U avionu je pored mene sedela sredovečna gospođa sa ljutitim licem. Iza nas je sedeo stari vojnik Džejn imao je nočare sa čvrstim okvirima. Ruka je u gipsu, lice je u modricama. A džemper je pocepan. A gospođa je pozvala stjuardesu i ljutito rekla: "Premestite ovog čoveka. On diše iza mene!"
Stjuardesa je odgovorila da niko ne treba da se premesti, takva su pravila. I čovek se pritisnuo u stolicu i potpuno prestao da diše. I tiho držao svoju slomljenu ruku. A gospođa ljutito izvadi knjigu i reče mi: " Morala sam da kupim đubre. Nije bilo šta da biram, pa sam kupila ovo smeće. Novac bačen u smeće! "I počela je, puhćući i frkćući, da čita.
Na naslovnoj strani - prelepa žena sa frizurom, muškarac, jahta i okean - očigledno damska romansa u suzama. Ali barem nema skandala. Čovek se uplašeno pogrbio, gospođa je čitala, ja sam gledao kroz prozor u oblake... Onda je gospođa tiho zagunđala. Pogledam - a ona skide naočare i briše oči. Negde je prošao sat vremena. I tako je zaneseno čitala i krišom brisala suze ubrusom za brisanje naočara. A lice nije nimalo zlo. Posegnula je u torbu, snažno gurajući - velika je! Izvadila je slatkiše i ponudila me. Zahvalio sam se i rekao da ne jedem slatkiše, nažalost. Gospođa je gurnula čoveka laktom i pružila mu slatkiš. Hteo je da uzme u nadi u pomirenje. A gospođa je uzela bombone! I razmotala omot, pa opet dala – kaže: " Boli te ruka, nezgodno je da se odmotava, izvoli!".
Bilo je veoma dirljivo. Do kakve dobre knjige je naišla gospođa, kako joj se srce smekšalo pred očima! Pljeskala je kada je avion sleteo, smešeći se. Ona je pomogla čoveku da obuče kaput. I hodali su jedno pored drugog, pričajući o prtljagu i o tome kako je čovek zaštitio svog prijatelja i sada - slomljena mu je ruka na službenom putu. A gospođa je knjigu pažljivo sakrila u torbu – da bi završila čitanje... Ljubazna srca omekšaju od dobrih priča.
Anna Valentinova Kiryanova
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Na naslovnoj strani - prelepa žena sa frizurom, muškarac, jahta i okean - očigledno damska romansa u suzama. Ali barem nema skandala. Čovek se uplašeno pogrbio, gospođa je čitala, ja sam gledao kroz prozor u oblake... Onda je gospođa tiho zagunđala. Pogledam - a ona skide naočare i briše oči. Negde je prošao sat vremena. I tako je zaneseno čitala i krišom brisala suze ubrusom za brisanje naočara. A lice nije nimalo zlo. Posegnula je u torbu, snažno gurajući - velika je! Izvadila je slatkiše i ponudila me. Zahvalio sam se i rekao da ne jedem slatkiše, nažalost. Gospođa je gurnula čoveka laktom i pružila mu slatkiš. Hteo je da uzme u nadi u pomirenje. A gospođa je uzela bombone! I razmotala omot, pa opet dala – kaže: " Boli te ruka, nezgodno je da se odmotava, izvoli!".
Bilo je veoma dirljivo. Do kakve dobre knjige je naišla gospođa, kako joj se srce smekšalo pred očima! Pljeskala je kada je avion sleteo, smešeći se. Ona je pomogla čoveku da obuče kaput. I hodali su jedno pored drugog, pričajući o prtljagu i o tome kako je čovek zaštitio svog prijatelja i sada - slomljena mu je ruka na službenom putu. A gospođa je knjigu pažljivo sakrila u torbu – da bi završila čitanje... Ljubazna srca omekšaju od dobrih priča.
Anna Valentinova Kiryanova
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
