U životu svakog od nas ostvaruju se trenuci kada iz nekog razloga ruža uvene, a muzika nas više ne uzbuđuje.
Biti blizu nečega lepog ili dragocenog i ne moći to da preživimo je najsuptilniji oblik mučenja.
U životu svakog od nas ostvaruju se trenuci kada iz nekog razloga ruža uvene, a muzika nas više ne uzbuđuje, ili ljubazna, nežna duša čoveka koji živi rame uz rame sa nama više ne može da omekša naše srce.
Promene u raspoloženju su prirodne kao i prelazi iz svetla u senku kada oblaci nalete na sunce, a zatim se rasprše.
Međutim, to postaje oblik mučenja kada verujemo da je ruža prestala da nas oduševljava svojim bojama, muzika više nije u stanju da nas uzbuđuje, ili, što je najgore, kada zaključimo da je osoba sa kojom smo bliski ne čini nam se više ni ljubaznim ni nežnim.
U životu svakog od nas ostvaruju se trenuci kada iz nekog razloga ruža uvene, a muzika nas više ne uzbuđuje, ili ljubazna, nežna duša čoveka koji živi rame uz rame sa nama više ne može da omekša naše srce.
Promene u raspoloženju su prirodne kao i prelazi iz svetla u senku kada oblaci nalete na sunce, a zatim se rasprše.
Međutim, to postaje oblik mučenja kada verujemo da je ruža prestala da nas oduševljava svojim bojama, muzika više nije u stanju da nas uzbuđuje, ili, što je najgore, kada zaključimo da je osoba sa kojom smo bliski ne čini nam se više ni ljubaznim ni nežnim.
Istina, gore od toga da ništa ne vidimo može biti samo situacija u kojoj nas ne dotiče ono što vidimo. Naravno, stvari i ljudi se menjaju, ali ipak, nikada nećemo moći da prepoznamo stvarnost promene ili gubitka osim ako ne prepoznamo i prihvatimo našu nesposobnost da osetimo ono što vidimo s vremena na vreme.
Često, emocionalne tragedije života počinju onog trenutka kada promenimo svoje živote — promenimo partnere, promenimo religiju, promenimo posao, kako bismo povratili osećaj unutrašnjeg smisla koji uspavan u nama.
Često, emocionalne tragedije života počinju onog trenutka kada promenimo svoje živote — promenimo partnere, promenimo religiju, promenimo posao, kako bismo povratili osećaj unutrašnjeg smisla koji uspavan u nama.
Sećam se čoveka koji je napravio kuću na litici pored mora da bi me ponekad obavijala magla, ali je magla stajala čitav mesec. Čovek je prokleo mesto i preselio se, ali nedelju dana nakon što je otišao, magla se podigla.
Zbog naše ljudske prirode, magla se ponekad skupi oko srca svakog od nas, a često i sam naš život zavisi od tihe hrabrosti da dočekamo dan kada se magla razveja.
Mark Nepo, "Knjiga inspiracije"
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/162089-perezhivite-tuman
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Zbog naše ljudske prirode, magla se ponekad skupi oko srca svakog od nas, a često i sam naš život zavisi od tihe hrabrosti da dočekamo dan kada se magla razveja.
Mark Nepo, "Knjiga inspiracije"
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/162089-perezhivite-tuman
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
