Ti pamtiš mnoge stvari - možeš postati Enciklopedija Britanika, tvoj um je sposoban da zapamti sve biblioteke svijeta - ali to je pogrešno pamćenje. Postoji samo jedno ispravano pamćenje - to je trenutak kada pamtiš sebe.
|
|
Gautama Buda ilustrovao je to drevnom pričom o iscrpljenoj i izgladnjeloj lavici koja je trebala da dobije mladunče. U potrazi za plijenom, ugledala je stado ovaca. Skupivši poslednje ostatke snage, prikrala se i skočila na njih. To je bio ogroman napor za nju, umrla je i lavić se rodio tu, među ovcama.
|
Ovce su lavića prihvatile, odgajile, a on je rastući sa njima jeo travu i blejao kao one. I mada je vremenom postao lep, veliki, potpuno odrastao lav, čitavog svog života mislio je da je ovca…
Jednog dana drugi lav, odrastao i snažan, u potrazi za plijenom naišao je na stado i, taman kad se spremio da jurne na svoj plijen – odjednom se zapanjio nemogavši da povjeruje rođenim očima: usred stada ugledao je lava koji je blejao, pasao travu i trzao se na svaki iznenadni šum.
Nije mu bilo lako da brzo dođe sebi, ali čim se malo pribrao pokušao je da se približi tom lavu-ovci. No, džaba – ovaj je u paničnom strahu stalno bježao od njega. Međutim, ovaj lav je bio uporan i riješio je da sačeka pravu priliku… Jednog dana, iz daljine je ugledao ovcu-lava kako spava, polako mu se prišunjao, a onda skočio, hitro ga zgrabio, i prodrmavši ga rekao:
-Šta to radiš od sebe? Što se ponašaš tako? Pa, ti si lav!
- O, pusti me molim te, pusti me da se vratim mojim srodnicima!- povika mladi lav i drhteći i žmureći poče glasno da bleji od straha.
Svašta je stari lav pokušavao da bi ga urazumio, ali ništa nije vrijedelo. U čudu i nevjerici, lav ga, sada već ozbiljno ljutit zbog nesnosnog blejanja, konačno na silu odvuče do jezera, nagne ga nad vodu i reče mu:
- Pogledaj sad, evo mog lika, a evo i tvog, jel ti sad jasno?!
Jednog dana drugi lav, odrastao i snažan, u potrazi za plijenom naišao je na stado i, taman kad se spremio da jurne na svoj plijen – odjednom se zapanjio nemogavši da povjeruje rođenim očima: usred stada ugledao je lava koji je blejao, pasao travu i trzao se na svaki iznenadni šum.
Nije mu bilo lako da brzo dođe sebi, ali čim se malo pribrao pokušao je da se približi tom lavu-ovci. No, džaba – ovaj je u paničnom strahu stalno bježao od njega. Međutim, ovaj lav je bio uporan i riješio je da sačeka pravu priliku… Jednog dana, iz daljine je ugledao ovcu-lava kako spava, polako mu se prišunjao, a onda skočio, hitro ga zgrabio, i prodrmavši ga rekao:
-Šta to radiš od sebe? Što se ponašaš tako? Pa, ti si lav!
- O, pusti me molim te, pusti me da se vratim mojim srodnicima!- povika mladi lav i drhteći i žmureći poče glasno da bleji od straha.
Svašta je stari lav pokušavao da bi ga urazumio, ali ništa nije vrijedelo. U čudu i nevjerici, lav ga, sada već ozbiljno ljutit zbog nesnosnog blejanja, konačno na silu odvuče do jezera, nagne ga nad vodu i reče mu:
- Pogledaj sad, evo mog lika, a evo i tvog, jel ti sad jasno?!
|
|
Tek tada ovca-lav polako, i oprezno, otvori oči i poče da upoređuje… Pogledao je prvo u lava, a onda u svoj lik, pa ponovo u lava, i ponovo u svoj lik, i u jednom čudesnom trenu, iz uma mu izroni kristalno jasna spoznaja da on uistinu jeste lav. To je bila iznenadna transformacija. Tog trena radosno je skočio, počeo je snažno da riče.
|
Cijelom dolinom se polamao rik. On nikada ranije nije rikao, jer je oduvijek sebe smatrao ovcom, nikada nije ni posumnjao u to.
Stari Lav mu je rekao :
- Moj posao je završen. Sada sve zavisi od tebe. Da li ćeš se vratiti stadu?
Mladi lav se nasmijao i rekao:
- Žao mi, potpuno sam bio zaboravio ko sam ja. Neizmjerno sam ti zahvalan zato što si mi pomogao da pamtim sebe.
Gautama je imao običaj da kaže: Funkcija učitelja, koje susrećemo u životu, je da nam pomognu da se sjetimo ko smo mi.
Stari Lav mu je rekao :
- Moj posao je završen. Sada sve zavisi od tebe. Da li ćeš se vratiti stadu?
Mladi lav se nasmijao i rekao:
- Žao mi, potpuno sam bio zaboravio ko sam ja. Neizmjerno sam ti zahvalan zato što si mi pomogao da pamtim sebe.
Gautama je imao običaj da kaže: Funkcija učitelja, koje susrećemo u životu, je da nam pomognu da se sjetimo ko smo mi.
Ti nijesi dio običnog svijeta; tvoj dom je dom božanskog. Ti si se izgubio u zaboravu. Ti si zaboravio da je Bog skriven u tebi. Ti nikada ne gledaš unutra, gledaš samo spolja.
