je um ptica koja leti na nebu - ne ostavlja otiske ni tragove. Ptica leti ali ne ostavlja za sobom putanju niti trag.

U stvari um ne postoji - postoje samo misli koje se kreću tako brzo da mislite ili osjećate kako nešto postoji u kontinuitetu. Misao sledi misao i nadovezuje se jedna na drugu... razmak je tako mali da ne vidite interval između misli. Dve misli se spajaju, stvaraju kontinuitet i zbog tog kontinuiteta mislite da postoji um.

Misao je samo elektron uma. Baš kao gužva - postoje samo pojedinci na jednom mestu koji odaju utisak zajednice.

 Misli postoje - um ne postoji; um je samo privid. Pre svega, shvatite da su misli kao oblaci koji dolaze i odlaze, a vi ste kao nebo. Misli prolaze kroz vas zato što ste beskrajna praznina. Nema prepreka, nema granica. Nema zidova da ih spreče, niste ograđeni zidovima. Vaše nebo je beskonačno i otvoreno, misli dolaze i odlaze, postajete posmatrač, svedok - ovladali ste umom.

  Um ne postoji i nema nikoga ko bi ga kontrolisao. Praznina u vama vidi, ali ne može da kontroliše. Može da gleda, ali ne može da upravlja - ali samo gledanje je upravljanje, sam fenomen posmatranja, svedočenja postaje velika veština jer um nestaje.

  Um je samo odsustvo vašeg prisustva. Kad mirno sedite, kad se mirno zagledate u um, um će jednostavno nestati. Misli će ostati, one su egzistencijalne, ali um nećete naći.

  Misli nijesu vaše. Naravno, misli vam dolaze, ponekad se i zadrže u vama neko vreme, ali ne potiču od vas. Jeste li ikada obratili pažnju na to da iz vas nije potekla ni  jedna jedina misao - sve misli dolaze vam spolja - nemaju koren ni dom, samo lebde. Ponekad se odmaraju u vama i to je sve - kao što se oblak odmara na vrhu planine.
 
  Ako jednostavno posmatrate, steći će te kontrolu. Reč kontrola nije baš sasvim odgovarajuća jer reči ne mogu biti dobre. Reči pripadaju umu, svetu misli. Reči ne mogu da prodru duboko, plitke su. Privremeno, ta reč pomaže nam da shvatimo šta se tačno dešava - kada se duboko zagledate, videćete da je um pod kontrolom - odjednom ste zagospodarili njime. Misli su tu, ali one vam više nisu gospodari. Ne mogu vam ništa, jednostavno dolaze i odlaze, a vi ostajete netaknuti, kao lotosov cvet na kiši. Kapi padaju na latice, ali brzo klizaju sa njih, čak ih ne dodiruju. Lotos ostaje netaknut.

Buda kaže:" Budi kao lotos, to je sve. Ostani netaknut i imaćeš kontrolu. Ostani netaknut i bićeš gospodar."

 S jedne tačke gledišta, um podseća na talase - komešanje. Kada je okean miran, nenarušen, nema talasa. Kada je uzburkan plimom i jakim vetrom, dižu se ogromni talasi i cela morska površina je haotična, a um postoji sa druge tačke gledišta. Sve ove metafore pomažu vam da shvatite određenu osobinu iznutra koja se ne može iskazati rečima. Te metafore su poetske. Ako se potrudite da ih saosjećajno shvatite, razumećete ih, ali ako pokušate da ih razumete, promaći će vam suština. Zato što su metafore.

  Um ometa svest, baš kao što talasi ometaju okean. Nešto je prodrlo spolja - vetar. Nešto spolja prodrlo je u okean ili u svest - vetar ili misli - nastao je haos. Ipak haos vlada samo na površini. U dubini nema talasa. U dubini nema talasa. Talasi ne mogu da nastanu u dubini jer tamo nema vetra. Dakle, sve je na površini. Ako krenete ka unutrašnjosti, uspostavićete kontrolu. Ako krenete sa površine prema dubini, doći će te do centra. Odjednom će te shvatiti da površina može biti uzburkana, ali da vi možete ostati mirni.

