Parabola "Krađa"

Na sjeveru Indije u gradu Srinagaru živio je učeni i pobožni sveštenik. Zvao se Karna. Njegova supruga, takođe je imala sve dobre osobine. Jedne večeri, u njegovu kuću je došao sanniasin putujući monah, isposnik, Jananda, i zamolio ga je za prenoćište. Karna je bio srećan što može da ga ugosti.

​Da bi asketi ukazao adekvatno gostoprimstvo, braman Karna pozvao je Janandu na večeru sledećeg dana. Sveštenik se marljivo pripremao za prijem, iznad vrata i po cijeloj kući okačio je ukrase i zelene vijence. Ali desilo se da je njegovoj supruzi iznenada pozlilo, tako da nije mogla da pripremi svečanu večeru.

 Komšinica, čuvši za loše stanje njegove supruge, ponudila je Karni da ona pripremi hranu. Pozvali su je u kuhinju i tamo su je neko vrijeme ostavili samu.

Počela je svečana večera. Svi su bili srećni i zadovoljni. I odjednom sanniasina je tokom večere oduzela neodoljiva želja da ukrade zlatnu čašu, koja je stajala pored njegovog tanjira. Uprkos titanskih napora monaha, opaka misao je prevladala. Jananda je požurio ka vratima, krijući čašu ispod odjeće.

Međutim, monah nije mogao zaspati te noći. Mučila ga je savjest i želja za pokajanjem. Jananda je ojsećao da je osramotio svog gurua i sve svece, kojima se obraćao u svojim molitvama-mantrama.

Sanniasin je iskočio iz kreveta i sa suzama u očima požurio prema sveštenikovoj kući. Bacio se pod Karnine noge, gorko se pokajao i vratio ukradeno začuđenom bramanu.

Svi u kući su bili iznenađeni: kako je tako poznati, takav sveti čovjek, mogao da padne u iskušenje prljave krađe?

Neko je pretpostavio da mu je poročna misao mogla da pređe od onog ko je pripremao hranu koju je pojeo. Počeli su da pričaju o Karninoj komšinici i ispostavilo se da je ona, nepopravljiva kradljivica. Na hranu koju je ona spremala prenijela je svoju želju za krađu.

Sve ono što mislimo za trpezarijskim stolom, ulazi u hranu.


Prevela: Beba Muratović - bebamur.com