"De brevitate vitae"- O kratkoći života, jedno je od najpoznatijih Senekinih dela, u kojem rimski filozof i političar ilustruje svoju tezu o vremenu: nije sam život prekratak, već ga ljudi da ne žive u potpunosti. S obzirom na to da je Seneka živeo u prvom vijeku pre nove ere, u vrijeme kada je očekivani životni vijek bio mnogo manji nego danas, njegovo filozofsko razmišljanje o životu nije iznenađujuće.
Za Seneku razlika nije apsolutni broj godina na raspolaganju, već naša sposobnost da živimo punim plućima.
Njegovo razmišljanje je na neki način iznenađujuće aktuelno, kako s obzirom na probleme savremenog svijeta, tako i s obzirom na neke psihološke koncepte koji se odnose na percepciju vremena i subjektivni doživljaj istog.
Pogledajmo zajedno neke Senekine rečenice koje nam nude neka razmišljanja o kratkoći života.
"Nije tačno da imamo malo vremena: istina je da ga mnogo gubimo."
Često nas pomalo idealizuju život koji zamišljamo da su stari vodili: bez ometanja multimedije, telefonskih poziva, e -pošte, televizije ... Hvalimo ono što zamišljamo kao davno vrijeme. I naveli smo (ne bez nekog razloga za istinu) da verujemo da su prevelika pomama i osećaj da se ne daje prostor zaista važnim stvarima "defekti" savremenog zapadnog sveta.
Da i ne: gubljenje vremena, ne živjeti trenutak u najvećoj mjeri su rizici ljudske prirode koji prelaze, čini se, istorijske epohe ako se čak i u Senekino vrijeme taj problem osjećao!
Kako se to dešava?
Ponekad ne definišemo na odgovarajući način svoje prioritete, dopuštamo da nas „kidnapuju“ naizgled hitnim uslovljenim zahtjevima, a da prethodno ne definišemo najvažnija pitanja.Često se dešava da, gotovo bez da smo toga svesni, zatičemo sebe u skrolovanju satima po Facebook zidu, proveri novih imejlova, prekidanju bilo koje aktivnosti ili razgovora da bismo pročitali poruku i proverili novo.obaveštenje. Prema Globalnom digitalnom izveštaju 2021, povezani smo skoro 6 sati dnevno na internetu, a najmanje 2 od njih provodimo na društvenim mrežama. Ipak, često nemamo ni najmanju percepciju koliko „online“ dimenzija igra u našem životu. Zato pazite da to ostane „sredstvo“ a da ne postane „cilj“ ... Davanje sebi prava na prekid veze može donijeti ogromne koristi!
Dozvoljavamo sebi da budemo upleteni u toksične ili poremećene odnose, nismo u stanju da kažemo „ne“ i na kraju stavljamo potrebe drugih ispred svojih ...
Njegovo razmišljanje je na neki način iznenađujuće aktuelno, kako s obzirom na probleme savremenog svijeta, tako i s obzirom na neke psihološke koncepte koji se odnose na percepciju vremena i subjektivni doživljaj istog.
Pogledajmo zajedno neke Senekine rečenice koje nam nude neka razmišljanja o kratkoći života.
"Nije tačno da imamo malo vremena: istina je da ga mnogo gubimo."
Često nas pomalo idealizuju život koji zamišljamo da su stari vodili: bez ometanja multimedije, telefonskih poziva, e -pošte, televizije ... Hvalimo ono što zamišljamo kao davno vrijeme. I naveli smo (ne bez nekog razloga za istinu) da verujemo da su prevelika pomama i osećaj da se ne daje prostor zaista važnim stvarima "defekti" savremenog zapadnog sveta.
Da i ne: gubljenje vremena, ne živjeti trenutak u najvećoj mjeri su rizici ljudske prirode koji prelaze, čini se, istorijske epohe ako se čak i u Senekino vrijeme taj problem osjećao!
Kako se to dešava?
Ponekad ne definišemo na odgovarajući način svoje prioritete, dopuštamo da nas „kidnapuju“ naizgled hitnim uslovljenim zahtjevima, a da prethodno ne definišemo najvažnija pitanja.Često se dešava da, gotovo bez da smo toga svesni, zatičemo sebe u skrolovanju satima po Facebook zidu, proveri novih imejlova, prekidanju bilo koje aktivnosti ili razgovora da bismo pročitali poruku i proverili novo.obaveštenje. Prema Globalnom digitalnom izveštaju 2021, povezani smo skoro 6 sati dnevno na internetu, a najmanje 2 od njih provodimo na društvenim mrežama. Ipak, često nemamo ni najmanju percepciju koliko „online“ dimenzija igra u našem životu. Zato pazite da to ostane „sredstvo“ a da ne postane „cilj“ ... Davanje sebi prava na prekid veze može donijeti ogromne koristi!
