Jedna tašta je mrzela svog zeta. Ćerka se udala mimo majkine volje. Majka ni malo nije volela svog zeta Aljošu. Bio je jednostavan, radio je u fabrici, ružan, nije imao para za njenu obrazovanu ćerku. Mladi su iznajmili sobu, a majci su dolazili jednom nedeljno u posjetu.
Tako bi trebalo biti. Ćerka bi gledala televiziju i pila čaj. A u kuhinji bi ova tašta počastila zeta raznim lošim ukusima. Onim što je ostalo, da tako kažem. Ili šta god je jeftinije. Supom od tri dana, kotleti koji su dugo ležali ... kiselo ili pokvareno mlijeko, svakako sve neukusno.
Zet je s užitkom jeo. Sa hlebom, takođe ponekad ustajalim. I uvijek je govorio: " Dobro sam jeo! Pojeo sam sve do mrvica, obrisao tanjir. Hvala, vrlo ukusno!" Tašta je mislila da je proždrljiva budala. Ali bilo je prilično isplativo hraniti Aljošu ostacima hrane. A tašta se nekako čak i navikla na zeta. A jednom je pojeo kolač, koji je već izgubio boju od zagrevanja-svekrva mu je posebno poslužila u staklenoj činiji.
Pojeo je sve i rekao: "Hvala, vrlo ukusno! Nikada nisam pojeo tako ukusan kolač! Mama mi je umrla kad sam imao dvije godine, a u sirotištu nisu dali tako ukusne kolače! Tako ukusno kuvate i uvek mi puno stavljate u tanjir!"
I ova zlonamerna tašta je prebledela i ruke su joj zadrhtale. Pojavila joj se knedla u grlu, a onda je počela da plače. I Aljoša poče da je teši i tapše po ramenu. Pozvao je svoju ženu iz sobe. Rekao je: "Mama ti plače! Šta se desilo? - Možda sam je uvredio? "
Nikada nije znao zašto mu tašta plače. I zašto je postala bolja u kuvanju. I zašto su počeli da mu služe hranu u porculanskom tanjiru ... Bio je jednostavan čovjek. Sada lijepo žive i odlično komuniciraju, već dvadeset godina. A ovo je i priča o ženskoj duši - mi nismo zle. Ponekad ne razumemo. A kada razumemo onda vapimo od pokajanja, tako živimo ...
Anna Valentinova Kiryanova
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Zet je s užitkom jeo. Sa hlebom, takođe ponekad ustajalim. I uvijek je govorio: " Dobro sam jeo! Pojeo sam sve do mrvica, obrisao tanjir. Hvala, vrlo ukusno!" Tašta je mislila da je proždrljiva budala. Ali bilo je prilično isplativo hraniti Aljošu ostacima hrane. A tašta se nekako čak i navikla na zeta. A jednom je pojeo kolač, koji je već izgubio boju od zagrevanja-svekrva mu je posebno poslužila u staklenoj činiji.
Pojeo je sve i rekao: "Hvala, vrlo ukusno! Nikada nisam pojeo tako ukusan kolač! Mama mi je umrla kad sam imao dvije godine, a u sirotištu nisu dali tako ukusne kolače! Tako ukusno kuvate i uvek mi puno stavljate u tanjir!"
I ova zlonamerna tašta je prebledela i ruke su joj zadrhtale. Pojavila joj se knedla u grlu, a onda je počela da plače. I Aljoša poče da je teši i tapše po ramenu. Pozvao je svoju ženu iz sobe. Rekao je: "Mama ti plače! Šta se desilo? - Možda sam je uvredio? "
Nikada nije znao zašto mu tašta plače. I zašto je postala bolja u kuvanju. I zašto su počeli da mu služe hranu u porculanskom tanjiru ... Bio je jednostavan čovjek. Sada lijepo žive i odlično komuniciraju, već dvadeset godina. A ovo je i priča o ženskoj duši - mi nismo zle. Ponekad ne razumemo. A kada razumemo onda vapimo od pokajanja, tako živimo ...
Anna Valentinova Kiryanova
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
