Poniženje je direktan napad na našu ličnost.
„Kada nisam imao šta da izgubim, sve sam dobio! Kada sam prestao da budem ono što jesam, našao sam sebe! Kada sam spoznao poniženje i ipak nastavio svojim putem, shvatio sam da sam slobodan da biram svoju sudbinu!”
~ Paulo Coelho
Postoje emocije koje osećamo posebno snažno. Na primer, krivica, tuga i bes. Međutim, postoji jedna emocija koja je toliko moćna da nas bukvalno može razdvojiti: to je poniženje.
Poniženje aktivira moždane centre povezane sa percepcijom bola. Naučnici sa Univerziteta u Amsterdamu sproveli su studiju u kojoj su uporedili emocionalne reakcije volontera. Oni su analizirali moždane talase učesnika tokom uvreda i laskanja.
Osim toga, učesnicima eksperimenta su ispričane priče u kojima su morali da se stave u kožu protagoniste. Svrha zadatka je bila povezivanje sa njihovim emocijama kroz empatiju. Na primer, jedna od faza uključivala je sastanak sa prijateljem. Ali čim te primeti osoba koju treba da upoznaš, odmah se okreće i odlazi.
Naučnici su otkrili da osećaj poniženosti povećava moždanu aktivnost mnogo brže i snažnije od radosti. Ispostavilo se da je ova emocija još gora od besa i aktivirala je centre za bol u mozgu.
Poniženje je prilično uobičajena emocija. U stvari, mnogi komuniciraju, ponižavajući druge, dok su sigurni u sopstvenu ispravnost.
Na primer, zamislimo majku koja hvali prijatelja svog sina upoređujući decu. Ne shvatajući, ona ne primećuje uspeh sopstvenog deteta. Ako se takvo poređenje odigra u prisustvu oba dečaka, njen sin će se osećati još više poniženim.
Često se nađemo u sličnim situacijama. To se dešava kada jedna osoba ponižava drugu, čineći da se oseća inferiorno.
Poniženje je neprijatna i jaka emocija, koja nanosi, po pravilu, duboke i nezaceljive duhovne rane.
Šta možemo učiniti kada smo suočeni sa poniženjem? Tajna je u tome da razumete i cenite sebe, prestajući da pridajete veći značaj tuđem mišljenju nego svom. Ne dozvolite drugima da definišu ko smo.
~ Paulo Coelho
Postoje emocije koje osećamo posebno snažno. Na primer, krivica, tuga i bes. Međutim, postoji jedna emocija koja je toliko moćna da nas bukvalno može razdvojiti: to je poniženje.
Poniženje aktivira moždane centre povezane sa percepcijom bola. Naučnici sa Univerziteta u Amsterdamu sproveli su studiju u kojoj su uporedili emocionalne reakcije volontera. Oni su analizirali moždane talase učesnika tokom uvreda i laskanja.
Osim toga, učesnicima eksperimenta su ispričane priče u kojima su morali da se stave u kožu protagoniste. Svrha zadatka je bila povezivanje sa njihovim emocijama kroz empatiju. Na primer, jedna od faza uključivala je sastanak sa prijateljem. Ali čim te primeti osoba koju treba da upoznaš, odmah se okreće i odlazi.
Naučnici su otkrili da osećaj poniženosti povećava moždanu aktivnost mnogo brže i snažnije od radosti. Ispostavilo se da je ova emocija još gora od besa i aktivirala je centre za bol u mozgu.
Poniženje je prilično uobičajena emocija. U stvari, mnogi komuniciraju, ponižavajući druge, dok su sigurni u sopstvenu ispravnost.
Na primer, zamislimo majku koja hvali prijatelja svog sina upoređujući decu. Ne shvatajući, ona ne primećuje uspeh sopstvenog deteta. Ako se takvo poređenje odigra u prisustvu oba dečaka, njen sin će se osećati još više poniženim.
Često se nađemo u sličnim situacijama. To se dešava kada jedna osoba ponižava drugu, čineći da se oseća inferiorno.
Poniženje je neprijatna i jaka emocija, koja nanosi, po pravilu, duboke i nezaceljive duhovne rane.
Šta možemo učiniti kada smo suočeni sa poniženjem? Tajna je u tome da razumete i cenite sebe, prestajući da pridajete veći značaj tuđem mišljenju nego svom. Ne dozvolite drugima da definišu ko smo.
Drugim rečima, potrebno je da pratimo svoje samopoštovanje kako bismo u trenucima sumnje vratili samopouzdanje. A za ovo zaista treba da pratimo naš unutrašnji dijalog – kako razgovaramo sami sa sobom. Govorimo li sebi prijatne stvari, ili ponavljamo koliko smo glupi, da ne umemo i ne znamo ništa?
Treba da se ponašamo dobro prema sebi, da cenimo i volimo sebe. Ako možemo biti tolerantni prema drugima, zašto ne možemo biti tolerantni prema sebi? Dozvolite sebi da pravite greške.
Cenimo sebe dovoljno da prestanemo da obraćamo pažnju na pokušaje drugih ljudi da nas ponize. Ovi pokušaji se ne mogu sprečiti, ali možemo promeniti način na koji utiču na nas.
Samo veruj u sebe!
Prevod teksta:
http://www.cluber.com.ua/lifestyle/psihologiya-lifestyle/2019/07/unizhenie-samaya-boleznennaya-emocziya-ostavlyayushhaya-nezazhivayushhie-dushevnye-rany/
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Treba da se ponašamo dobro prema sebi, da cenimo i volimo sebe. Ako možemo biti tolerantni prema drugima, zašto ne možemo biti tolerantni prema sebi? Dozvolite sebi da pravite greške.
Cenimo sebe dovoljno da prestanemo da obraćamo pažnju na pokušaje drugih ljudi da nas ponize. Ovi pokušaji se ne mogu sprečiti, ali možemo promeniti način na koji utiču na nas.
Samo veruj u sebe!
Prevod teksta:
http://www.cluber.com.ua/lifestyle/psihologiya-lifestyle/2019/07/unizhenie-samaya-boleznennaya-emocziya-ostavlyayushhaya-nezazhivayushhie-dushevnye-rany/
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
