Ponekad sretnemo nekoga sa kim nam je teško i dobro u isto vreme. Želimo da se približimo ovoj osobi - ali se plašimo.
Čarolija neprijatnosti
Ponekad sretnemo nekoga sa kim nam je teško i dobro u isto vreme. Želimo da se približimo ovoj osobi - ali se plašimo.
Izgleda da je nekako posebno dobar, a mi smo nedostojni njegove pažnje: viši je, veći, iskusniji, hoćemo nešto od njega, ali kako da ga zainteresujemo... Plašimo se da nas ne primeti. I želimo svim srcem.
Ponekad možemo pomisliti da će nam se ova osoba, nakon što smo se konačno sreli i razgovarali, dopasti kao i ranije, pa čak i više, ili se možemo razočarati. Prepoznaće nas, izgubiti interesovanje i neće hteti da ima veze sa nama... To ga čini strašnim i neprijatnim.
Sada, ako mu se divite sa strane, bez približavanja, onda neće biti razočaranja - ni za koga.
To je ono što mi radimo. U daljini plivamo u krugovima.
I tako, držeći se na distanci od ove osobe, lišavamo se mogućnosti da saznamo šta ona zaista ima za nas. Šta on misli o nama, šta oseća, kako se oseća kada nam se javi... Šteta; Na kraju krajeva, na drugoj strani može postojati interesovanje i simpatija, kojoj ni sami ne popuštamo ovako izbegavajući.
Neko će reći: gluposti, ako neko želi da odgovori na nečiji interes, onda će se sami prijaviti za kontakt!
Kao da na drugoj obali nema sumnje, stida, uzbuđenja koje se krije...
Osim toga, malo je teško pokušati uspostaviti kontakt sa nekim ko se distancira – i bog zna iz kog razloga. To se dešava ovako: „Slušaj, ti me tako gledaš i stalno me izbegavaš, jesam li ti učinila nešto loše?“
Čarolija nepoželjnosti često funkcioniše u oba smera.
Dok ne nađemo dovoljno hrabrosti i odlučnosti da konačno istupimo i progovorimo.
Strah će zameniti uzbuđenje. Neophodno. Ovo je lakše.
Ponekad sretnemo nekoga sa kim nam je teško i dobro u isto vreme. Želimo da se približimo ovoj osobi - ali se plašimo.
Izgleda da je nekako posebno dobar, a mi smo nedostojni njegove pažnje: viši je, veći, iskusniji, hoćemo nešto od njega, ali kako da ga zainteresujemo... Plašimo se da nas ne primeti. I želimo svim srcem.
Ponekad možemo pomisliti da će nam se ova osoba, nakon što smo se konačno sreli i razgovarali, dopasti kao i ranije, pa čak i više, ili se možemo razočarati. Prepoznaće nas, izgubiti interesovanje i neće hteti da ima veze sa nama... To ga čini strašnim i neprijatnim.
Sada, ako mu se divite sa strane, bez približavanja, onda neće biti razočaranja - ni za koga.
To je ono što mi radimo. U daljini plivamo u krugovima.
I tako, držeći se na distanci od ove osobe, lišavamo se mogućnosti da saznamo šta ona zaista ima za nas. Šta on misli o nama, šta oseća, kako se oseća kada nam se javi... Šteta; Na kraju krajeva, na drugoj strani može postojati interesovanje i simpatija, kojoj ni sami ne popuštamo ovako izbegavajući.
Neko će reći: gluposti, ako neko želi da odgovori na nečiji interes, onda će se sami prijaviti za kontakt!
Kao da na drugoj obali nema sumnje, stida, uzbuđenja koje se krije...
Osim toga, malo je teško pokušati uspostaviti kontakt sa nekim ko se distancira – i bog zna iz kog razloga. To se dešava ovako: „Slušaj, ti me tako gledaš i stalno me izbegavaš, jesam li ti učinila nešto loše?“
Čarolija nepoželjnosti često funkcioniše u oba smera.
Dok ne nađemo dovoljno hrabrosti i odlučnosti da konačno istupimo i progovorimo.
Strah će zameniti uzbuđenje. Neophodno. Ovo je lakše.
A onda i druga osećanja. Moguće je da je naše razočaranje. Susret sa stvarnošću, sa živom osobom od krvi i mesa, uvek je pomalo šarm.
Skloni smo da pravimo fantastične filmove o drugima, i o sebi, i što se manje okrećemo drugoj osobi, to se više zamrzavamo u sopstvenoj slici. A ovde nam prikazuju drugačiji film... Ali u njemu će biti simpatija, naglasiće se važnost ovog susreta, i biće jasno da li zaista ima nekog značaja jedno za drugo.
Ili će umesto lica biti zalupljena vrata. Ovo bi takođe mogao biti slučaj. Ali čarolija nepoželjnosti će nestati. Jer to više neće biti čaranje, izmaglica fantazije, već manifestovana stvarnost, jasna kao vedar dan.
A ako nismo tako čvrsto opčinjeni da brkamo san i stvarnost, onda će olakšanje koje ćemo doživeti posle susreta iskupiti za sva ta iskustva.
Ja samo to mislim u vezi - a to je, naravno, ono što je; „Nekako se osećam voljeno od tebe“ - generalno, jedna od najboljih stvari u vezi je da ne budete prijatni ili fini.
Ovo je jasnoća.
Autor: Victoria Ashikhmina
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/168719-inogda-my-vstrechaem-kogo-to
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Skloni smo da pravimo fantastične filmove o drugima, i o sebi, i što se manje okrećemo drugoj osobi, to se više zamrzavamo u sopstvenoj slici. A ovde nam prikazuju drugačiji film... Ali u njemu će biti simpatija, naglasiće se važnost ovog susreta, i biće jasno da li zaista ima nekog značaja jedno za drugo.
Ili će umesto lica biti zalupljena vrata. Ovo bi takođe mogao biti slučaj. Ali čarolija nepoželjnosti će nestati. Jer to više neće biti čaranje, izmaglica fantazije, već manifestovana stvarnost, jasna kao vedar dan.
A ako nismo tako čvrsto opčinjeni da brkamo san i stvarnost, onda će olakšanje koje ćemo doživeti posle susreta iskupiti za sva ta iskustva.
Ja samo to mislim u vezi - a to je, naravno, ono što je; „Nekako se osećam voljeno od tebe“ - generalno, jedna od najboljih stvari u vezi je da ne budete prijatni ili fini.
Ovo je jasnoća.
Autor: Victoria Ashikhmina
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/168719-inogda-my-vstrechaem-kogo-to
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
