Koliko često se uvrediš? Možda je neko uvređen na tebe? Ako u životu niste naišli na ogorčenost, onda hitno morate da posetite psihoterapeuta. Psiholog Aleksandar Safronov u ovom članku predlaže razumevanje ovih pitanja.
Prvo, trebalo bi da naučimo više o našim pritužbama. Kako se formira ozlojeđenost, kako se konsoliduje u psihi, kako utiče na nas i na biohemijske procese u telu, kako se manifestuje u ponašanju i percipira u društvu i zašto se ljudi tako često vređaju.
Ne možete uvrediti, možete samo biti uvređeni
Bilo bi lepo znati kako je u našem govoru (semantici) kodirana ogorčenost i kako je simbolizovana u mitovima. Mogu na to da gledam iz religiozne perspektive, ali nisam siguran da želim da napišem knjigu o ozlojeđenosti.
Pa, da li se ljutiš na nekoga? O roditeljima, rođacima, prijateljima, kolegama? Nemojte se stideti da to priznate sebi. Usput, stidljivost se takođe može lečiti.
Ako primetite, vređaju nas oni koji su nam bliski. A pritom nas ne vređa mačka koja je pokvarila papuče, a ni vreme. Ovo je važno, ali na to ćemo se vratiti kasnije, ali sada obratimo pažnju na sopstvena osećanja i misli tokom napada. Ovo će biti korisno za rešavanje pitanja ogorčenosti za one koji su već odlučili da se oslobode toga.
U redu. Pustite ovu informaciju za sada po strani, a prekršaj ćemo sagledati sa strane psihologije.
Detetov prvi udah je početak interakcije sa spoljnim svetom, a mi postajemo zavisni od mnogih stvari. Primanje od sveta, tj. majke, sredstva za rast tela, počinjemo da postavljamo svoje zahteve.
Učimo da zadovoljimo svoje potrebe na osnovu instinkta. Za sada postoje samo potrebe, kojih nema mnogo. U budućnosti će biti više želja i biće ih mnogo više. Jeste li videli kako se bebe ponašaju? Svojim ponašanjem kontrolišu ponašanje svoje majke.
Šta se dalje dešava? Razvija se određena veština i način reagovanja da bi se preživelo. Osećanja su povezana sa ponašanjem, a u početku ovaj proces kontroliše dete. Dete dobija „bonuse“ uz pomoć ozlojeđenosti. U stanju ozlojeđenosti možete sebi dozvoliti da uradite ili ne učinite nešto, a za to se ništa neće dogoditi. "On je prvi počeo!" Da li je ovo poznata fraza?
U pravu je ko se prvi uvredio. Krivica automatski ide na protivnika.
Iz ovoga je jasno da ozlojeđenost nije samo osećanje, već emocionalna i bihevioralna reakcija, tj. ozlojeđenost su osećanja + ponašanje.
Ne možete uvrediti, možete samo biti uvređeni
Bilo bi lepo znati kako je u našem govoru (semantici) kodirana ogorčenost i kako je simbolizovana u mitovima. Mogu na to da gledam iz religiozne perspektive, ali nisam siguran da želim da napišem knjigu o ozlojeđenosti.
Pa, da li se ljutiš na nekoga? O roditeljima, rođacima, prijateljima, kolegama? Nemojte se stideti da to priznate sebi. Usput, stidljivost se takođe može lečiti.
Ako primetite, vređaju nas oni koji su nam bliski. A pritom nas ne vređa mačka koja je pokvarila papuče, a ni vreme. Ovo je važno, ali na to ćemo se vratiti kasnije, ali sada obratimo pažnju na sopstvena osećanja i misli tokom napada. Ovo će biti korisno za rešavanje pitanja ogorčenosti za one koji su već odlučili da se oslobode toga.
- Pod kojim okolnostima se osećate uvređenim?
- Kako se manifestuje u telu?
- Kako to osećate i gde tačno u telu?
- Koje misli se pojavljuju i kako utiču na vaše ponašanje u sadašnjem trenutku i u budućnosti?
- Da li ste mogli da se zamislite spolja tokom vređanja? Kako izgledaš? Verovatno osećate nešto kada vidite da ste uvređeni spolja?
U redu. Pustite ovu informaciju za sada po strani, a prekršaj ćemo sagledati sa strane psihologije.
