Metagenealogija i porodične konstelacije nam govore o tome: delujemo na osnovu onoga što su nas naučili, a ne na osnovu onoga što zaista jesmo. Mi smo kao lutke u ruci prošlosti koja pomjera konce našeg postojanja dok stojimo tamo i gledamo, misleći da smo potpuno bespomoćni pred njom. U međuvremenu, naš život prolazi i mi se nalazimo na kraju reda u tren oka sa ogromnom svešću da nismo živeli svoj život već da smo još jednom ponovili ono što je bilo pre nas.
Porodična prošlost je senka koja hrani lutkara kome smo zaduženi: to je naša lična prošlost, sa kojom smo se toliko poistovetili da se zavaravamo da povučemo konce svog života.
Ali to je pogrešno. Mi nismo naša prošlost.
"Ako ste i dalje vezani za stari san od juče i stalno stavljate cveće na njegov grob, ne možete posaditi seme za novi san koji može da izraste danas."
- Joice Chapman
"Ovako su me vaspitali.", "Moje patnje su me naterale da postanem muškarac/žena kakva sam danas.", "Uvijek smo to radili u porodici." Za svoju nesreću krivimo prošlost – koja više ne postoji, nije više ovde, nije prisutna – dok nam sadašnjost izmiče. Možemo li to popraviti? Da, sa snažnom i odlučnom svešću, sa svesnim činom da vratimo uzde, odgovornost našeg života.
Oslobodite se onoga što niste
"Prošlost leži na sadašnjosti kao mrtvo telo diva."
- Nathaniel Havthorne
Prošlost je mrtva. Što pre ćete to shvatiti i pre ćete moći da se oslobodite tog duha koji vam kvari sadašnjost, čineći da živite nesrećno u senci onoga što više nije. Da bismo se oslobodili, nema mnogo alternativa, moramo da presečemo konce koje nas vezuju za sve što nas blokira: osećanja krivice bez razloga za postojanje, obespravljena uverenja, odgovornosti koje nam ne pripadaju, toksične veze itd. ali da bismo uspeli u svojoj nameri, potrebno je da učinimo čin hrabrosti koji će nam, pre nego što nas dovede do uzdaha olakšanja, doneti udarac u srce: moramo biti u stanju da stvarnosti pogledamo u lice, prepoznamo svog lutkara.
Ali to je pogrešno. Mi nismo naša prošlost.
"Ako ste i dalje vezani za stari san od juče i stalno stavljate cveće na njegov grob, ne možete posaditi seme za novi san koji može da izraste danas."
- Joice Chapman
"Ovako su me vaspitali.", "Moje patnje su me naterale da postanem muškarac/žena kakva sam danas.", "Uvijek smo to radili u porodici." Za svoju nesreću krivimo prošlost – koja više ne postoji, nije više ovde, nije prisutna – dok nam sadašnjost izmiče. Možemo li to popraviti? Da, sa snažnom i odlučnom svešću, sa svesnim činom da vratimo uzde, odgovornost našeg života.
Oslobodite se onoga što niste
"Prošlost leži na sadašnjosti kao mrtvo telo diva."
- Nathaniel Havthorne
Prošlost je mrtva. Što pre ćete to shvatiti i pre ćete moći da se oslobodite tog duha koji vam kvari sadašnjost, čineći da živite nesrećno u senci onoga što više nije. Da bismo se oslobodili, nema mnogo alternativa, moramo da presečemo konce koje nas vezuju za sve što nas blokira: osećanja krivice bez razloga za postojanje, obespravljena uverenja, odgovornosti koje nam ne pripadaju, toksične veze itd. ali da bismo uspeli u svojoj nameri, potrebno je da učinimo čin hrabrosti koji će nam, pre nego što nas dovede do uzdaha olakšanja, doneti udarac u srce: moramo biti u stanju da stvarnosti pogledamo u lice, prepoznamo svog lutkara.
Kada jednom shvatite u koje ruke ste prepustili sudbinu svoje sudbine, shvatićete potencijal kojeg ste se nesvesno odrekli, ali koji sada možete da iskoristite da izgradite put koji vodi ka vama samima. Ići ćeš svojim putem, a ne više putem onih koji su bili pre tebe.