Dozvoljavamo sebi da budemo upleteni u toksične ili poremećene odnose, nismo u stanju da kažemo „ne“ i na kraju stavljamo potrebe drugih ispred svojih ...
"Život je poput priče: nije važna njegova dužina, već važnost."
Ova Senekina rečenica je vrlo sugestivna i podložna je raznim zanimljivim razmišljanjima. Na prvom nivou, ovaj citat nam sugeriše da se ne računa broj godina, već kvalitet provedenog vremena. Kao da smo krenuli na put i u žurbi da stignemo do cilja a nismo sebi dozvolili da uživamo na putu: ali to je smisao našeg putovanja!
Čak i razmišljanje o našem životu kao priči može biti veoma važno jer zapravo naš um čini da izgradi i redefiniše koherentan osjećaj za događaje koji nam se dešavaju i za naš identitet. Svi mi implicitno pričamo priče o sebi, rekonstruišemo i tumačimo činjenice kako bismo ih učinili koherentnom i dobro uređenom pričom s obzirom na naše vrijednosti, naša vherovanja i ljude za koje osjećamo da jesu. Ponekad se dese manje ili više „traumatični“ događaji koji su u suprotnosti sa našim očekivanjima, pred nama su dva puta: "asimilirati" ih sa prethodnima pretvarajući se da ne potkopavaju našu izvesnost, ili prepoznati njihov značaj „prilagođavanjem“ i redefinisanjem nekih od naših mišljenja, osećanja, percepcije nas samih.
Ako krenemo prvim putem, isključujući traumatske elemente iz svoje "istorije", živećemo do 60%, 50% sebe, isklesavajući sve usku i ugušenu zonu udobnosti iz koje postepeno isključujemo ono što nas tera da se preispitujemo.
Ako imamo hrabrosti da preduzmemo drugo, promenićemo tempo u našoj naraciji, možda ćemo patiti, ali ćemo se i otvoriti rastu i klijanju novih unutrašnjih resursa.
Prevod teksta: https://www.eticamente.net/70913/la-brevita-della-vita-linno-di-seneca-a-onorare-il-tempo-che-ci-e-dato.html
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Ova Senekina rečenica je vrlo sugestivna i podložna je raznim zanimljivim razmišljanjima. Na prvom nivou, ovaj citat nam sugeriše da se ne računa broj godina, već kvalitet provedenog vremena. Kao da smo krenuli na put i u žurbi da stignemo do cilja a nismo sebi dozvolili da uživamo na putu: ali to je smisao našeg putovanja!
Čak i razmišljanje o našem životu kao priči može biti veoma važno jer zapravo naš um čini da izgradi i redefiniše koherentan osjećaj za događaje koji nam se dešavaju i za naš identitet. Svi mi implicitno pričamo priče o sebi, rekonstruišemo i tumačimo činjenice kako bismo ih učinili koherentnom i dobro uređenom pričom s obzirom na naše vrijednosti, naša vherovanja i ljude za koje osjećamo da jesu. Ponekad se dese manje ili više „traumatični“ događaji koji su u suprotnosti sa našim očekivanjima, pred nama su dva puta: "asimilirati" ih sa prethodnima pretvarajući se da ne potkopavaju našu izvesnost, ili prepoznati njihov značaj „prilagođavanjem“ i redefinisanjem nekih od naših mišljenja, osećanja, percepcije nas samih.
Ako krenemo prvim putem, isključujući traumatske elemente iz svoje "istorije", živećemo do 60%, 50% sebe, isklesavajući sve usku i ugušenu zonu udobnosti iz koje postepeno isključujemo ono što nas tera da se preispitujemo.
Ako imamo hrabrosti da preduzmemo drugo, promenićemo tempo u našoj naraciji, možda ćemo patiti, ali ćemo se i otvoriti rastu i klijanju novih unutrašnjih resursa.
Prevod teksta: https://www.eticamente.net/70913/la-brevita-della-vita-linno-di-seneca-a-onorare-il-tempo-che-ci-e-dato.html
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
