Priča: ponekad je potrbena samo sitnica

​Ponekad se javlja opasna ravnoteža. Konopac na kome čovjek visi uskoro će da pukne. I sitnica je dovoljna da odleti u provaliju. Ili budi spašen.

Kad sam bila mala, jako sam se razbolela. Još uvijek sam slabo razumela šta je bolest. Jednostavno ne možete da igrate - nemate snage. Ne možete čitati. Slova se zamagljuju i ruke ne drže knjigu na preklop. Sećate se da su postojale takve kartonske knjige?

Knjiga je bila o nestašnim mačićima. Još uvek pamtim njihove preslatke haljine sa čipkastim kragnama. Ne sjećam se same priče. Rano sam naučila da čitam,sa  četiri godine. I stalno mi je bilo mučno. Nisam mogla da jedem ni kašiku, a nisam ni htela. 

I moji roditelji su bili doktori, a došao je i dečiji doktor. Ali nije bilo bolje. I nisam mogla da pročitam priču o mačićima u haljinama. 

Došao deda i doneo nar. Nisam ranije videla nar. Divno i misteriozno voće, debela koža, a unutra su providna zrna rubina. Deda je ogulio nar i stavio semenke na tanjir. Bilo je tako lepo: prozirno crveno seme na belom tanjiru! Pojela sam tri zrna. I počela je da se oporavlja od tog dana. Ili od tog časa. Ili od tog trenutka...

Tijelu su nedostajala ova tri crvena providna zrna. Kiselo, malo, tvrdo. Bili su potrebni. Sve ostale mjere su preduzete, bila su potrebna tri sićušna semena.

Ponekad je potrebna najsavršenija sitnica: tri zrna nara. Kašika čorbe. Vitamin ... Sami po sebi, oni gotovo ništa ne teže na vagi života i smrti. Ali oni mogu nadjačati smrt u odlučujućem trenutku. I to će biti dovoljno za spasenje. Pogled, riječ, beznačajan poklon, zvono, tri zrna nara ponekad menjaju odnos snaga. I čaša života je veća. Život pobeđuje.

Važno je zapamtiti ovo. I zaboravila sam priču o mačićima. Sećam se samo slike na kojoj devojčica mače u prljavoj haljini grli svoju majku-mačku. Sve se dobro završilo u knjizi. Neka se i u životu sve dobro završi...


Anna Valentinova Kiryanova

Prevod i obrada Ana Muratović -  bebamur.com