Prihvatanje sebe (priča u Ošovoj interpretaciji)

​Vi ne može biti niko drugi, već samo ti, koji ste. Opustite se! Postojanju ste potrebni baš takvi.
 

​Jednog dana car je došao u vrt i vidio uvela i umiruća drveće, žbunje i cvijeće. Hrast je rekao da umire jer ne može da izraste tako visoko kao bor. Obrativši se boru, car je saznao da vene jer ne može dati grožđe kao vinova loza. Loza je umirala jer ne može da procvjeta kao ruža.  

Uskoro je pronašao jedno rastinje, radosno srce, procvjetalo i svježe. Posle ispitivanja, dobio je ovaj odgovor:

​​- Smatram da se to samo po sebi podrazumijeva, jer kada si me posadio, htio si da dobiješ radost. Da si želio hrast, grožđe, ili ružu - zasadio bi njih. Zato ja mislim da ne mogu biti ništa drugo nego ono što jesam. I trudim se da razvijam svoje najbolje kvalitete.

Ti si ovdje jer si postojanju potreban takav, kakav jesi! U suprotnom neko drugi bi bio ovdje. Ti si otelotvorenje nečeg posebnog, značajanog, nečeg veoma važnog.

Zašto moraš da budeš Buda? Da je Bog želio drugog Budu, on bi proizveo toliko Buda, koliko mu srce želi. Ali on je stvorio samo jednog Budu, to je dovoljno. Od tada, nije stvorio drugog Budu ili Hrista. Umesto toga, on je stvorio tebe. Razmisli, kolika je pažnja Univerzuma posvećena upravo tebi!

Ti si izabran - nije Buda, ni Hrist, a ni Krišna. Njihov posao je odrađen, oni su dali svoj doprinos postojanju. Sada si ti ovdje da daš svoj doprinos.

​Pogledaj  sebe. Ti možeš biti samo ti... nemoguće, je da postaneš neko drugi. Možeš se radovati i cvjetati, ili možeš venuti, ako ne prihvataš sebe.

Izvor:  pritchi.ru 

 ​Prevela: Beba Muratović - bebamur.com
​​