Da li laž ponovljena hiljadu puta postaje istina? Komplikovanije je nego što se na prvi pogled čini. Ono što ljudi priznaju kao istinu zavisi od mnogih faktora. Postoji naučna istina, ali i filozofska, vjerska, lična, ideološka itd.
Nemaju sve ove "istine" isti stepen istinitosti. U nauci se, na primjer, nešto ne može postulirati kao istinito ako nema fizičkih ili teorijskih dokaza koji to potvrđuju. Jedna stvar se dešava na filozofskom polju. Međutim, ovo se ne odnosi na druga područja, kao što su ideologija ili religija, gde se vjeruje da je određena stvar istina ako to kaže autoritet. Nije važno ako to ne može dokazati.
Ponekad nema velike udaljenosti između nedokazane istine i laži. Ipak, mnoge ljude nije briga. U stvari, oni su spremni da vjeruju u nešto čak i protiv svih dokaza. To se dešava zato što, ponekad, laž daje utjehu. To je zbog činjenice da u osnovi postoje strahovi ili greške i da je laž obično lakše razumjeti od istine.
Realnost otvara pukotinu koju su mnogi temeljno iskoristili. U mnogim slučajevima dovoljno je reći ljudima ono što žele čuti, jer svi želimo vjerovati porukama koje nam se dopadaju, bez obzira na njihovu paralelnost sa stvarnošću. Ali ne samo to. Na ovaj način moguće je ustanoviti laž i na kulturnom i društvenom nivou. Slično tome, mnogi su voljni da se potrude da bi lagali. Oni ne shvataju, ili ne žele da vide, da to njima ne koristi, već onima koji ih usmjeravaju.
Moć i laž
Joseph Goebbels je zaslužan za frazu "Ponovi laž sto, hiljadu, milion puta i to će postati istina". Nema sigurnih dokaza da je on autor, ali je svakako dobar rezime onoga što je ovaj propagandist uradio tokom Drugog svetskog rata. Njegov rad je bio toliko efikasan da i danas postoje ljudi koji brane "istine" Trećeg Rajha.
Gebels je bio toliko uspješan u svom poslu da je mogao tvrditi da su njegove mehanizme više puta kopirali mnogi lideri širom svijeta. Sektori moći i dalje svesno koriste laž kao sredstvo manipulacije umovima ljudi na koje žele da utiču i nateraju ih da prihvate neprihvatljivo i podrže planove koji slijede interese nekolicine.
Veliki sektori moći su, zahvaljujući nacističkom iskustvu, shvatili da su kompanije sposobne da vjeruju svakoj poruci ako se ona predstavi na odgovarajući način. Bilo je potrebno samo vršiti apsolutnu kontrolu nad sredstvima društvene komunikacije i nad svim institucijama koje su prenosile ideologiju, uključujući i školu. Bilo je dovoljno da se ukopamo u strahove, bijes, nesigurnost.
Ponekad nema velike udaljenosti između nedokazane istine i laži. Ipak, mnoge ljude nije briga. U stvari, oni su spremni da vjeruju u nešto čak i protiv svih dokaza. To se dešava zato što, ponekad, laž daje utjehu. To je zbog činjenice da u osnovi postoje strahovi ili greške i da je laž obično lakše razumjeti od istine.
Realnost otvara pukotinu koju su mnogi temeljno iskoristili. U mnogim slučajevima dovoljno je reći ljudima ono što žele čuti, jer svi želimo vjerovati porukama koje nam se dopadaju, bez obzira na njihovu paralelnost sa stvarnošću. Ali ne samo to. Na ovaj način moguće je ustanoviti laž i na kulturnom i društvenom nivou. Slično tome, mnogi su voljni da se potrude da bi lagali. Oni ne shvataju, ili ne žele da vide, da to njima ne koristi, već onima koji ih usmjeravaju.
Moć i laž
Joseph Goebbels je zaslužan za frazu "Ponovi laž sto, hiljadu, milion puta i to će postati istina". Nema sigurnih dokaza da je on autor, ali je svakako dobar rezime onoga što je ovaj propagandist uradio tokom Drugog svetskog rata. Njegov rad je bio toliko efikasan da i danas postoje ljudi koji brane "istine" Trećeg Rajha.
