Parabola o kući bez vlasnika govori o porodici koja se sastoji od majke, oca i devetogodišnjeg sina. Njih troje su živjeli u prelepoj kućici u kojoj, srećom, ništa nije nedostajalo. Oba roditelja su radila na tome da porodica živi u udobnosti.
Dijete je bilo poslušno i dobro u školi. Dadilja je svakog popodneva odlazila po njega u školu i vodila ga kući, gdje su zajedno jeli bogat ručak. Majka je ostavila vrlo konkretna uputstva detetu da uvijek jede zdravu i hranljivu hranu.
Tokom popodneva i majka i otac su telefonirali da saznaju kako je dijete, jer kada su se uveče vraćali, često su ga nalazili već u krevetu kako spava. Na taj način su održavali kontakt sa djetetom.
Parabola o kući bez vlasnika govori nam da se to dijete osjećalo zahvalno, ali i usamljeno.
Čudno pitanje
Jednog dana, majka se vratila s posla i zatekla sina kako je čeka budnim. Žena je bila iznenađena, bilo je vrlo kasno. Da li se nešto dogodilo? Da li je bolestan? Žena, obuzeta strepnjom, počela je da mu postavlja sva ova pitanja. Dijete ju je potom zamolilo da se smiri: čekao ju je samo da bi je nešto pitao.
Priča o kući bez gazde govori da je majka sedela pored sina i bila spremna da pažljivo sluša. Tada je dijete pitalo: "Koliko zarađuješ za sat vremena rada?". Žena, ne očekujući takvo pitanje, bila je zapanjena.
Prije nego što je odgovorila, pitala ga je: "Zašto te to zanima? Da li ti treba nešto? Da li želiš da ti nešto kupim?". Dečak je odgovorio da jednostavno želi da zna tačnu cifru. Zbunjena, žena je odgovorila: „Za sat vremena mogu da zaradim 100 evra“. Dete je, zadovoljno, pozdravilo majku i vratilo se na spavanje.
Žena nije razumela. Smatrala je da pitanje njenog sina zavisi od nekog problema. Da li je želeo da je nešto pita, ali nije li imao hrabrosti? Da li je imao problema sa novcem? Kada je njen suprug stigao, ispričala mu je šta se desilo i oboje su odlučili da ostanu na oprezu.
Tokom popodneva i majka i otac su telefonirali da saznaju kako je dijete, jer kada su se uveče vraćali, često su ga nalazili već u krevetu kako spava. Na taj način su održavali kontakt sa djetetom.
Parabola o kući bez vlasnika govori nam da se to dijete osjećalo zahvalno, ali i usamljeno.
Čudno pitanje
Jednog dana, majka se vratila s posla i zatekla sina kako je čeka budnim. Žena je bila iznenađena, bilo je vrlo kasno. Da li se nešto dogodilo? Da li je bolestan? Žena, obuzeta strepnjom, počela je da mu postavlja sva ova pitanja. Dijete ju je potom zamolilo da se smiri: čekao ju je samo da bi je nešto pitao.
Priča o kući bez gazde govori da je majka sedela pored sina i bila spremna da pažljivo sluša. Tada je dijete pitalo: "Koliko zarađuješ za sat vremena rada?". Žena, ne očekujući takvo pitanje, bila je zapanjena.
Prije nego što je odgovorila, pitala ga je: "Zašto te to zanima? Da li ti treba nešto? Da li želiš da ti nešto kupim?". Dečak je odgovorio da jednostavno želi da zna tačnu cifru. Zbunjena, žena je odgovorila: „Za sat vremena mogu da zaradim 100 evra“. Dete je, zadovoljno, pozdravilo majku i vratilo se na spavanje.
Žena nije razumela. Smatrala je da pitanje njenog sina zavisi od nekog problema. Da li je želeo da je nešto pita, ali nije li imao hrabrosti? Da li je imao problema sa novcem? Kada je njen suprug stigao, ispričala mu je šta se desilo i oboje su odlučili da ostanu na oprezu.
