Prije ili kasnije svi mi padamo u životu, metaforički pad naravno, ali jednako bolan kao i fizički. Ali zašto padamo? Zašto smo slabi? Zašto nismo u stanju da se nosimo sa određenom situacijom? Ponekad da. Drugi put, međutim, jer smo se toliko dugo mučili da budemo jaki.
Ne moramo da krivimo sebe za to. Ne smijemo da krivimo sebe. Samo moramo da prihvatimo da smo ljudi i da nije uvijek biti jak po svaku cijenu dobra ideja.
Šta nas dovodi do pada?
Možda izgleda trivijalno, ali drugi ljudi su naša glavna slabost. Često se poništavamo zbog nekog drugog, trudimo se da podnesemo težinu njihovih problema, kao i naših, i trudimo se da im u svemu zadovoljimo. S druge strane, međutim, ne nalazimo istu podršku. Ali to ne funkcioniše tako. Naš život ne treba živeti u funkciji nekog drugog.
Drugi put je naša tvrdoglavost ta koja nas tjera da okliznemo. Možda smo predugo potiskivali svoje emocije, emocije poput teskobe, anksioznosti, ljutnje. Imamo „dovoljno“ za preterano dug period, a da nismo tražili podršku ikoga iako, možda, niko nije mnogo puta pokušao da nam se obrati. Strah od toga da se poverimo nekom drugom, od pokušaja da ne nosimo svu težinu sveta na svojim plećima, navodi nas da se izolujemo i kažemo „mogu i sam“. I ovaj stav je takođe štetan. Nikada ne bi trebalo da budemo sami. Ljudsko biće je društveno stvorenje kome su njegovi bližnji potrebni za život.
Šta nas dovodi do pada?
Možda izgleda trivijalno, ali drugi ljudi su naša glavna slabost. Često se poništavamo zbog nekog drugog, trudimo se da podnesemo težinu njihovih problema, kao i naših, i trudimo se da im u svemu zadovoljimo. S druge strane, međutim, ne nalazimo istu podršku. Ali to ne funkcioniše tako. Naš život ne treba živeti u funkciji nekog drugog.
Drugi put je naša tvrdoglavost ta koja nas tjera da okliznemo. Možda smo predugo potiskivali svoje emocije, emocije poput teskobe, anksioznosti, ljutnje. Imamo „dovoljno“ za preterano dug period, a da nismo tražili podršku ikoga iako, možda, niko nije mnogo puta pokušao da nam se obrati. Strah od toga da se poverimo nekom drugom, od pokušaja da ne nosimo svu težinu sveta na svojim plećima, navodi nas da se izolujemo i kažemo „mogu i sam“. I ovaj stav je takođe štetan. Nikada ne bi trebalo da budemo sami. Ljudsko biće je društveno stvorenje kome su njegovi bližnji potrebni za život.
Učiniti slabost našom pravom snagom
Ne pasti, bar jednom u životu, nemoguće je. Ali možemo naučiti iz ove jeseni. Možemo izvući pouku iz ovoga da sprečimo da se to ponovi. Ali kako? Prvi savet je da bol dočekate kao da je stari prijatelj. Ne potiskuj to, ne guši suze, već ih pusti da teku. Ako osećate potrebu da plačete, uradite to. Nemojte misliti da vas one čine slabijim, naprotiv, eksternalizirati negativne emocije znači suočiti se s njima i ne plašiti ih se.
Šta ako naša slabost bude ličnost? U ovom slučaju je teže jer nam često nedostaje volja da kažemo ne. Strah od uvrede, odbijanja ili, što je još gore, gubitka osobe do koje nam je stalo, gura nas da je zadovoljimo u svakom pogledu stavljajući njene potrebe iznad naših. Ali ljubav je, pored davanja, i primanje i ako ta razmena ne postoji, odnos postaje štetan. U ovom trenutku možemo da vam damo samo neke savete, da vam kažemo da reagujete i naučite da kažete ne, ali ostalo mora da dođe od vas, samo vi možete reći dovoljno! Jer ljubav i naklonost čine da se svet okreće, istina je, ali i oni imaju granice.
Konačno, morate zapamtiti još jednu stvar, možda i najvažniju. Niste manje jaki ako pokušate da tražite pomoć. Niste slabi ako sa nekim počnete da delite svoje probleme ili strahove. Naučite da verujete, naučite da ne mislite da ste sami i videćete da će se, kada osetite da vam noge popuštaju, naći neko spreman da vas podrži i pad, uostalom, neće biti tako bolan.
Prevod teksta: https://aprilamente.info/a-volte-non-di-cade-per-debolezza-ma-per-essere-stati-troppo-forti/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Ne pasti, bar jednom u životu, nemoguće je. Ali možemo naučiti iz ove jeseni. Možemo izvući pouku iz ovoga da sprečimo da se to ponovi. Ali kako? Prvi savet je da bol dočekate kao da je stari prijatelj. Ne potiskuj to, ne guši suze, već ih pusti da teku. Ako osećate potrebu da plačete, uradite to. Nemojte misliti da vas one čine slabijim, naprotiv, eksternalizirati negativne emocije znači suočiti se s njima i ne plašiti ih se.
Šta ako naša slabost bude ličnost? U ovom slučaju je teže jer nam često nedostaje volja da kažemo ne. Strah od uvrede, odbijanja ili, što je još gore, gubitka osobe do koje nam je stalo, gura nas da je zadovoljimo u svakom pogledu stavljajući njene potrebe iznad naših. Ali ljubav je, pored davanja, i primanje i ako ta razmena ne postoji, odnos postaje štetan. U ovom trenutku možemo da vam damo samo neke savete, da vam kažemo da reagujete i naučite da kažete ne, ali ostalo mora da dođe od vas, samo vi možete reći dovoljno! Jer ljubav i naklonost čine da se svet okreće, istina je, ali i oni imaju granice.
Konačno, morate zapamtiti još jednu stvar, možda i najvažniju. Niste manje jaki ako pokušate da tražite pomoć. Niste slabi ako sa nekim počnete da delite svoje probleme ili strahove. Naučite da verujete, naučite da ne mislite da ste sami i videćete da će se, kada osetite da vam noge popuštaju, naći neko spreman da vas podrži i pad, uostalom, neće biti tako bolan.
Prevod teksta: https://aprilamente.info/a-volte-non-di-cade-per-debolezza-ma-per-essere-stati-troppo-forti/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