Gebels je bio toliko uspješan u svom poslu da je mogao tvrditi da su njegove mehanizme više puta kopirali mnogi lideri širom svijeta. Sektori moći i dalje svesno koriste laž kao sredstvo manipulacije umovima ljudi na koje žele da utiču i nateraju ih da prihvate neprihvatljivo i podrže planove koji slijede interese nekolicine.
Veliki sektori moći su, zahvaljujući nacističkom iskustvu, shvatili da su kompanije sposobne da vjeruju svakoj poruci ako se ona predstavi na odgovarajući način. Bilo je potrebno samo vršiti apsolutnu kontrolu nad sredstvima društvene komunikacije i nad svim institucijama koje su prenosile ideologiju, uključujući i školu. Bilo je dovoljno da se ukopamo u strahove, bijes, nesigurnost.
Hiljadu puta ponovljena laž
Ponavljanje stvara veoma duboka uvjerenja. Kada mozak uhvati novu situaciju, dolazi do neravnoteže, koju prati asimilacija, prilagođavanje, a zatim prilagođavanje. Kao kad stignemo u grad koji ne poznajemo i zbog kojeg se u početku osjećamo dezorijentisano, ali polako počinjemo da se upoznajemo sve dok ne prilagodimo na novo spoljno okruženje. Počnimo da pravimo neku vrstu karte polazeći od onoga što znamo.
Slično se dešava i sa više puta ponovljenom laži. Postaje nešto poznato, ono što svi govore. U slučaju velikih laži moći, to je takođe odgovor na strah i nesigurnost ili razumljivo objašnjenje onoga što se zanemaruje ili nije u stanju da razume.
Nije čudno što postoji tako bliska veza između moći i medija. Tradicionalno, velike ekonomske ili političke grupe su kontrolisale štampu u gotovo svim zemljama. Do nedavno su nezavisna sredstva informisanja bila rijetka kao egzotični cvijet. Pojavom društvenih mreža stvari su se promenile. Nezavisni glasovi su se umnožili, a alternativni izvori informacija su se povećali. Međutim, društveni mediji su takođe počeli da razrađuju vlastite laži.
Drugim rečima, nije važno kroz koji medij se prenosi sadržaj, već koja je namera zbog koje se prenosi ili komentariše. Najvažniji element je nivo interesovanja slušalaca za ono što je istina. "Ne postoji gori slepac od onoga koji ne želi da vidi" kaže narodna izreka. I ovo uvek funkcioniše na terenu istine i društvene laži.
Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/ripete-una-bugia-verita/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Ponavljanje stvara veoma duboka uvjerenja. Kada mozak uhvati novu situaciju, dolazi do neravnoteže, koju prati asimilacija, prilagođavanje, a zatim prilagođavanje. Kao kad stignemo u grad koji ne poznajemo i zbog kojeg se u početku osjećamo dezorijentisano, ali polako počinjemo da se upoznajemo sve dok ne prilagodimo na novo spoljno okruženje. Počnimo da pravimo neku vrstu karte polazeći od onoga što znamo.
Slično se dešava i sa više puta ponovljenom laži. Postaje nešto poznato, ono što svi govore. U slučaju velikih laži moći, to je takođe odgovor na strah i nesigurnost ili razumljivo objašnjenje onoga što se zanemaruje ili nije u stanju da razume.
Nije čudno što postoji tako bliska veza između moći i medija. Tradicionalno, velike ekonomske ili političke grupe su kontrolisale štampu u gotovo svim zemljama. Do nedavno su nezavisna sredstva informisanja bila rijetka kao egzotični cvijet. Pojavom društvenih mreža stvari su se promenile. Nezavisni glasovi su se umnožili, a alternativni izvori informacija su se povećali. Međutim, društveni mediji su takođe počeli da razrađuju vlastite laži.
Drugim rečima, nije važno kroz koji medij se prenosi sadržaj, već koja je namera zbog koje se prenosi ili komentariše. Najvažniji element je nivo interesovanja slušalaca za ono što je istina. "Ne postoji gori slepac od onoga koji ne želi da vidi" kaže narodna izreka. I ovo uvek funkcioniše na terenu istine i društvene laži.
Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/ripete-una-bugia-verita/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
