Često srećem ljude koji imaju 20, 30, 40 godina, ali ovo je spoljašnje. A tamo, unutra, kao da su ostali u dalekom detinjstvu i još uvek čekaju ljubav, koju tada nisu dočekali. I ostaju tu dok ne nauče da sami pronalaze zadovoljstvo u sebi.
Svako doba ima svoje potrebe, što znači da briga i ljubav roditelja svake godine imaju svoje karakteristike.
U detinjstvu počinje da se formira poverenje, pa ljubav prema detetu leži u osetljivoj brizi majke za njegove potrebe. Ako je u ovom uzrastu majka bila nepouzdana, odbacila dete itd., To može stvoriti sumnju i strah za njeno dobro.
U odraslom dobu teško je uspostaviti kontakt sa takvim ljudima, u vezama često podvrgavaju partnera testovima i testovima poverenja. U bliskim odnosima mogu se osećati bespomoćno i ranjivo.
Malo kasnije, sa 2-3 godine, dete uči da bude autonomno i razvija samokontrolu. Ako roditelji ometaju razvoj u ovim pravcima, na primer, nestrpljivo i uporno rade ono što dete može samo ili, obrnuto, očekuju radnje koje dete nije u stanju da uradi samo, formira se osećaj stida. A ako su roditelji stalno previše zaštitnički nastrojeni prema detetu i pritom ostaju gluvi na njegove prave potrebe, postoji sumnja u njegovu sposobnost da kontroliše svet oko sebe i ovlada sobom.
Već kao odrasli, takvi ljudi, umesto da budu samouvereni, misle da drugi bulje u njih i da se prema njima odnose sa podozrenjem i neodobravanjem. Oni takođe mogu ispoljiti opsesivno-kompulzivne simptome ili paranoičan strah od progona.
Ljubav prema detetu od 3-6 godina je podsticanje samostalnog delovanja, podrška inicijativi, priznavanje prava na radoznalost i kreativnost. Ako roditelji tokom ovog perioda ne dozvoljavaju detetu da deluje samostalno, preterano kažnjavaju u skladu sa njihovim potrebama, razvija se osećaj krivice.
A onda u odraslom dobu, takvoj „velikoj deci“ nedostaje odlučnost da postave realne ciljeve i ostvare ih. Pored toga, stalna krivica može izazvati pasivnost, impotenciju ili frigidnost, kao i psihopatsko ponašanje.
U školskom uzrastu kod dece se formira marljivost. Ako u ovom periodu postoji sumnja u sposobnosti ili status deteta među vršnjacima, to može obeshrabriti dalje učenje, a može se formirati i osećaj inferiornosti, što će dodatno ubiti poverenje u nečiju sposobnost da efikasno funkcioniše i postoji u svetu.
Ako deca školska postignuća i rad doživljavaju kao jedini kriterijum po kome se procenjuju njihove zasluge, u odraslom dobu mogu postati „radna snaga“ u hijerarhiji uloga koju je uspostavilo društvo.
Nudim da pružim ruku pomoći vašem unutrašnjem detetu i pomognem mu da raste. Da biste to uradili, pronađite svoju fotografiju iz detinjstva ili samo zamislite dete koje živi u vama. Koliko je staro? Kako ono izgleda? O čemu ono razmišlja? Ko je u blizini? Šta ga brine?
Pričaj sa njim...
Uzmite list papira i dve olovke različitih boja: jednu u desnu ruku, drugu u levu. Ako ste dešnjak, onda pišite desnom rukom kao odrasla osoba, a levom kao svoje unutrašnje dete. Ako ste levoruki, onda obrnuto.
U dijalogu ste samo vi i vaše unutrašnje dete. Ko će od vas prvi stupiti u kontakt? Gde počinjete svoju komunikaciju? Odgovori koje dobijete na svoja pitanja mogu vas iznenaditi.
Sada kada ste pronašli dete i ušli u razgovor sa njim, vreme je da uspostavite taj odnos sa njim. Komunicirajte sa bebom unutra koliko god želi. Pitajte ga šta nedostaje. Daj mu šta traži. Nazovite ga imenom, recite tople, ljubazne reči, izrazite mu ljubav, posavetujte ga nešto.