Detetov prvi udah je početak interakcije sa spoljnim svetom, a mi postajemo zavisni od mnogih stvari. Primanje od sveta, tj. majke, sredstva za rast tela, počinjemo da postavljamo svoje zahteve.
Učimo da zadovoljimo svoje potrebe na osnovu instinkta. Za sada postoje samo potrebe, kojih nema mnogo. U budućnosti će biti više želja i biće ih mnogo više. Jeste li videli kako se bebe ponašaju? Svojim ponašanjem kontrolišu ponašanje svoje majke.
Šta se dalje dešava? Razvija se određena veština i način reagovanja da bi se preživelo. Osećanja su povezana sa ponašanjem, a u početku ovaj proces kontroliše dete. Dete dobija „bonuse“ uz pomoć ozlojeđenosti. U stanju ozlojeđenosti možete sebi dozvoliti da uradite ili ne učinite nešto, a za to se ništa neće dogoditi. "On je prvi počeo!" Da li je ovo poznata fraza?
U pravu je ko se prvi uvredio. Krivica automatski ide na protivnika.
Iz ovoga je jasno da ozlojeđenost nije samo osećanje, već emocionalna i bihevioralna reakcija, tj. ozlojeđenost su osećanja + ponašanje.
Mislim da je sada vredno obratiti pažnju na emocionalnu komponentu prekršaja i razmotriti je na hormonskom nivou.
Radovi istraživača kažu da ljutnja nije „čista” emocija, već se sastoji od: tuge (hormon melatonin), želje (oluja emocija) i agresije (hormon norepinefrin). Agresija je ovde potisnuti strah.
Ako prestupnik zadovolji potrebu, onda će mu se dodati oksitocin, a ljudima nije lako da se skinu sa ove „igle“.
Ogorčenost na ovaj kompotni hormon ispunjava unutrašnju prazninu i time podržava opstanak sistema lišenog životnog zadovoljstva.
Pošto je agresija komponenta ogorčenosti i uključena je u procese koji se odnose na lične granice osobe, ona ima 2 načina: izaći napolje ili ući unutra. Ogorčenost služi kao odbrana od spoljnih pretnji, a to je zbog razloga koji se kriju u evoluciji vrste, ali životinje se ne vređaju na viku komšije. I ovde smo mi, kao ljudi, dobili dar od prirode i evolucije: počeli smo da razmišljamo apstraktnim dizajnom pre oko 50 hiljada godina (možda grešim u datumima), kada smo počeli da crtamo po zidovima. Neokorteks („novi korteks“) nam je omogućio da napravimo evolutivni skok, ali niko nije otkazao limbički sistem.
Ova tema je toliko interesantna da zahteva poseban članak. Samo da kažem da na naše ponašanje utiču i naše rano okruženje, evolucioni mehanizmi i geni predaka.
Šta radi starije dete? Počinje da razvija teritoriju i gradi odnose u društvu. Kao slabija od odraslih i zavisna od sredine, deca ne mogu otvoreno da ispoljavaju agresiju i na silu brane svoje interese. Pozivaju se na pravdu, na osećanja drugih, vrše pritisak na emocije (sažaljenje, strah, krivicu) i, naravno, uvrede se. Dakle , ozlojeđenost postaje oruđe, psihološka tehnika za zadovoljenje nečijih potreba, uslovni refleks sa pojačanjem, mazohistički način održavanja unutrašnje ravnoteže. Ogorčenost će zauzeti mesto samopouzdanja, smirenosti i samoljublja.
Sve ovo će uticati i na fizičko zdravlje i na društvene odnose. Verovatno ste sreli starce koji se vređaju kao deca. To nam govori da dečji delovi nastavljaju da žive svojim životom i da su poluautonomni i teže samostalnosti i formiraju upravo tu zavisnost.
Iz kontrolisanog područja ovo ponašanje će otići i postati nesvesno, tj. navika.
Inače, kako sada izgleda slika koja je predstavljena? Kako se sada osećate prema njoj?
Šta je sa prestupnikom? Na kraju krajeva, ozlojeđenost je prilično bolan način manipulisanja njegovim ponašanjem. Kažnjavajući drugog osećanjem krivice zato što nismo ispunili sopstvena očekivanja i što želimo da povratimo „pravdu“, izazivamo agresiju u njemu. Odbraniće se ili pokazati bespomoćnost.
