Ovo je parabola o tome kako ljubav napreduje. Mladić je strastveno voleo ženu stariju od sebe. Živeo je i disao za nju samo. Iako je, naravno, bilo mnogo dobronamernika koji su ga uveravali da je žena stara i neprivlačna. Mogao je da nađe bolju, mlađu i ljepšu!
Ali mladić je odgovorio da nema ljepše od njegove voljene. Ona je kao bujna grimizna ruža. Niko se ne može porediti sa njenom ljepotom.
Dečakov otac, trgovac, umoran od ove priče, poslao je sina na dug službeni put. Mladić je proveo godinu dana u stranim zemljama, doživeo i video mnogo toga. A onda se vratio u svoj grad i video svoju voljenu na ulici. Prišla je, nasmešila se i pružila mu ruke...
Mladić je zbunjeno pogledao svoju voljenu, a zatim je sa strahom upitao: "Šta ti se desilo? Bila si teško bolestan? Pogodili su te udarci sudbine? Lice ti je prekriveno borama. Imaš sedu kosu. Oko ti je počelo da žmiri, - šta se desilo? Počela si da šepaš? Šta ti se strašno dogodilo dok me nije bilo?
Žena je tužno odgovorila: "Uvijek sam šepala. I oko mi je uvijek malo žmirilo. Ranije je bilo bora, možda i manjih, ali ih je bilo. Samo ih nisi video, jer si me gledao očima ljubavi. A sada si prestao da me voliš!"…Rekla je gorku istinu.Video je sve mane, jer više nije mogao da vidi očima ljubavi.
Ovako nestaje ljubav. I nedostaci postaju vidljivi, bore, bubuljica na nosu, višak kilograma. Generalno, svi nedostaci postaju očigledni i dosadni. Čovjek pogrešno govori, pogrešno se oblači, pogrešno se ponaša... Zašto se toliko promenio? Neka bude kao prije!
To nije bilo nešto što se dogodilo toj osobi. To se desilo nekome ko se razljubio. Odljubio se i video očigledno. Možda to nije bila prava ljubav.
Ali ovo je sasvim izvesno: onaj ko vidi naše nedostatke i nervira se zbog njih, ne voli nas. Ne sviđamo mu se, ali ponekad ne želi da prizna. I krivi druge ljude za tu promjenu.
Iako se nešto drugo promenilo. Ljubav je nestala...
Anna Valentinova Kiryanova
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Dečakov otac, trgovac, umoran od ove priče, poslao je sina na dug službeni put. Mladić je proveo godinu dana u stranim zemljama, doživeo i video mnogo toga. A onda se vratio u svoj grad i video svoju voljenu na ulici. Prišla je, nasmešila se i pružila mu ruke...
Mladić je zbunjeno pogledao svoju voljenu, a zatim je sa strahom upitao: "Šta ti se desilo? Bila si teško bolestan? Pogodili su te udarci sudbine? Lice ti je prekriveno borama. Imaš sedu kosu. Oko ti je počelo da žmiri, - šta se desilo? Počela si da šepaš? Šta ti se strašno dogodilo dok me nije bilo?
Žena je tužno odgovorila: "Uvijek sam šepala. I oko mi je uvijek malo žmirilo. Ranije je bilo bora, možda i manjih, ali ih je bilo. Samo ih nisi video, jer si me gledao očima ljubavi. A sada si prestao da me voliš!"…Rekla je gorku istinu.Video je sve mane, jer više nije mogao da vidi očima ljubavi.
Ovako nestaje ljubav. I nedostaci postaju vidljivi, bore, bubuljica na nosu, višak kilograma. Generalno, svi nedostaci postaju očigledni i dosadni. Čovjek pogrešno govori, pogrešno se oblači, pogrešno se ponaša... Zašto se toliko promenio? Neka bude kao prije!
To nije bilo nešto što se dogodilo toj osobi. To se desilo nekome ko se razljubio. Odljubio se i video očigledno. Možda to nije bila prava ljubav.
Ali ovo je sasvim izvesno: onaj ko vidi naše nedostatke i nervira se zbog njih, ne voli nas. Ne sviđamo mu se, ali ponekad ne želi da prizna. I krivi druge ljude za tu promjenu.
Iako se nešto drugo promenilo. Ljubav je nestala...
Anna Valentinova Kiryanova
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