Novo pitanje
Tokom naredna dva meseca nije se desilo ništa novo. Roditelji su vjerovali da se pitanje nameće iz obične radoznalosti. Ipak, jedne večeri otac se vratio kasno, kao i obično. Dete je izašlo iz svoje sobe i došlo mu u susret. Čekao ga je. Čovjek se iznenadio: da li se nešto dogodilo? Da li je bilo problema?
Dijete mu je, opet, reklo da jednostavno želi da ga postavi pitanje. „Koliko zarađuješ za sat vremena?“ pitao ga je. Čovjek je automatski odgovorio: "Zarađujem 100 €". Poslije nekoliko sekundi izraz lica mu se promenio. "Reci mi jednom zauvijek šta želiš da znaš! odbrusi otac pomalo iznerviran. "Ništa, ništa", odgovorio je uplašeni sin.
U tom trenutku otac je nazvao dadilju da je pita da li je primetila neke promjene kod njegovog sina. Odgovorila je ne. Možda je jedina razlika bila u tome što je dete svakog popodneva išlo kod prijatelja, ali se uvijek vraćalo nakon nekoliko sati.
Tokom naredna dva meseca nije se desilo ništa novo. Roditelji su vjerovali da se pitanje nameće iz obične radoznalosti. Ipak, jedne večeri otac se vratio kasno, kao i obično. Dete je izašlo iz svoje sobe i došlo mu u susret. Čekao ga je. Čovjek se iznenadio: da li se nešto dogodilo? Da li je bilo problema?
Dijete mu je, opet, reklo da jednostavno želi da ga postavi pitanje. „Koliko zarađuješ za sat vremena?“ pitao ga je. Čovjek je automatski odgovorio: "Zarađujem 100 €". Poslije nekoliko sekundi izraz lica mu se promenio. "Reci mi jednom zauvijek šta želiš da znaš! odbrusi otac pomalo iznerviran. "Ništa, ništa", odgovorio je uplašeni sin.
U tom trenutku otac je nazvao dadilju da je pita da li je primetila neke promjene kod njegovog sina. Odgovorila je ne. Možda je jedina razlika bila u tome što je dete svakog popodneva išlo kod prijatelja, ali se uvijek vraćalo nakon nekoliko sati.
Epilog parabole o kući bez gazde
Otac je počeo da sumnja da njegov sin nešto sprema. Zato je odlučio da zatraži slobodan dan i odvoji nekoliko sati da izdaleka pazi na sina. Želio je da sazna zašto je svakog popodneva išao kod prijatelja.
Kao i svakog dana, dijete je napustilo kuću i uputilo se do kuće svog prijatelja. Tamo je očistio automobil i čuvao baštu. Onda se vratio kući.
Ujedinjena porodica
Kada se otac vratio kući, pitao je sina šta se događa. Zašto je išao na posao kod prijatelja? Da li je imao problema sa novcem? Iznenađeno dijete je priznalo. Radio je jer je želeo da uštedi nešto novca. „Već sam zaradio 200 evra“, rekao je, "sada mogu da platim mami da ostane dva sata kod mene. Moram da zaradim još 300 evra da platim tebe."
Priča o domu bez gazde odlična je lekcija za sve roditelje koji zanemaruju svoju djecu.
Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/casa-senza-padrone-parabola/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Otac je počeo da sumnja da njegov sin nešto sprema. Zato je odlučio da zatraži slobodan dan i odvoji nekoliko sati da izdaleka pazi na sina. Želio je da sazna zašto je svakog popodneva išao kod prijatelja.
Kao i svakog dana, dijete je napustilo kuću i uputilo se do kuće svog prijatelja. Tamo je očistio automobil i čuvao baštu. Onda se vratio kući.
Ujedinjena porodica
Kada se otac vratio kući, pitao je sina šta se događa. Zašto je išao na posao kod prijatelja? Da li je imao problema sa novcem? Iznenađeno dijete je priznalo. Radio je jer je želeo da uštedi nešto novca. „Već sam zaradio 200 evra“, rekao je, "sada mogu da platim mami da ostane dva sata kod mene. Moram da zaradim još 300 evra da platim tebe."
Priča o domu bez gazde odlična je lekcija za sve roditelje koji zanemaruju svoju djecu.
Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/casa-senza-padrone-parabola/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
