Priče iz "Nove azbuke" ~ Tolstoj

Učeni sin

​Dođe sin iz grada ocu u selo. Otac reče: »Danas je kosidba, uzmi grabulje i hajde sa mnom da mi pomogneš.« 

​A sin nije želeo da radi, pa reče: »Ja sam se školovao, i sve sam seljačke reči zaboravio; šta su to grabulje?« 

Ali tek što krenu dvorištem stade na grabulje; one ga lupiše po čelu. Tada se on seti šta su to grabulje, uhvati se za glavu i reče: »Koja li je to budala ostavila ovde grabulje!« 

​Dva druga
​

Išla su kroz šumu dva druga i banu pred njih medved. Jedan zaždi što igda može, pope se na drvo i sakri se, a drugi ostade na putu. Nije imao kud — pade na zemlju i napravi se mrtav. 

Medved mu priđe i stade ga njušiti: nije čak ni disao. Medved mu onjuši lice, poverova da je mrtav i ode.

Kad medved ode, onaj siđe s drveta i podsmehnu se:
»Pa šta ti je — veli — medved došanuo?«
​»Rekao mi je da su loši ljudi oni koji napuštaju druga u nevolji.«
​

Trska i maslina
​

​Maslina i trska se zavadiše oko toga ko je čvršći i snažniji. Maslina se rugala trsci zato što je povija svaki vetar. Trska je ćutala. 

Dunu oluja: trska se lelujala, njihala, povijala do zemlje — i ostala čitava. Maslina se granama isprečila vetru — i slomila se.

Deda i unuk
​

​Ostario deda sasvim. Noge ga izdade, oči nisu više videle, uši nisu više čule, zubi poispadali. I kad je jeo, hrana mu je ispadala iz usta. Sin i snaha prestadoše ga posađivati za sto i davahu mu da jede u zapećku. Jednom mu doneše da jede iz čanka. On je hteo da ga podigne, ali ga ispusti i razbi. 

Snaha stade grditi starca što im sve u kući upropašćuje i čanke razbija, pa reče da će mu odsad davati da jede iz čabrice. 

Starac samo uzdahnu i ništa ne reče. 

Sede jednom muž i žena kod kuće i gledaju — sinčić se njihov igra daščicama na podu — nešto pravi. Otac ga upita: »Šta ti to praviš, Mišo?« 

A Miša veli: »To ja, oče, pravim čabricu. Kad ti i majka ostarite da vas iz nje hranim.« 

Muž i žena se pogledaše i zaplakaše. Postideše se što su tako uvredili starca; i od tog časa počeše da ga posađuju za sto i da se staraju o njemu. 

Starac i smrt
​

​Naseče jednom starac drva i ponese ih. Trebalo je da ih nosi daleko; on posustade, spusti naramak i reče: »Eh, da hoće da dođe smrt!« 

Smrt doće i reče: »Evo me, šta želiš?« 

Starac se uplaši i odgovori: »Pomozi mi da podignem naramak.»

​L.N. Tolstoj  iz knjige " Priče iz "Nove azbuke""
​