Stvar je u tome što nas vređaju ljudi koji su nam bliski. Blizina čoveka u našoj mentalnoj slici sveta može se lako odrediti zamišljanjem njegove slike. Njegov (slike) položaj očiju, udaljenost do njega i druge karakteristike slike govoriće o stavu osobe prema protivniku, a reakcija u telu pokazaće mesto gde se emocija beleži u telu.
Radovi istraživača kažu da ljutnja nije „čista” emocija, već se sastoji od: tuge (hormon melatonin), želje (oluja emocija) i agresije (hormon norepinefrin). Agresija je ovde potisnuti strah.
Ako prestupnik zadovolji potrebu, onda će mu se dodati oksitocin, a ljudima nije lako da se skinu sa ove „igle“.
Ogorčenost na ovaj kompotni hormon ispunjava unutrašnju prazninu i time podržava opstanak sistema lišenog životnog zadovoljstva.
Pošto je agresija komponenta ogorčenosti i uključena je u procese koji se odnose na lične granice osobe, ona ima 2 načina: izaći napolje ili ući unutra. Ogorčenost služi kao odbrana od spoljnih pretnji, a to je zbog razloga koji se kriju u evoluciji vrste, ali životinje se ne vređaju na viku komšije. I ovde smo mi, kao ljudi, dobili dar od prirode i evolucije: počeli smo da razmišljamo apstraktnim dizajnom pre oko 50 hiljada godina (možda grešim u datumima), kada smo počeli da crtamo po zidovima. Neokorteks („novi korteks“) nam je omogućio da napravimo evolutivni skok, ali niko nije otkazao limbički sistem.
Ova tema je toliko interesantna da zahteva poseban članak. Samo da kažem da na naše ponašanje utiču i naše rano okruženje, evolucioni mehanizmi i geni predaka.
Šta radi starije dete? Počinje da razvija teritoriju i gradi odnose u društvu. Kao slabija od odraslih i zavisna od sredine, deca ne mogu otvoreno da ispoljavaju agresiju i na silu brane svoje interese. Pozivaju se na pravdu, na osećanja drugih, vrše pritisak na emocije (sažaljenje, strah, krivicu) i, naravno, uvrede se. Dakle , ozlojeđenost postaje oruđe, psihološka tehnika za zadovoljenje nečijih potreba, uslovni refleks sa pojačanjem, mazohistički način održavanja unutrašnje ravnoteže. Ogorčenost će zauzeti mesto samopouzdanja, smirenosti i samoljublja.
Sve ovo će uticati i na fizičko zdravlje i na društvene odnose. Verovatno ste sreli starce koji se vređaju kao deca. To nam govori da dečji delovi nastavljaju da žive svojim životom i da su poluautonomni i teže samostalnosti i formiraju upravo tu zavisnost.
Iz kontrolisanog područja ovo ponašanje će otići i postati nesvesno, tj. navika.
Inače, kako sada izgleda slika koja je predstavljena? Kako se sada osećate prema njoj?
Šta je sa prestupnikom? Na kraju krajeva, ozlojeđenost je prilično bolan način manipulisanja njegovim ponašanjem. Kažnjavajući drugog osećanjem krivice zato što nismo ispunili sopstvena očekivanja i što želimo da povratimo „pravdu“, izazivamo agresiju u njemu. Odbraniće se ili pokazati bespomoćnost.
Stvar je u tome što nas vređaju ljudi koji su nam bliski. Blizina čoveka u našoj mentalnoj slici sveta može se lako odrediti zamišljanjem njegove slike. Njegov (slike) položaj očiju, udaljenost do njega i druge karakteristike slike govoriće o stavu osobe prema protivniku, a reakcija u telu pokazaće mesto gde se emocija beleži u telu.
Kako će se ponašati ova energija? Može se potisnuti i vremenom će se manifestovati na nivou tela, ili se može manifestovati u agresivnom ponašanju.
Žrtva može postati agresor i tada učesnici sukoba menjaju mesta. Stiven Karpman je u svom „trouglu“ pokazao objašnjenje ovih uloga, strukturu i dinamiku takve komunikacije.
Društvena sabotaža, ćutanje, ignorisanje i drugi oblici ponašanja kada je uvređen dovode do narušavanja interakcije pojedinca sa okolinom, koje karakteriše nemogućnost da ostvari svoju pozitivnu društvenu ulogu u specifičnim mikrosocijalnim uslovima, koji odgovaraju njegovim mogućnostima.
