Osoba odgajana u porodici u kojoj se komunikacija zasnivala na osećanju krivice može se uočiti po načinu na koji se u njegovom umu identifikuju koncepti krivice i odgovornosti. Takvi ljudi su talentovani i majstori u samokažnjavanju, ali su veoma spretni u pronalaženju izgovora pred drugim ljudima.
Izgovori - šta su oni? To je kada prebacim odgovornost na neke spoljne faktore, na sve što mi dođe, samo da nisam ja! Jer u mom umu odgovornost = krivica , a krivica je nepodnošljiva i zahteva kaznu. (Mehanizam za oslobađanje od stresa).
O odgovornosti i krivici
Pošto je napravila grešku, takvoj osobi je nepodnošljivo da se suoči sa posledicama svojih postupaka, on počinje da traži razloge u spoljašnjim okolnostima, prebacujući ovu nastalu krivicu. Spreman je na sve kako ne bi doživela ovo otrovno osećanje - čak i da radi ono što sam ne želi, postajući zavisnik od krivice.
Recimo, neću da dam novac tužnom prosjaku, želim čokoladicu i imam pravo da koristim svoj novac kako želim. Ali prosjak profesionalno gleda kroz oči mačke iz Šreka. I daću ovaj novac da se isplati, samo da ne osećam jezivo osećanje krivice. A onda ću i zemlju i vlast kriviti za siromaštvo ljudi, ili obezbeđenje prodavnice, koje dozvoljava prosjačenje na kućnom pragu, ili neke druge spoljne faktore koji su me tobože naterali da se ponašam kao što sam uradila – kako nisam htela učiniti, ali uradila.
Kako bi u ovom slučaju izgledalo preuzimanje odgovornosti?
Ako preuzmem odgovornost, to znači da sam prilikom obavljanja neke radnje unapred spreman na to da će ta akcija dovesti do nekog rezultata. I razumem da rezultat možda nije onakav kakav bih želela. Spreman sam da se suočim sa posledicama i u slučaju greške, prihvatiću to kao iskustvo, analiziraću zašto se to dogodilo i izvući zaključke, iskoristiti to za dalje.
To ne znači da neću doživeti neka ne baš pozitivna osećanja ako pogrešim; možda ću biti razočaran ili uznemiren. Ali neću morati da krivim druge za posledice svojih postupaka.
U prvom slučaju kao da izbegavam posledice, u drugom sam spreman na njih. I onda ih živim drugačije, ne kao posledice (reč sa negativnom konotacijom), već kao rezultat.
O odgovornosti i krivici
Pošto je napravila grešku, takvoj osobi je nepodnošljivo da se suoči sa posledicama svojih postupaka, on počinje da traži razloge u spoljašnjim okolnostima, prebacujući ovu nastalu krivicu. Spreman je na sve kako ne bi doživela ovo otrovno osećanje - čak i da radi ono što sam ne želi, postajući zavisnik od krivice.
Recimo, neću da dam novac tužnom prosjaku, želim čokoladicu i imam pravo da koristim svoj novac kako želim. Ali prosjak profesionalno gleda kroz oči mačke iz Šreka. I daću ovaj novac da se isplati, samo da ne osećam jezivo osećanje krivice. A onda ću i zemlju i vlast kriviti za siromaštvo ljudi, ili obezbeđenje prodavnice, koje dozvoljava prosjačenje na kućnom pragu, ili neke druge spoljne faktore koji su me tobože naterali da se ponašam kao što sam uradila – kako nisam htela učiniti, ali uradila.
Kako bi u ovom slučaju izgledalo preuzimanje odgovornosti?
Ako preuzmem odgovornost, to znači da sam prilikom obavljanja neke radnje unapred spreman na to da će ta akcija dovesti do nekog rezultata. I razumem da rezultat možda nije onakav kakav bih želela. Spreman sam da se suočim sa posledicama i u slučaju greške, prihvatiću to kao iskustvo, analiziraću zašto se to dogodilo i izvući zaključke, iskoristiti to za dalje.
To ne znači da neću doživeti neka ne baš pozitivna osećanja ako pogrešim; možda ću biti razočaran ili uznemiren. Ali neću morati da krivim druge za posledice svojih postupaka.
U prvom slučaju kao da izbegavam posledice, u drugom sam spreman na njih. I onda ih živim drugačije, ne kao posledice (reč sa negativnom konotacijom), već kao rezultat.