Prepoznajte vrednost svog života
U trenutku kada ste otvorili oči i imali hrabrosti da preuzmete odgovornost za svoj život, možda se osećate izgubljeno. Jer? Jednostavno zato što još ne znaš ko si. Svako drvo koje pruža svoje grane ka nebu ima duboko korenje usidreno u mraku. Gde je tvoj mrak? To nije izvan vas, vi ga imate unutra, zato su introspektivni putevi tako teški: oni nas izlažu pred onim što ne znamo o nama i plašimo ga se, ali ono je tu, usred ta šarena magma energija u pokretu, da ćete naći sirovinu da svoj život učinite svojim velikim delom.
Da biste znali gde želite da idete, morate razumeti ko ste
"Ko sam ja?" jedno je od pitanja koje muči ljudsku dušu od davnina. Odgovor na ovo pitanje je težak, ima onih koji će odgovoriti imenom i prezimenom, ponovo se vezujući za rodoslovnu lozu, dok će drugi odgovoriti svojom profesijom: „Ja sam pravnik“, a ne „Ja sam pravnik“. Evo kako da zaključate ceo univerzum u nešto što radite i pomešate ga sa onim što jeste.
Nakon celog života poistovećivanja sa svojom profesijom, odlazak u penziju je kao postati apatrid u svetu koji smo izgradili svojim rukama, ili kada mu roditelji umru, čovek se oseća bez korena, dolazi kriza pred kojom se uvek predajemo, a kriza koja dolazi kasno, kada nam je ta budućnost koju bismo mogli da izgradimo već okrenula leđa. Razumevanje ko smo pre nego što bude prekasno nije samo oslobađajući gest prema nama, već je i oslobađajući gest prema drugima, koji više ne moraju da zauzimaju mesto čuvara našeg identiteta.
Pravo vrijeme je sada
Vreme marioneta i lutkara je prošlo, život nam se dosađuje dok čekamo, ispred našeg pozorišta, kraj predstave. Možemo birati da li da iznova ponavljamo iste scene, poglede i časopise, ili da izađemo na videlo i uzmemo svoj život za ruku, ostavljajući za sobom svet uloga i maski koje nam ne pripadaju.
Sandra Saporito
Prevod teksta: https://www.eticamente.net/60649/stai-male-perche-sei-in-continua-lotta-contro-la-vita.html
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Prepoznajte vrednost svog života
U trenutku kada ste otvorili oči i imali hrabrosti da preuzmete odgovornost za svoj život, možda se osećate izgubljeno. Jer? Jednostavno zato što još ne znaš ko si. Svako drvo koje pruža svoje grane ka nebu ima duboko korenje usidreno u mraku. Gde je tvoj mrak? To nije izvan vas, vi ga imate unutra, zato su introspektivni putevi tako teški: oni nas izlažu pred onim što ne znamo o nama i plašimo ga se, ali ono je tu, usred ta šarena magma energija u pokretu, da ćete naći sirovinu da svoj život učinite svojim velikim delom.
Da biste znali gde želite da idete, morate razumeti ko ste
"Ko sam ja?" jedno je od pitanja koje muči ljudsku dušu od davnina. Odgovor na ovo pitanje je težak, ima onih koji će odgovoriti imenom i prezimenom, ponovo se vezujući za rodoslovnu lozu, dok će drugi odgovoriti svojom profesijom: „Ja sam pravnik“, a ne „Ja sam pravnik“. Evo kako da zaključate ceo univerzum u nešto što radite i pomešate ga sa onim što jeste.
Nakon celog života poistovećivanja sa svojom profesijom, odlazak u penziju je kao postati apatrid u svetu koji smo izgradili svojim rukama, ili kada mu roditelji umru, čovek se oseća bez korena, dolazi kriza pred kojom se uvek predajemo, a kriza koja dolazi kasno, kada nam je ta budućnost koju bismo mogli da izgradimo već okrenula leđa. Razumevanje ko smo pre nego što bude prekasno nije samo oslobađajući gest prema nama, već je i oslobađajući gest prema drugima, koji više ne moraju da zauzimaju mesto čuvara našeg identiteta.
Pravo vrijeme je sada
Vreme marioneta i lutkara je prošlo, život nam se dosađuje dok čekamo, ispred našeg pozorišta, kraj predstave. Možemo birati da li da iznova ponavljamo iste scene, poglede i časopise, ili da izađemo na videlo i uzmemo svoj život za ruku, ostavljajući za sobom svet uloga i maski koje nam ne pripadaju.
Sandra Saporito
Prevod teksta: https://www.eticamente.net/60649/stai-male-perche-sei-in-continua-lotta-contro-la-vita.html
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
