Ova priča mi je ispričana davno. Možda je ovo parabola ili legenda - ko zna? Ali sjećam je se, pa ću je prepričti onako kako se sećam.
U čaršiji je živeo beskućnik, slijepi prosjak. I svaki dan je vikao razne gadne stvari o poslaniku. Nažalost, govorili su su mnogi dosta ružnih stvari o poslaniku. A ovaj prosjak je posebno besno vikao razne stvari: kažu da je bio opsednut! I ljudi su slušali ove uvrede, neko se smejao, neko kolimao glavom, a neko bežao od dosade...
Poslanik je išao svaki dan kroz čaršiju. Otišao je do prosjaka i dao mu hranu. Jer njegovi slušaoci mu ništa nikada nisu dali. Naravno, to se uvijek dešava.
Prosjak je uzeo i pojeo . Verovatno je naivno vjerovao da ga hrane njegovi istomišljenici. Prosjak je uzeo hranu iz ruke Poslanika i jeo. A poslanik nije ništa rekao, samo je nahranio starca.
Neko mora da nahrani starog prosjaka? Ovo je trajalo dugo vremena. A onda je Poslanik napustio ovaj svijet. I starac je počeo da gladuje – niko nije mario za njega. Svako ima svoj posao u čaršiji. Prosjaku niko nije dao ni hleb. Iako je nastavio da zveckavim glasom viče klevetu na Poslanika... pitajući se gde je dobar čovek, zašto ne donosi ništa više?
A onda je prosjaku rečeno ko ga je hranio. I da sada nikada neće doći...
Starac briznu u plač. Vjerovatno se pokajao zbog svog podlog ponašanja; verovatno ga je bilo sramota – mada ja u to baš i ne vjerujem. Ali tako su rekli.
To se dešava u životu. Zli klevetnici moraju da jedu iz ruku onih koje su ocrnili. A kada oslabe, doći će ravnodušni Anđeo smrti i odvesti ih sa sobom tamo gde će se svi sastati u čekaonici. I konačno će ugledati svijetlost. Ali ništa se ne može popraviti...
Anna Valentinova Kiryanova
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Poslanik je išao svaki dan kroz čaršiju. Otišao je do prosjaka i dao mu hranu. Jer njegovi slušaoci mu ništa nikada nisu dali. Naravno, to se uvijek dešava.
Prosjak je uzeo i pojeo . Verovatno je naivno vjerovao da ga hrane njegovi istomišljenici. Prosjak je uzeo hranu iz ruke Poslanika i jeo. A poslanik nije ništa rekao, samo je nahranio starca.
Neko mora da nahrani starog prosjaka? Ovo je trajalo dugo vremena. A onda je Poslanik napustio ovaj svijet. I starac je počeo da gladuje – niko nije mario za njega. Svako ima svoj posao u čaršiji. Prosjaku niko nije dao ni hleb. Iako je nastavio da zveckavim glasom viče klevetu na Poslanika... pitajući se gde je dobar čovek, zašto ne donosi ništa više?
A onda je prosjaku rečeno ko ga je hranio. I da sada nikada neće doći...
Starac briznu u plač. Vjerovatno se pokajao zbog svog podlog ponašanja; verovatno ga je bilo sramota – mada ja u to baš i ne vjerujem. Ali tako su rekli.
To se dešava u životu. Zli klevetnici moraju da jedu iz ruku onih koje su ocrnili. A kada oslabe, doći će ravnodušni Anđeo smrti i odvesti ih sa sobom tamo gde će se svi sastati u čekaonici. I konačno će ugledati svijetlost. Ali ništa se ne može popraviti...
Anna Valentinova Kiryanova
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