To su oblici psihološke odbrane u kojima se informacija o izvoru uticaja kontroliše ograničavanjem obima takve informacije ili njenom iskrivljenom percepcijom. Ovo ponašanje promoviše i prati sukobe.
Svađa je kada smeće, iskrivljena percepcija drugog ne dozvoljavaju da se vidi ovo drugo i zauzima prostor između njih. Ako obratite pažnju na semantiku, onda je svađa između ljudi, ali je ogorčenost unutar osobe.
Iz ovoga sledi da ogorčenost ne dozvoljava čoveku da jasno sagleda situaciju i njene učesnike.
Ogorčenost ne samo da uništava telo uvređene osobe, već utiče i na zdravlje nas samih. To uključuje mentalnu agresiju.
Kako se verska uverenja odnose na „neopraštanje“, znate? Kako se doživljava mrzeti drugog i zadržati to osećanje u sebi? Da li je žrtva prava u Božjim očima i bezgrešna? – Da, ona se bavi menjanjem drugih ljudi, nanošenjem duševne patnje drugom. Višje sile ne prihvataju fatamorganu duševnog zadovoljstva i uspostavljanja pravde kroz nju.
I u religioznim praksama i u terapijskim, rešenje problema počinje prihvatanjem.
Pogledajte sliku sebe koju ste zamislili.
Kako on sada izgleda?
Kako se ovako osećate prema sebi?
Pozdravi je (u liku sebe, uvređenog), mentalno:
- Zdravo! prihvatam te!
Reagovanje?
Ako nema reakcije, ne prihvatate je u sebi! Najverovatnije, kada se pogledate spolja, imaćete neprijatna osećanja. Ovo se može promeniti ako želite i dovoljno brzo.
Zapamtite: kada prestanete da se vređate, prestaćete da budete uvređeni. Ne možete uvrediti, možete samo biti uvređeni.
Ostanite zdravi!
Autor Aleksandar Safronov
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/obida
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Žrtva može postati agresor i tada učesnici sukoba menjaju mesta. Stiven Karpman je u svom „trouglu“ pokazao objašnjenje ovih uloga, strukturu i dinamiku takve komunikacije.
Društvena sabotaža, ćutanje, ignorisanje i drugi oblici ponašanja kada je uvređen dovode do narušavanja interakcije pojedinca sa okolinom, koje karakteriše nemogućnost da ostvari svoju pozitivnu društvenu ulogu u specifičnim mikrosocijalnim uslovima, koji odgovaraju njegovim mogućnostima.
To su oblici psihološke odbrane u kojima se informacija o izvoru uticaja kontroliše ograničavanjem obima takve informacije ili njenom iskrivljenom percepcijom. Ovo ponašanje promoviše i prati sukobe.
Svađa je kada smeće, iskrivljena percepcija drugog ne dozvoljavaju da se vidi ovo drugo i zauzima prostor između njih. Ako obratite pažnju na semantiku, onda je svađa između ljudi, ali je ogorčenost unutar osobe.
Iz ovoga sledi da ogorčenost ne dozvoljava čoveku da jasno sagleda situaciju i njene učesnike.
Ogorčenost ne samo da uništava telo uvređene osobe, već utiče i na zdravlje nas samih. To uključuje mentalnu agresiju.
Kako se verska uverenja odnose na „neopraštanje“, znate? Kako se doživljava mrzeti drugog i zadržati to osećanje u sebi? Da li je žrtva prava u Božjim očima i bezgrešna? – Da, ona se bavi menjanjem drugih ljudi, nanošenjem duševne patnje drugom. Višje sile ne prihvataju fatamorganu duševnog zadovoljstva i uspostavljanja pravde kroz nju.
I u religioznim praksama i u terapijskim, rešenje problema počinje prihvatanjem.
Pogledajte sliku sebe koju ste zamislili.
Kako on sada izgleda?
Kako se ovako osećate prema sebi?
Pozdravi je (u liku sebe, uvređenog), mentalno:
- Zdravo! prihvatam te!
Reagovanje?
Ako nema reakcije, ne prihvatate je u sebi! Najverovatnije, kada se pogledate spolja, imaćete neprijatna osećanja. Ovo se može promeniti ako želite i dovoljno brzo.
Zapamtite: kada prestanete da se vređate, prestaćete da budete uvređeni. Ne možete uvrediti, možete samo biti uvređeni.
Ostanite zdravi!
Autor Aleksandar Safronov
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/obida
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