Budite vi roditelj koji vam je tada bio potreban.
Irina Parfenova
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/65269-my-ostaemsya-v-tom-vozraste-gde-nas-nedolyubili
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
U detinjstvu počinje da se formira poverenje, pa ljubav prema detetu leži u osetljivoj brizi majke za njegove potrebe. Ako je u ovom uzrastu majka bila nepouzdana, odbacila dete itd., To može stvoriti sumnju i strah za njeno dobro.
U odraslom dobu teško je uspostaviti kontakt sa takvim ljudima, u vezama često podvrgavaju partnera testovima i testovima poverenja. U bliskim odnosima mogu se osećati bespomoćno i ranjivo.
Malo kasnije, sa 2-3 godine, dete uči da bude autonomno i razvija samokontrolu. Ako roditelji ometaju razvoj u ovim pravcima, na primer, nestrpljivo i uporno rade ono što dete može samo ili, obrnuto, očekuju radnje koje dete nije u stanju da uradi samo, formira se osećaj stida. A ako su roditelji stalno previše zaštitnički nastrojeni prema detetu i pritom ostaju gluvi na njegove prave potrebe, postoji sumnja u njegovu sposobnost da kontroliše svet oko sebe i ovlada sobom.
Već kao odrasli, takvi ljudi, umesto da budu samouvereni, misle da drugi bulje u njih i da se prema njima odnose sa podozrenjem i neodobravanjem. Oni takođe mogu ispoljiti opsesivno-kompulzivne simptome ili paranoičan strah od progona.
Ljubav prema detetu od 3-6 godina je podsticanje samostalnog delovanja, podrška inicijativi, priznavanje prava na radoznalost i kreativnost. Ako roditelji tokom ovog perioda ne dozvoljavaju detetu da deluje samostalno, preterano kažnjavaju u skladu sa njihovim potrebama, razvija se osećaj krivice.
A onda u odraslom dobu, takvoj „velikoj deci“ nedostaje odlučnost da postave realne ciljeve i ostvare ih. Pored toga, stalna krivica može izazvati pasivnost, impotenciju ili frigidnost, kao i psihopatsko ponašanje.
U školskom uzrastu kod dece se formira marljivost. Ako u ovom periodu postoji sumnja u sposobnosti ili status deteta među vršnjacima, to može obeshrabriti dalje učenje, a može se formirati i osećaj inferiornosti, što će dodatno ubiti poverenje u nečiju sposobnost da efikasno funkcioniše i postoji u svetu.
Ako deca školska postignuća i rad doživljavaju kao jedini kriterijum po kome se procenjuju njihove zasluge, u odraslom dobu mogu postati „radna snaga“ u hijerarhiji uloga koju je uspostavilo društvo.
Nudim da pružim ruku pomoći vašem unutrašnjem detetu i pomognem mu da raste. Da biste to uradili, pronađite svoju fotografiju iz detinjstva ili samo zamislite dete koje živi u vama. Koliko je staro? Kako ono izgleda? O čemu ono razmišlja? Ko je u blizini? Šta ga brine?
Pričaj sa njim...
Uzmite list papira i dve olovke različitih boja: jednu u desnu ruku, drugu u levu. Ako ste dešnjak, onda pišite desnom rukom kao odrasla osoba, a levom kao svoje unutrašnje dete. Ako ste levoruki, onda obrnuto.
U dijalogu ste samo vi i vaše unutrašnje dete. Ko će od vas prvi stupiti u kontakt? Gde počinjete svoju komunikaciju? Odgovori koje dobijete na svoja pitanja mogu vas iznenaditi.
Sada kada ste pronašli dete i ušli u razgovor sa njim, vreme je da uspostavite taj odnos sa njim. Komunicirajte sa bebom unutra koliko god želi. Pitajte ga šta nedostaje. Daj mu šta traži. Nazovite ga imenom, recite tople, ljubazne reči, izrazite mu ljubav, posavetujte ga nešto.
Budite vi roditelj koji vam je tada bio potreban.
Irina Parfenova
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/65269-my-ostaemsya-v-tom-vozraste-gde-nas-nedolyubili
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
