Da li znate nekoga ko je veoma pametan u nauci, ali veoma glup u stvarnom životu? Za ovo postoji razlog.
Dr Heder A. Batler, docent psihologije na Državnom univerzitetu Kalifornije, objašnjava ovaj misteriozni fenomen: pametni ljudi koji rade glupe stvari.
Na primer, kupovina polovnih automobila, neuspeh u vezi sa važnim sastankom ili donošenje važnih odluka.
Kada pomislimo na nekoga pametnog, odmah pomislimo na osobu sa visokim koeficijentom inteligencije. Ali ovaj test meri stvari kao što su kratkoročno pamćenje, analitičko razmišljanje, sposobnost matematike, prostorno rezonovanje, prepoznavanje obrazaca, rečnik i vizuelna pretraga.
Zavidimo im jer je veća verovatnoća da će pametni ljudi ostvariti uspešan život – bolje ocene, veće kvalifikacije, bolje poslove i veća primanja.
Ali u stvarnosti to nije uvek slučaj. Kao što svi znamo, postoje veoma pametni ljudi koji ne uspevaju u životu.
Nekoliko velikih studija nije pokazalo dokaze da IK utiče na zadovoljstvo životom ili dugovečnost.
Razlog za to je taj što većina testova inteligencije ne meri kritičko mišljenje, što znači da neko može imati visok IK, ali mu nedostaje sposobnost kritičkog razmišljanja. I upravo je ova sposobnost povezana sa blagostanjem i dugovječnošću.
Kritičko mišljenje je skup kognitivnih veština koje nam omogućavaju da razmišljamo racionalno i svrsishodno i koristimo te veštine kada je to potrebno.
Kritički mislioci su ljubazni skeptici. Oni su fleksibilni mislioci, potrebni su im dokazi i teško ih je ubediti “, piše Batler za Scientific American.
Ako ste kritički mislilac, nije vas lako ubediti lažnim ili preterano privlačnim argumentima, koji vam mogu uštedeti mnogo bolova u životu. Vaš život će biti relativno gladak.
Na primer, kupovina polovnih automobila, neuspeh u vezi sa važnim sastankom ili donošenje važnih odluka.
Kada pomislimo na nekoga pametnog, odmah pomislimo na osobu sa visokim koeficijentom inteligencije. Ali ovaj test meri stvari kao što su kratkoročno pamćenje, analitičko razmišljanje, sposobnost matematike, prostorno rezonovanje, prepoznavanje obrazaca, rečnik i vizuelna pretraga.
Zavidimo im jer je veća verovatnoća da će pametni ljudi ostvariti uspešan život – bolje ocene, veće kvalifikacije, bolje poslove i veća primanja.
Ali u stvarnosti to nije uvek slučaj. Kao što svi znamo, postoje veoma pametni ljudi koji ne uspevaju u životu.
Nekoliko velikih studija nije pokazalo dokaze da IK utiče na zadovoljstvo životom ili dugovečnost.
Razlog za to je taj što većina testova inteligencije ne meri kritičko mišljenje, što znači da neko može imati visok IK, ali mu nedostaje sposobnost kritičkog razmišljanja. I upravo je ova sposobnost povezana sa blagostanjem i dugovječnošću.
Kritičko mišljenje je skup kognitivnih veština koje nam omogućavaju da razmišljamo racionalno i svrsishodno i koristimo te veštine kada je to potrebno.
Kritički mislioci su ljubazni skeptici. Oni su fleksibilni mislioci, potrebni su im dokazi i teško ih je ubediti “, piše Batler za Scientific American.
Ako ste kritički mislilac, nije vas lako ubediti lažnim ili preterano privlačnim argumentima, koji vam mogu uštedeti mnogo bolova u životu. Vaš život će biti relativno gladak.
Postoji pet veština kritičkog mišljenja, koje uključuju verbalno mišljenje, testiranje hipoteza, verovatnoću i neizvesnost, donošenje odluka i donošenje problema.
Lista negativnih životnih događaja obuhvata različite aspekte života, kao što su:
Kada su istraživači analizirali rezultate, otkrili su da kritički misleći doživljavaju manje ovih negativnih životnih događaja.
Dakle, šta je bolje: biti kritičan ili pametan?
Batler kaže da njeno istraživanje pokazuje da „kritički misleći doživljavaju manje negativnih događaja u svojim životima“. I sami odlučite šta je bolje.
Kako se ovo odnosi na tebe i mene?
Svi možemo razviti veštine kritičkog mišljenja. Možemo raditi na tome. Batler kaže da svi možemo da poboljšamo svoju sposobnost kritičkog razmišljanja i da izbegnemo mnoge životne pošasti.
Ali ne možemo poboljšati svoju inteligenciju - to je u velikoj meri određeno genetikom.
Prevod teksta:
http://www.cluber.com.ua/lifestyle/psihologiya-lifestyle/2018/03/professor-psihologii-obyasnyaet-pochemu-ochen-umnyie-lyudi-chasto-delayut-gluposti/
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Lista negativnih životnih događaja obuhvata različite aspekte života, kao što su:
- akademski (zaboravio sam na ispit, itd.)
- zdravlje (zarazila sam polno prenosivu infekciju jer nisam koristila kondom itd.)
- civil (uhapšen sam zbog vožnje u alkoholisanom stanju itd.)
- interpersonalni (varao sam svog romantičnog partnera sa kojim sam bio više od godinu dana, itd.)
- finansijski (imam preko 5.000 dolara duga po kreditnoj kartici, itd.)
Kada su istraživači analizirali rezultate, otkrili su da kritički misleći doživljavaju manje ovih negativnih životnih događaja.
Dakle, šta je bolje: biti kritičan ili pametan?
Batler kaže da njeno istraživanje pokazuje da „kritički misleći doživljavaju manje negativnih događaja u svojim životima“. I sami odlučite šta je bolje.
Kako se ovo odnosi na tebe i mene?
Svi možemo razviti veštine kritičkog mišljenja. Možemo raditi na tome. Batler kaže da svi možemo da poboljšamo svoju sposobnost kritičkog razmišljanja i da izbegnemo mnoge životne pošasti.
Ali ne možemo poboljšati svoju inteligenciju - to je u velikoj meri određeno genetikom.
Prevod teksta:
http://www.cluber.com.ua/lifestyle/psihologiya-lifestyle/2018/03/professor-psihologii-obyasnyaet-pochemu-ochen-umnyie-lyudi-chasto-delayut-gluposti/
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
