Neznanje ima svojih čari, čistotu. Liči na ogledalo bez ijedne mrljice, na mirno jezero u kome se ogledaju zvezde i drveće sa obale. Stanje neznanja je najviši stepen ljudske evolucije.
Kakva divna anegdota:
Dok se uspinjao na visoki tron, Dogen Zenjin je rekao:
"Zen učitelj Hogen je učio kod Keišin Zenjija.
Jednom ga je Keišin Zenji pitao:'Džoza, kuda ideš?'
Hogen je odgovorio: 'Lutam besciljno.'
Keišin ga upita: 'Koji je cilj tvog lutanja?'
Hogen reče: 'Ne znam. Lutam besciljno.'
Keišin mu reče:'Neznanje je najbolji prijatelj.'
Hogen je istog trenutka osetio veliko prosvetljenje."
Učitelj pita: " Kuda ideš?" Učenik odgovara: " Nikud odredjeno." Besciljno kao opali list na vetru, kud god ga vetar odnese: na sever - sever je divan; na jug - onda je jug divan - sve je božansko. Kud god da krenete, srešćete se sa njim. Ne treba vam nikakav cilj.
Čim postavite ciljeve, unezverite se; usmerava te se na odredište. Čim steknete odredište, udaljavate se od celine. Imate svoje lične ciljeve, a to je koren ega. Nemati odredište znači sjediniti se sa celinom. Sjediniti se sa celinom je moguće samo ako lutate besciljno.
Sledbenici zena su lutalice, bez cilja, bez odredišta, bez budućnosti. Žive bez ikakve namere prepuštajući se kao što se opali list prepušta na milost i nemilost vetru. Poručuje strujama:" Nosi me kuda god hoćeš!" Ako ga vetar podigne visoko, ne osjeća se superiorno u odnosu na one koji leže na zemlji. Ako padne na tlo, ne osjeća se inferiorno u odnosu na one koji lete visoko na nebu. Ne može da padne. Ne može se osjećati iznevereno. Ako nemate cilj, kako možete pasti? Ako niste krenuli nikuda, kako možete biti frustrirani? Ambicije donose neuspehe.
Zen sledbenik je uvek pobedonosac, čak i u neuspehu.
Jednostavno kaže "Ne znam".
Kako da znate ako nemate cilj? Kako bi ste mogli znati ako nemate nikakav smer? Kako vi možete biti vi ako nemate nikakvih ciljeva? Ego postoji samo onda kada postoje ciljevi, ambicije i želje.
Znanje vas odvaja od stvarnosti. Što više znate više se udaljavate - toliko je knjiga između vas i realnosti. Što više znate, veća je razdaljine koja vas deli. Ako ništa ne znate, nema distance. Ako se suočite sa realnošću lice u lice, čak i bliže od toga - postajete jedno. Zato je učitelj rekao "Neznanje je najbolji prijatelj."
U trenutku kada shvatite da ne znate, između vas i realnosti se rađa duboka povezanost, veliko prijateljstvo. Pretvara se u ljubavnu vezu, grliti realnost. Topiti se u realnosti kao sneg na suncu. Sjedinili ste se. Ne možete se odvojiti jedno od drugog.
Učenost deli, neznanje spaja.
"Neznanje je najbolji prijatelj."
Osho iz knjige "Čovek koji je voleo galebove"
Jednostavno kaže "Ne znam".
Kako da znate ako nemate cilj? Kako bi ste mogli znati ako nemate nikakav smer? Kako vi možete biti vi ako nemate nikakvih ciljeva? Ego postoji samo onda kada postoje ciljevi, ambicije i želje.
Znanje vas odvaja od stvarnosti. Što više znate više se udaljavate - toliko je knjiga između vas i realnosti. Što više znate, veća je razdaljine koja vas deli. Ako ništa ne znate, nema distance. Ako se suočite sa realnošću lice u lice, čak i bliže od toga - postajete jedno. Zato je učitelj rekao "Neznanje je najbolji prijatelj."
U trenutku kada shvatite da ne znate, između vas i realnosti se rađa duboka povezanost, veliko prijateljstvo. Pretvara se u ljubavnu vezu, grliti realnost. Topiti se u realnosti kao sneg na suncu. Sjedinili ste se. Ne možete se odvojiti jedno od drugog.
Učenost deli, neznanje spaja.
"Neznanje je najbolji prijatelj."
Osho iz knjige "Čovek koji je voleo galebove"