  Ako se budete borili sa talasima, pobediće vas. Borba neće pomoći - morate da prihvatite talase. U stvari, ako pustite čamac da ga talasi nose, ma kako mali bio, nećete biti u opasnosti. Talasi su tu, jednostavno pustite da nose čamac. Prepustite im se, nemojte se opirati. Sjediniti se s njima. Tada će te osetiti neizmernu sreću.

  To je suština surfovanja - kretanje sa talasima a ne protiv njih. Surfovanje može postati sjajna meditacija. Može vam se pružiti pogled na ono što se zbiva iznutra jer to nije borba, već prepuštanje. Nakon te spoznaje možete uživati u svakom talasu... A možete spoznati samo ako tu pojavu posmatrate iz centra.

  Kad dosegnete centar, počećete  da uživate u onome što se dešava na površini. Suština svega je da se ne borite na površini, već da skliznete u centar.

  Dakle ne pokušavajte da ovladate umom - jezik vas može zavesti. Niko ne može da kontroliše, a oni koji to pokušavaju poludeće; jednostavno će postati neurotični jer pokušaj da se nad umom uspostavi kontrola samo predstavlja borbu jednog dela uma za prevlast nad drugim delom uma.

  Samo slabići brinu zbog svojih misli. Samo slabići brinu zbog uma. Snažniji ljudi jednostavno upijaju celinu i zbog toga su bogatiji. Jaki ljudi nikad ništa ne odbacuju.

  Odbacivanje je posledica slabosti - plašite se. Jači ljudi vole da upijaju sve što im život daje. Religijsko, nereligijsko, moralno, nemoralno, božansko, đavolsko - nije važno; snažnija osoba apsorbuje sve. Zbog toga je i bogatija. Ima potpuno drugačiju dubinu koju nemaju obični, religiozni ljudi, siromašni i površni.

  U umu nema ničeg površinskog, u mislima nema ničeg lošeg. Ako je nešto loše, to ostaje na površini, nepotrebno patite zbog svojih delova i parcijalne percepcije.
 
  Kada se usredsredite, malo - pomalo se širite i razvijate. Na kraju se sjedinjujete s celinom, ništa manje od toga.

  Um je prošlost, sećanja, sva nagomilana iskustva, na određen način. Svi vaši postupci, sve vaše misli, sve vaše želje, svi vaši snovi - sve, vaša celokupna prošlost - sjećanje je um. Ako se ne otarasite sjećanja, nećete moći da zagospodarite umom.

  "Ko ste vi?", jedini odgovor koji mi možete dati glasi: " Ne znam." Ako kažete bilo šta drugo, to će biti sjećanje, a ne vi.

  Kako da se otarasite tih sjećanja? Gledajte ih. Budite im svedok. Uvek imajte na umu jedno: " To se dešava meni, ali to nisam ja." Rođeni ste u određenoj porodici, ali vi niste isto što i vaša porodica. Porodica vam se desila - to je događaj izvan vas. Naravno neko vam je dao ime - ime ima svoju upotrebnu vrednost, ali ime nije isto što i vi. Naravno imate određeni oblik, ali vi niste isto što i vaš oblik, oblik je samo kuća u kojoj ste se zatekli. Telo su vam dali roditelji. Telo je dar, ali to niste vi.

Gledajte i odbacujte.

 Neprekidno odbacujte. Nastavite da odbacujete i doći će trenutak da odbacite sve što niste. Odjednom u tom stanju, prvi put suočićete se sa sobom, srešćete se sa svojim bićem. Nastavite da odbacujete sve indentitete koji čine vas kao biće - porodicu, telo, um. U toj praznini, kad odbacujete sve što niste vi, pojaviće se biće iznenada. Prvi put srešćete se sa sobom i taj susret pretvoriće se u nadmoć.

OSHO iz knjige "Svest - ključ za uravnotežen život uma"