I tada mi je lakše da biram šta da radim, slušam sebe i razumem šta mi je sada važnije (za mene, naravno, čokolada) i da li sam spreman da se suočim sa rezultatom svog izbora (prosjak će gledaju sa neodobravanjem i brbljaju nešto za mnom – u redu). Imam izbor.
Primer:
Nastasja je kupila kilogram jagoda na rasprodaji zimi, kada su skupe. Išla je kući i sanjala kako će njena baka biti srećna. A jagode su se ispostavile kisele i odvratne. Ovde sedi uznemirena Nastasja i svojim kiselim izgledom nalik na jagode pokazuje potrebu za podrškom. I sama baba je uznemirena, baca toliki novac u đubre, kako to misliš? A onda počinje stoni tenis optužbi. Naredni razgovor izgleda otprilike ovako:
Baka: zašto sad sediš i duriš se? Sigurno! Pa treba misliti na jagode, kilogram, zimi!
Nastasja: a ti me samo zameraš! Ne, volela bih da možeš samo jednom da se sažališ! Uvek ovako!
Baka: Zašto da te sažaljevam? Koliko sam vam puta rekala - nemojte da vas zavaraju promocije! Treba mi lek, ali ti si ga protraćila!
Nastasja: Pa, mogla si da me upozoriš šta ti treba, možda tada ne bih kupila te glupe jagode!
Pa itd.
Nastasja je uznemirena i na neki neočigledan način traži podršku, ali... iz nekog razloga, baka to ne može dati, počinju da razmenjuju prekore i prebacuju odgovornost za ono što se dogodilo jedni drugima - u obliku krivice.
U idealnom slučaju, to bi bilo ovako: naša hipotetička Nastasja bi svoje razočarenje izrazila u verbalnoj formi, govoreći kako je ispalo tako, koliko je želela jagode i kakva nevolja. I otišla bi da vrati robu. I neka hipotetička baka bi je podržala, rekavši, o, baš šteta, ali kome se to ne desi, i sama se često zanese promocijama i kupuje nepotrebne stvari.
Nerviranje, razočarenje, da. Ali bez krivice ili toksičnosti. Čak i bonus u obliku topline i podrške. Samo treba da preuzmete... svoju odgovornost. Ali to nije lako, nemoguće je ako se identifikuju odgovornost i krivica.
Autor Alisa Melenets
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/vzyat-na-sebya-vinu-i-vzyat-na-sebya-otvetstvennost-v-chem-raznitsa
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Nastasja je kupila kilogram jagoda na rasprodaji zimi, kada su skupe. Išla je kući i sanjala kako će njena baka biti srećna. A jagode su se ispostavile kisele i odvratne. Ovde sedi uznemirena Nastasja i svojim kiselim izgledom nalik na jagode pokazuje potrebu za podrškom. I sama baba je uznemirena, baca toliki novac u đubre, kako to misliš? A onda počinje stoni tenis optužbi. Naredni razgovor izgleda otprilike ovako:
Baka: zašto sad sediš i duriš se? Sigurno! Pa treba misliti na jagode, kilogram, zimi!
Nastasja: a ti me samo zameraš! Ne, volela bih da možeš samo jednom da se sažališ! Uvek ovako!
Baka: Zašto da te sažaljevam? Koliko sam vam puta rekala - nemojte da vas zavaraju promocije! Treba mi lek, ali ti si ga protraćila!
Nastasja: Pa, mogla si da me upozoriš šta ti treba, možda tada ne bih kupila te glupe jagode!
Pa itd.
Nastasja je uznemirena i na neki neočigledan način traži podršku, ali... iz nekog razloga, baka to ne može dati, počinju da razmenjuju prekore i prebacuju odgovornost za ono što se dogodilo jedni drugima - u obliku krivice.
U idealnom slučaju, to bi bilo ovako: naša hipotetička Nastasja bi svoje razočarenje izrazila u verbalnoj formi, govoreći kako je ispalo tako, koliko je želela jagode i kakva nevolja. I otišla bi da vrati robu. I neka hipotetička baka bi je podržala, rekavši, o, baš šteta, ali kome se to ne desi, i sama se često zanese promocijama i kupuje nepotrebne stvari.
Nerviranje, razočarenje, da. Ali bez krivice ili toksičnosti. Čak i bonus u obliku topline i podrške. Samo treba da preuzmete... svoju odgovornost. Ali to nije lako, nemoguće je ako se identifikuju odgovornost i krivica.
Autor Alisa Melenets
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/vzyat-na-sebya-vinu-i-vzyat-na-sebya-otvetstvennost-v-chem-raznitsa
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
